Kinezi, EU, most i konkurencija
Vest o otvaranju mosta na Pelješcu značajna je i za one građane Srbije koji ne planiraju da ga koriste. Most je, kako je poznato, izgradio konzorcijum koji je predvodila kineska kompanija China Road and Bridge Corporation. Ta firma je dobro poznata i u srpskoj javnosti, pre svega zato što je angažovana na nekoliko projekata čija se ukupna vrednost meri u milijardama evra – projekat „Čista Srbija“, izgradnja Fruškogorskog koridora, deonica autoputa od Požege prema Crnoj Gori. Pa ipak, dok je izvođač radova u svim navedenim projektima isti, postoji jedna velika i bitna razlika. Kineska kompanija je posao izgradnje Pelješkog mosta dobila na tenderu.
Na tom tenderu je učestvovao i konkurentski Strabag koji je ponudio cenu koja je bila za oko 90 miliona evra veća i rok izgradnje, koji je bio šest meseci duži od Kineza, pa je zato posao dobila kineska kompanija.
Na odluku o odabiru najbolje ponude nije uticalo to što je uporedo sa kineskom kompanijom konkurisala firma iz EU, iako je sama EU finansirala ovaj projekat sa 85% sredstava.
S druge strane, firma CRBC je na srpskom portalu javnih nabavki nevidljiva i pored ogromnih infrastrukturnih radova koje izvodi. Razlog za to je činjenica da su svi ti poslovi u Srbiji dodeljeni direktno, bez raspisivanja tendera, a na osnovu međudržavnih sporazuma.
Slučaj sa Pelješca jasno pokazuje da su i firme iz Kine spremne da se nadmeću sa konkurentima i da direktno dogovaranje nije jedini način da se sa njima posluje. Pošto nema nikakvog razloga da se veruje da bi neki izvođač radova ponudio bolju cenu u slučaju kada zna da neće imati konkurenta sa kojim mora da se nadmeće, nameće se pitanje – zašto Srbija postupa na svoju štetu i rizikuje da plaća skuplje nego što bi morala za infrastrukturne radove?
Kao opravdanje za direktnu dodelu poslova, ako ga uopšte ima i bude, navodi se da je reč o vezanom aranžmanu, gde se sredstva za finansiranje projekta takođe obezbeđuju iz kineskih kredita. Pošto ti krediti moraju da prođu kroz odobrenje Skupštine, poznati su njihovi uslovi – kamata i rok otplate. Ono što ostaje nepoznato jesu alternativna rešenja – koliko bi državu, odnosno građane, koštalo da se zaduži kod nekog drugog za isti projekat i da li eventualne povoljnosti kreditnog aranžmana mogu da nadomeste povećanje cene do koje dolazi zbog odsustva nadmetanja.
foto vlada.gov.hr
