Analiza koruptivnih rizika u propisima
Koliko god da je opasna korupcija do koje dolazi u primeni propisa, njene posledice su još štetnije kada se koruptivni interesi ugrade u norme opštih pravnih akata. Takve uticaje nije uvek lako prepoznati. Znatno češće se može uvideti da zakoni nisu uzeli u obzir sve koruptivne rizike i da u njima nisu predviđena adekvatna rešenja za suzbijanje tih rizika.
Kada se vrši, procena rizika za nastanak korupcije u zakonima, ima za cilj zatvaranje ulaznih tačaka za korupciju. To je ex-ante preventivna mera koja podrazumeva preispitivanje oblika i suštine pravnih akata (pre svega zakona), kako bi se smanjio rizik od buduće korupcije.
Faktori rizika od korupcije u zakonodavstvu mogu se procenjivati na osnovu Zakona o sprečavanju korupcije (usvojen u maju 2019. godine, a na snazi od 1. septembra 2020. godine). Pored toga, neki rizici od korupcije mogu se otkriti u obrazloženju predloga zakona. Međutim, prema pravilima koja su do nedavno uređivala zakonodavni postupak, procena takvih rizika nije bila obavezan element.
Zakon o sprečavanju korupcije predviđa promene nadležnosti Agencije, prema kojima bi Agencija trebalo da vrši analizu rizika od korupcije tokom pripreme određenih zakona. Prema ovoj odredbi, „Agencija daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije“.
Provera rizika od korupcije u zakonima posebno je potrebna tokom vanrednog stanja, kada se ovlašćenja koncentrišu u ograničenom broju državnih organa. Vlada Srbije i ministarstva su usvojili niz uredbi, naredbi, zaključaka i drugih propisa, koji su važili tokom vanrednog stanja, proglašenog u martu 2020. godine. Narodna skupština je odobrila sve ove odluke „u paketu“, bez detaljnog razmatranja pojedinih odluka Vlade. Usvajane su i druge mere za suzbijanje efekata krize COVID 19. Neke od usvojenih mera izazvale su zabrinutost zbog koruptivnih uticaja, uključujući odluku o raspodeli javnih sredstava kao podrške građanima i poslovnim subjektima i organizovanju nabavke neophodne medicinske opreme bez primene standardnih pravila javnih nabavki.
Iako su rezultati junskih parlamentarnih izbora nedvosmisleno dali podršku dotadašnjoj vladajućoj stranci, proces formiranja nove Vlade je trajao neobično dugo. To se odrazilo negativno na obim zakonodavne aktivnosti, pa izrada mnogih zakona, čije se donošenje očekivalo do kraja 2020. godine, nije ni počela do kraja ove godine. Takođe, od februara do novembra 2020. nisu bile organizovane ni javne rasprave u pripremi propisa i pogotovo na uzorak ovog istraživanja.
Imajući u vidu velika kašnjenja u realizaciji zakonodavnih planova, a zatim veliku hitnost kod predlaganja i usvajanja zakona u poslednjem mesecu 2020, TS tokom ovog istraživanja nije bila u mogućnosti da se posveti analizi sprovođenja koruptivnih rizika u zakonima kod kojih bi ministarstva bila u obavezi da zatraže mišljenje Agencije, da proveri kvalitet tih mišljenja, niti da utiče na zakonske odredbe, kao što je prvobitno planirano. Usled toga, analizirali smo sve akte koji je predložila Vlada Srbije od svog formiranja do kraja 2020. godine, kao i akte koje je predložila Vlada u prethodnom sazivu, a o kojima Narodna skupština nije stigla da raspravlja u prethodnom sazivu. Predmet posebne analize su odredbe Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kao i propisi koji su doneti u vezi sa suzbijanjem posledica pandemije COVID-19.
Projekat je sprovođen od avgusta do decembra 2020.
Nema više članaka u ovoj kategoriji. Ako se prikazuju potkategorije, one mogu da sadrže članke.
