Nezakonitost konkursa Ministarstva za rad
Organizacija Transparentnost Srbija obavestila je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o nezakonitostima konkursa za pružanje usluga SOS telefona za žrtve nasilja, koji ističe 25. novembra, i ukazala da pribavljanje ove usluge treba da bude sprovedeno u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Zakonom o javnim nabavkama.
Na nezakonitost ovog konkursa Ministarstva, Transparentnost Srbija je ukazala i Upravi za javne nabavke, koja je nadležna za nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je „Javni poziv na konkurs za udruženja radi pružanja usluge SOS telefona za osobe sa iskustvom nasilja“. Međutim, članom 64. Zakona o socijalnoj zaštiti je izričito propisano da se za pribavljanje ove vrste usluga mora sprovesti postupak javne nabavke. Ministarstvo je najpre objavilo konkurs 31. 10. 2017. godine, a devet dana kasnije stavilo van snage, da bi ga zatim ponovilo 10. 11. 2017. godine. Ukoliko smatra da ova odredba Zakona o socijalnoj zaštiti nije dobra, Ministarstvo može da pokrene proces za njenu izmenu, ali nije ovlašćeno da raspodeljuje novac iz budžeta suprotno obavezujućim normama.
Pošto je javna nabavka u ovom slučaju bila obavezna, svaka odluka Ministarstva da novac raspodeli na drugi način, pa bilo to i putem konkursa za organizacije civilnog društva, protivna je pravu, a takav ugovor bi bio ništav na osnovu člana 168. Zakona o javnim nabavkama. Zbog toga je jedino opravdano rešenje da Ministarstvo poništi konkurs, i da pomoć za žene žrtve nasilja obezbedi na zakoniti način. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Pored opisanog kršenja pravila o javnim nabavkama ovaj konkurs, vredan oko 30 miliona dinara, je sporan i iz drugih razloga. Naime, za pružanje usluga SOS telefona za žene žrtve nasilja Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa obavezno posedovanje licence. Međutim, prema dostupnim podacima koje je objavila organizacija Autonomni ženski centar, u momentu raspisivanja ovog konkursa ni jedna organizacija u Srbiji nije posedovala takvu licencu, što bi Ministarstvu moralo da bude poznato, a prema istim navodima, „sistem za licenciranje ove usluge nije ni uspostavljen“.
