Izraditi Prostorni plan na zakoniti način
Naše primedbe nisu urbanističke prirode, kao što to uglavnom nisu bile ni kada smo na javnom uvidu komentarisali izmene Generalnog plana Beograda, već se odnose na način izrade ovog dokumenta. Iako je i tada bilo jasno da se planski dokumenti prilagođeni potrebi izvođenja jednog konkretnog projekta, i to po zamislima potencijalnog investitora, to je postalo još očiglednije u pripremi ovog dokumenta.
Zbog toga što je nacrt izrađen suprotno Odluci (o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”) i aktima više pravne snage (Zakon o planiranju i izgradnji) i zbog toga što ne sadrži potpune a bitne podatke o procesu izrade Plana i dokumentima koji su pri tom korišćeni, predložili smo, kao jedino moguće rešenje, da se nacrt povuče sa javnog uvida i da se pristupi izradi novog, u skladu sa Zakonom i Odlukom.
Iz Odluke se može videti da je nosilac izrade Prostornog plana Republička agencija za prostorno planiranje, da je ta agencija bila dužna da obezbedi pribavljanje mišljenja, uslova i saglasnosti nadležnih organa i organizacija propisanih zakonom, kao i da osigura saradnju i usaglašavanje stavova sa svim relevantnim subjektima planiranja. Relevantni subjekti planiranja su u ovom slučaju državni organi koji daju mišljenja i saglasnosti na pojedine delove plana, a ne i treća lica, poput potencijalnih investitora na lokaciji za koju se plan odnosi. Potencijalno zainteresovanim investitorima zakon ne daje veća prava od građana koji mogu dati svoje predloge na javnom uvidu, to jest, ni Odluka ni Zakon ne propisuju da se proces planiranja vrši u dogovoru sa potencijalnim investitorima.
U Nacrtu Prostornog plana se može pročitati da su ovaj dokument zajednički sačinili Republička agencija za prostorno planiranje i Urbanistički zavod Beograda (zaglavlje dokumenta), da je pripremljen u skladu sa Zakonom i drugim propisima, i da je „u toku izrade Prostornog plana obavljena saradnja sa svim nadležnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i Grada Beograda“.
S druge strane, iz teksta objavljenog u dnevnom listu „Politika“ od 5. oktobra 2014, koji sadrži intervju sa direktorom Urbanističkog zavoda Beograda, dr Nebojšom Stefanovićem, a za koji nije objavljena ispravka, te se stoga može smatrati verodostojnim izvorom informacije, može se videti:
• da je Urbanistički zavod pri kreiranju prostornog plana pravio kompromise sa firmom „Igl hils“, odnosno da svesno nije predložio najbolje rešenje za prostorni plan, u skladu sa pravilima struke, već rešenje koje je uvažilo u određenoj meri i želje kompanije koja je imenovana kao „investitor“.
• Da Prostorni plan nije izrađen na osnovu Odluke i propisa više pravne snage, već na osnovu „idejnog rešenja investitora“, koje je samo delimično korigovano na osnovu stručnih stavova Urbanističkog zavoda, zakonskih odredbi i uslova gradskih i republičkih institucija;
U vezi sa ovde navedenim pitanjima učešća investitora u planiranju, napominjemo da je u smislu Zakona o planiranju izgradnji, član 2. st. 1. t. 21) „investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola“. Prema trenutno dostupnim podacima, a i po prirodi stvari, za izgradnju objekata na osnovu Prostornog plana ne može još uvek postojati investitor, jer građevinska dozvola po Zakonu ne može biti izdata za objekte čija izgradnja još uvek nije predviđena prostornim planom, tako da se može govoriti samo o jednom ili više potencijalnih investitora na tom području. Osim toga, prema javno dostupnim podacima, još uvek nije zaključen ugovor između organa i organizacija Republike Srbije ili Grada Beograda i kompanije koja se navodi kao „investitor“, a koji bi na bilo koji način uredio njihove međusobne odnose, odnosno prava i obaveze po osnovu kupovine ili zakupa građevinskog zemljišta, zajedničkog ulaganja, koncesije ili nekog drugog pravnog posla.
Dana 10. oktobra 2014. Transparentnost – Srbija je uputila zahtev za pristup informacijama Javnom urbanističkom preduzeću ''Urbanistički zavod Beograda'', kojim smo tražili informacije i kopije dokumentacije u vezi sa ovim pitanjima. U zahtevu smo napomenuli da su navedene informacije neophodne kako bi se razumeo postupak izrade ovog dokumenta, što je jedan od preduslova za kvalitetno ostvarivanje svrhe javnog uvida. Odgovor koji smo dobili po isteku zakonskog roka sadrži tvrdnju da „Zavod nije dobijao dokumente od drugih pravnih i fizičkih lica u vezi sa izradom ovog prosotrnog plana i da ne poseduje „Master plan“ koji je izradila firma „Igl Hils“ iz Abu Dabija. Ova tvrdnja je u kontradikciji sa javno iznetim i nedemantovanim podacima o načinu izrade ovog planskog dokumenta, a i sa onim što je svakome očigledno, da ovaj prostorni plan predstavlja korigovanu veziju planova koje je predstavila ova firma iz Emirata u saradnji sa zvančinicima Republike Srbije i Grada Beograda.
Zbog svega toga smatramo da Nacrt Prostornog plana ne sadrži bitne podatke o procesu izrade i dokumentima koji su prilikom njegovog sačinjavanja korišćeni, što onemogućava da se o njemu vodi kvalitetna rasprava, ali i da se proveri da li je sačinjen u skladu sa Zakonom i Odlukom. Pošto ove informacije nisu objavljene ni do okončanja javnog uvida, jedino rešenje je da se postupak vrati u prethodnu fazu.
Nema više članaka u ovoj kategoriji. Ako se prikazuju potkategorije, one mogu da sadrže članke.