Ugovor o upravljanju Železarom – argument u prilog štetnosti tajnih ugovora
Transparentnost Srbija smatra da su aktuelne rasprave oko poslovanja smederevske železare u vreme dok je ona bila u državnom vlasništvu, a pod upravom firme g. Petera Kamaraša, najnoviji dokaz o štetnosti tajnih ugovora i posledica nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Podsećamo da je pre više od godinu dana, kada je potpisan "spasilački" ugovor o upravljanju Železarom, organizovana konferencija za štampu na kojoj su govorili i najviši predstavnici Vlade Srbije. Međutim, reči hvale kojima su zasipali taj aranžman i obećanja o njegovoj uspešnosti nisu bile dovoljan razlog da se javnost upozna sa ugovornim odredbama. Naprotiv, Ministarstvo privrede je učinilo ono što niko do tada nije - ne samo da nisu dostavili kopiju ugovora po zahtevu naše organizacije, ni odmah, ni nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja to naložio u svom konačnom, obavezujućem i izvršnom rešenju, već su pristup tim dokumentima uskratili čak i samom Povereniku.
Nasuprot tajnosti ovog ugovora, koju je Ministarstvo privrede čuvalo i po cenu plaćanja novčanih kazni, ugovor o prodaji Železare kineskom Hestilu, iz aprila 2016, odmah je objavljen.
Međutim, javnost nije dobila nikada zvanične informacije o uspešnosti poslovanja prethodnih upravljača. O tome je krajem juna 2016. počelo da se pojavljuje obilje protivrečnih informacija, od strane Železare, Ministarstva i Kamaraša, u kojima se oni međusobno optužuju za loše poslovne poteze ili rezultate. Sve to deluje nedopustivo zbunjujuće za građane, koji su do juče od istih aktera dobijali samo informacije o pozitivnim rezultatima rada firme koja je upravljala ovim preduzećem u državnom vlasništvu.
Najgore od svega, po mišljenju naše organizacije, jeste to što su informacije, i tokom proteklih godinu dana i sada, neproverljive. Naime, sve i kada bi javnost imala na raspolaganju potpune podatke o poslovnim rezultatima Železare u proteklih godinu dana, ne bi imali sa čime da ih uporede i da procene da li ima mesta odgovornosti predstavnika naše države ili osnova za naknadu štete od upravljačke firme. Naime, ugovor, koji uređuje prava i obaveze Srbije i firme g. Kamaraša, ni danas, kada predstavnici države tvrde da je ta firma "povredila ugovorne obaveze", nije objavljen. U slučaju da je upravljačka firma prekršila ugovor, deo odgovornosti za to svakako pripada i Ministarstvu privrede, koje je bez valjanog pravnog osnova, prema našoj oceni, sve vreme insistiralo na tajnosti ovog aranžmana, omogućavajući na taj način da eventualno štetno postupanje ostane neopaženo.
