Zakon o uzbunjivačima

Samo usvajanje Zakona o uzbunjivačima, čak i ako se popravi aktuelni predlog, nije dovoljan stimulans da se dobije više prijava protiv korupcije. „Zato je potrebno menjati Krivični zakonik kako bi se oslobodili neki koji neposredno učestvuju u korupciji jer su često jedini svedoci”, kaže Nemanja Nenadić za Politiku.

On iznosi podatak da se otkrije manje od jedan odsto slučajeva korupcije godišnje, i da je to ustanovljeno ispitivanjem javnog menjenja s pitanjem „Da li ste učestvovali u korupciji?”, na koje se dobija nekoliko stotina hiljada potvrdnih odgovora.

Transparentnost Srbija je od trenutka unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji 2010. godine ukazivala da su one nedovoljne i da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom. Jer, Agencija nema uslova ni da veoma ograničenu zaštitu pruži kvalitetno. Da su ove sumnje bile tačne, pokazalo se četiri godine kasnije, kad je Ustavni sud utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prema toj odredbi, direktor Agencije donosi „bliži propis” kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri” prijave korupciju. U skladu s tim, neustavnim je oglašen i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju iz 2011. godine, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca.

Na osnovu osporenog Pravilnika, nekoliko desetina uzbunjivača je dobilo kakvu-takvu zaštitu od progona. Zato period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji – preporuka je TS. Uz to, pitanje zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre, posebnim sveobuhvatnim zakonom. Ali u TS smatraju da Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra, sadrži brojne manjkavosti.