Finansiranje mosta kod Vinče
Blic pod nazivom "Kinezi nam grade još jedan most u Beogradu" objavljuje tekst (http://goo.gl/jJisE6) o namerama za izgradnju mosta kod Vinče. Međutim, iz teksta se vidi da je planiranje izgradnje ovog mosta u veoma ranoj fazi, a da se o finansiranju ne zna ništa (samo se ovlaš pominje mogućnost "JPP ili koncesije"), a o Kinezima dalje nema ni reči, osim kroz nepotpisanu tvrdnju o njihovoj zainteresovanosti.
Postojeći "kineski most" (Zemun - Borča) je bio izgrađen po drugom modelu, kao vezan posao - kineski kredit uz unapred ugovoren rad od strane kineskih firmi. Takav vid aranžmana ne omogućava da se kroz konkurenciju dođe do najbolje ponude. Čak i kada je cena povoljna, a kvalitet dobar, niko ne može da zna da li bi bilo neke povoljnije da je postojala otvorena konkurencija. Moguća su jedino poređenja sa cenom izgradnje drugih mostova slične veličine i kvaliteta.
Koncesija bi bila čistiji pravni posao, ukoliko se i sama ne "začini" elementima koji bi je zamaglilli. "Čista" koncesija bi bila ako se otvori nadmetanje između firmi koje su zainteresovane da same finansiraju izgradnju mosta, da ga izgrade za određeno vreme, i da potom ubiraju "mostarinu", snoseći pun rizik eventualnog poslovnog neuspeha i uživajući koristi dobrog prometa na saobraćajnici.
Ako bi država preuzimala poslovne rizike, na primer, davanjem garancija određenog prometa na mostu, onda je, generalno, bolje da posao u celosti preuzme na sebe. Kada se uzima kredit za izgradnju mosta, troškovi su makar unapred poznati, kada se daju garancije, oni su nepredvidljivi. U svakom slučaju, odabiru pravnog posla mora da prethodi analiza koja bi jasno pokazala isplativost i rizike pojedinih opcija. Izrada takve analize je obaveza na osnovu Zakona o javno-privatnim partnerstvima. Ostaje da se nadamo da ovaj put ta obaveza neće biti zaobiđena primenom nekog međudržavnog sporazuma.
