Problemi u primeni mera iz Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 u oblasti pravosuđa

Koalicija PrEUgovor organizovala je onlajn konferenciju o problemima u primeni poglavlja 23 i 24. Snimak konferencije možete pogledati na našem Youtube kanalu.

Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić ukazala je da Visoki savet sudstva selektivno reaguje na napade na sudije, a trebalo bi da ih štiti, dok čestim autentičnim tumačenjima u parlamentu, Skupština Srbije počinje da "sudi", čime podriva i urušava tekovine vladavine prava.

Bjelogrlić je podsetila da je Visoki savet sudstva reagovao na bazu podataka KRIK o sudstvu, a potom je saopštenjem kritikovao kao neprimereno ponašanje predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića koji je ocenjivao rad tužilaštva.Visoki savet sudstva se nije osvrnuo, međutim, na pisanje tabloida o predsedniku Višeg suda, a svedoci smo brojnih napada na sudiju Miodraga Majića u parlamentu, naglasila je Bjelogrlić. 

Poslednji verbalni napad na sudiju Majića bio je u parlamentu prošle nedelje i to kada su tamo sedeli predstavnici Visokog saveta sudstva, naglasila je Bjelorglić.

Kao drugi problem, ona je navela da je Skupština počela da "sudi" autentičnim tumačenjima zakona.Od 2001. godine do 2012. godine bilo je jedno, a u proteklih devet godina čak 19. To bi trebalo da bude izuzetak, a ne da poslanici umesto sudija tumače propise, rekla je Bjelogrlić.

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da je nedovoljna otvorenost ili reakcija pojedinih organa unutar sudstva ključni problem u vezi sa pritiscima koji dolaze od političara, medija, nevladinih organizacija.

Pritisci o kojima se govori, naveo je on, su u vidu kritike rada, komentarisanja presuda ili očekivanja od postupka.

Minić je rekao da su najčešći napadi na sudije, podsećajući na Miodraga Majića, Omera Hadžiomerovića, Vladimira Vučinića.

Poseban kanal za napade su vladine nevladine organizacije, poput Marija Spasića, koji se bavio predsednikom Višeg suda Alekandrom Stepanovićem, tužiocem Goranom Ilićem, sudijom Majićem, Udruženjem tužilaca i zameniak tužilaca Srbije.

Jelena Radivojević iz KRIK rekla je da posle baze "Prosudi ko sudi" VSS, Društvo sudija Srbije i Zaštitnik građana ocenili da su tu prekoračene granice koje bi mediji trebalo da poštuju. Pojedinci ne razumeju funkciju medija, a zastavice koje su tamo deljene sudijama su bile po dva osnova - da li je Vrhovni kasacioni sud rekao da je presuda doneta na zakonit način ili za prekršaje koje su sudije pravile u privatnom životu. Dovoditi KRIK u vezu sa pritiscima na sud i ocenu rada sudija nije tačno, rekla je Radovojević.

Prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije ocenio je da je u oblasti pravosuđa i osnovnih prava - poglavlje 23 u Srbiji ostvaren vrlo ograničen napredak, što je ispod očekivanja za zemlju koja je u procesu pregovora o članstvu.U nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji ponavlja se zabrinutost o političkom uticaju na pravosudne organe, navedeno je u onlajn radionici Koalicije PrEUgovor.Nastavljaju se pritisci na pravosuđe i blaćenje pojedinih sudija i tužilaca u tabloidima, političari uporno komentarišu sudske procese, dok se stalno odlažu ustavne izmene koje treba da obezbede nezavisnost ove grane vlasti.U proteklih pola godine održani su izbori za članove pravosudnih saveta iz redova sudija, odnosno tužilaca, dok je započetak postupak za izbor članova iz reda advokata.

Izvršna direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović podsetila je da će se 8. aprila završiti izbor za pravosudne funkcije i biti izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, jer je predsednik parlamenta Ivica Dačić za taj datum zakazao sednicu sa tom tačkom dnevnog reda.

Ako bi se slušale nadležne institucije, izbori u pravosudnoj grani vlasti prošli su u najboljem redu, rekla je ona.

Golubović je ukazala na izbor Vladimira Đukanovića na funkciju predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, pri čemu su njegove izjave o ulozi Skupštine Srbije u procesu izbora sudija veoma indikativne.

Kao novi član VSS, Đukanović se zalaže da uloga parlamenta ostane ista, što je suprotno obavezama koje je Srbija preuzela u procesu pridruživanju EU, da se ta uloga umanji i bude deklarativna, rekla je Golubović. Ta izjava nije usamljena i Skupština želi da zadrži uticaj, dodala je ona. Golubović je govorila o postupku izbora članova VSS i Državnog veća tužilaca i napomenula da su se u procesu pojavljivale informacije o uticaju na kandidate i biraće na tim izborima, pre svega u slučaju izbora DVT. Kao primer, navela da je jedan državni sekretar Ministarstva pravde u vreme pandemije išao u česte posete tužilaštvima.

Robert Sepi ispred organizacije Transparentnost Srbija ukazao je da činjenica da postoji samo jedan kandidat za najvažniju funkciju u pravosuđu rezultat uticaja na pravosudni sistem. Odluka da se niko više od sudija ne prijavi na najprestižniju i najvažniju funkciju u pravosuđu govori sama po sebi, rekao je Sepi.

Jedini kandidat za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda je Jasmina Vasović.

Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da Srbija nema mehanizme koji bi se jasno ukazivali na okolnosti da postoji sukob interesa advokata koji se prihvatio učešća u Visokom savetu sudstva i Državnog veća tužilaca, uz napomenu da bi rešenje bilo da advokatska funkcija miruje.

Norme koje imamo su rudimentarne i ovo pitanje je vredno pažnje, rekao je Šabić. Ako sam, kao advokat član oba tela VSS i DVT, čiji je posao da štite nezavisnost i samostalnost pravosuđa, rekao da neki slučaj ne postoji, a tužilac je sproveo istragu, podneo optužnicu, a ona stupila na pravnu snagu, kako onda štitim nezavisnost i samostalnost tog tužioca i sudije, upitao je Šabić.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da se o ovoj temi govori ne zato što je nova, već je sada dobila na aktuelnosti jer pojedini kandidati za funkcije u VSS i DVT učestvuju kao advokati "u markantnim slučajevima" koji su zanimljivi za javnost. Ova tema figurira kao problem sve vreme od kako je uvedena mogućnost da advokati budu članovi VSS i DVT, ali je sada problem očigledniji nego ranije, rekao je Nenadić. Najprimerenije rešenje bi bilo mirovanje advokatske delatnosti za vreme dok obavlja važne funkcije u pravosuđu, rekao je Nenadić, koji smatra da bi Agencija za sprečavanje korupcije trebalo da se izjasni o tome.