Kako netačne informacije o povećanju budžetskih rashoda dovode do korisnih izmena

Korisna inicijativa naprednjaka za promenu zakona, kako bi se smanjili budžetski izdaci za finansiranje stranaka, pojavila se nakon što su u medijima objavljeni netačni podaci o navodnom „povećanju budžetskih dotacija za političke stranke“ u rebalansu budžeta za 2014. godinu. Naime, iznos za finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ne samo da rebalansom nije povećan, nego je značajno smanjen. Do „povećanja“ je došlo tako što je rebalansom u ovu budžetsku stavku pripisana suma od oko 800 miliona dinara koja je već isplaćena za finansiranje kampanje tokom vanrednih izbora iz maja 2014. godine (prethodno isplaćena iz budžetske rezerve). Ova greška, ne samo novinara, nego i narodnih poslanika, na koju predstavnici Vlade, kao predlagača zakona, nisu adekvatno reagovali, mogla se lako uočiti čitanjem originalnog budžeta i rebalansa.

Takođe su netačna tumačenja da je do „povećanja“ došlo zbog toga što su povećani rashodi budžeta. Tačno je da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da se izdvajanja za političke stranke vrše u odnosu na ukupne troškove budžeta. Međutim, krajem 2012. je izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, koji je propisao da se u slučajevima kada je posebnim zakonom određeno da se neko izdvajanje iz budžeta vrši u određenom procentu, taj procenat izračunava u odnosu na „rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda“. Kada se primene i ove odredbe pri obračunu, kao što Ministarstvo finansija tokom pripreme budžeta i čini, krajnji je ishod da se budžetske dotacije za stranke zavisne od prihoda budžeta.

Inače, osnovna razlika rešenja iz prethodnog (Zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2003) i aktuelnog propisa (Zakon o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011) jeste u tome što je po prethodnom zakonu osnovica za obračun bio budžet umanjen za transfere APV, lokalnim samoupravama i penzionom fondu, dok se po aktuelnom zakonu kao osnovica uzima čitav budžet.