Značaj i pouke otkrivenog slučaja korupcije u saobraćajnoj policiji
Transparentnost Srbija, povodom hapšenja velike grupe saobraćajnih policijaca iz Čačka zbog sumnji u uzimanje mita, ističe da taj slučaj ukazuje kako je suzbijanje sitne korupcije u Srbiji moguće kada postoji spremnost da se to učini. Podatak o tome da je u primanje mita bila uključena gotovo polovina zaposlenih, potvrđuje i nalaz iz ovogodišnjeg Globalnog barometra korupcije Transparency International, istraživanja o iskustvu sa korupcijom, prema kojem je 31% vozača u Srbiji koji su imali kontakta sa saobraćajnom policijom platilo mito u poslednjih dvanaest meseci, po čemu naša zemlja, uz BiH i Albaniju, prednjači i u regionu.
Ministar unutrašnjih poslova je „pozvao sve koji imaju bilo kakva saznanja o zloupotrebama počinjenim u policiji da to prijave Sektoru unutrašnje kontrole“. Ono što, prema našoj oceni, ovakvom pozivu nedostaje jesu jasne informacije zainteresovanim građanima (npr. na lako uočljivom mestu na sajtu MUP) o tome kako mogu da prijave korupciju a da budu sigurni da i sami neće doživeti štetne posledice, odnosno šta mogu da očekuju da će se dogoditi nakon prijavljivanja, na osnovu primera iz prakse.
U vezi sa tim ističemo da je Zakon o zaštiti uzbunjivača uveo neka korisna pravila kod prijavljivanja korupcije i drugih nezakonitih radnji, ali da nije oslobodio krivične odgovornosti voljne i nevoljne davaoce mita koji slučaj prijave. Takve izmene Krivičnog zakonika, na žalost, nisu do danas usvojene, iako je taj propis menjan i ove godine, a antikorupcijskim planovima iz 2013. je bila predviđena revizija krivičnih dela korupcije. Da su takve promene potrebne pokazuje i nalaz pomenutog istraživanja (Globalni barometar korupcije Transparency International) prema kojem je glavni razlog za neprijavljivanje korupcije u Srbiji i dalje strah od posledica.
Budući da je u prethodnih godina u javnosti bilo informacija o problemima i sukobima između raznih policijskih službi u Čačku, i da nema razloga da se pretpostavi da je ova vrsta korupcije pojava koja se dešava samo u tom delu Srbije, Sektor unutrašnje kontrole MUP će na najbolji način otkloniti svaku sumnju u selektivnost postupanja ukoliko slične mere budu preduzete i u drugim gradovima.
Najzad, u vezi sa navodima da su osumnjičeni saobraćajci nelegalnim opraštanjem kazni oštetili budžet Srbije za 1,5 milion dinara, naglašavamo da je ovaj ugao posmatranja, iako značajan za utvrđivanje krivičnog dela, suštinski najmanje bitan. Kazne za saobraćajne prekršaje nemaju svrhu da pune ni državni budžet ni džepove korumpiranih policijaca, već da povećaju bezbednost vožnje. Zato i kontrolu saobraćaja treba uspostaviti tako da najbolje služi toj svrsi, a kada se govori o štetnim posledicama, u prvi plan treba istaći gubitak života i zdravlja koji je mogao biti sprečen da su neki od vozača i vozila na vreme isključeni iz saobraćaja.
Transparentnost Srbija
Beograd, 28. decembra 2016.
