Beogradski metro, šest milijardi evra - bez javne nabavke
lako se Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici bavi uglavnom tehničkim pitanjima, iz akta koji je upućen pre par dana u skupštinsku proceduru jasno je da javnih nabavki u tom ogromnom poslu izgradnje neće biti, kao i da je otvorena mogućnost da osnivač nekom drugom pravnom subjektu poveri organizaciju rada tog vida prevoza putnika, prenosi list „Danas“.
Najveći deo teksta predloženog zakona posvećen je pitanjima infrastrukture, funkcijama infrastrukturnih podsistema, bezbednosnog pojasa, procedura u slučaju nesreća i raznim dozvolama. Najviše podataka zapravo se dobija iz obrazloženja u kome se navodi, između ostalog i da izgradnja metroa u Beogradu ima za cilj smanjenje gužvi u saobraćaju, ubrzani „razvoj delova grada sa potencijalom za izgradnju velikog broja stambenih i poslovnih jedinica”, kao i da to „u najvećoj meri može da utiče na uzdizanje Grada Beograda na nivo visokog ranga među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope”.
Iz obrazloženja se vidi da je procenjena vrednost projekta oko šest milijardi evra, a tvrdi se i da svaki uloženi dinar, uključujući i kapitalne troškove, donosi akumulaciju od 1,3 do 2,8 dinara čime se ostvaruje šira ekonomska korist. Takođe u obrazloženju, date su i trase dve planirane linije - prva će povezivati Železnik i Mirijevo a druga Mirijevo i Zemun.
Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za investicije, kaže za Danas da je nepoštovanje zakona već postala praksa naših vlasti koje smatraju da ih oni ne obavezuju i da uvek imaju mogućnost sve da regulišu posebnim zakonima.
- To je šteta, jer iz toga proizilazi izostanak konkurencije i mogućnosti da se neko uključi pod povoljnijim uslovima a ostaje i mnogo više prostora za korupciju. Ako neko dobije posao bez ikakve konkurencije, onda to otvara prostor i da deo zarade sa nekim podeli. Što se tiče mogućnosti da neko drugi upravlja metroom, prerano je da se takva odredba nađe u zakonu jer se njome zadire u organizaciju prevoza koja se ne bi smela na taj način regulisati. U većini zemalja metro je zasebno preduzeće koje ima infrastrukturu, vozila i prihode. To je i najbolji način. Međutim, ovde se očigledno htelo nastaviti sa dosadašnjom praksom beogradskog javnog prevoza, gde naplatu vrši posebna firma a i brojnim linijama ne vozi gradsko saobraćajno preduzeće. To je takođe prostor za korupciju, a istovremeno smanjuje mogućnost planiranja i najboljeg korišćenja resursa. Šteta što je to ušlo i u zakon o metrou - kaže Kovačević.
Prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, ovaj zakon nije predložen u skladu sa procedurom, što je vidljivo iz obrazloženja, jer očigledno nije sprovedena javna rasprava koja je na osnovu Za kona o javnoj upravi i Poslovnika Vlade obavezna za apsolutno svaki zakon.
- Moj glavni utisak je da se zakon radi kako bi se pravno pokrila pitanja koja su već dogovorena sa odabranim partnerima iz Kine i Francuske. To je njegova svrha, da nečemu već ugovorenom da pravni okvir, umesto da se stvari odvijaju obrnutim putem, da se prvo donese zakon i na osnovu njega zaključuju ugovori. Na to nam posebno ukazuje deo iz obrazloženja u kome predlagač kaže da je ovaj zakon potrebno što pre usvojiti kako bi se ubrzala realizacija projekta „i time bi Republika Srbija bila u situaciji da plaća manje naknade bankama na neiskorišćena sredstva iz kredita”. Drugim rečima, ministarstvo i Vlada nam ovde kažu da su se oni već dogovorili, ušli u posao pa sada treba hitno da se usvoji zakon kako posao ne bi trpeo štetu. To su, znači, glavni motivi - kaže Nenadić i dodaje da ni dosad nije bilo prepreka da Srbija uredi materiju metroa kad je već on, u nekom začetku, funkcionisao u Beogradu decenijama.
autor: M. N. Stevanović
