Zaštitnik građana u parlamentu
Dosta pažnje je izazavalo ovogodišnje predstavljanje godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana pred skupštinskim odborom (za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova), kako zbog onog što je zaštitnik govorio, tako i zbog reakcije pojedinih narodnih poslanika (da je reč o "političkom programu", a ne izveštaju o radu).
S obzirom na to, biće još zanimljivije videti kakve će zaključke formulisati Odbor, hoće li ih Skupština prihvatiti i da li će išta učiniti da se ti zaključci sprovedu u delo, makar u onom delu na koji Skupština može da utiče (donošenje zakona i poboljšanje njihovog kvaliteta, pozivanje ministara ili Vlade na odgovornost zbog propusta i slično).
Kao i ranijih godina, najveći broj pritužbi građana odnosio se na loš rad uprave, a najveći broj tih pritužbi odnosio na besmislene procedure, prebacivanje tereta dokazivanja na građane i situacije gde su i sami propisi sporni. Kao primer je naveden "Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim je smanjen iznos penzija", na čiju problematičnost je i TS ukazala u oktobru prošle godine.
Govoreći o slobodi govora, Janković je rekao da "uloga države nije da bude na jednoj strani, već da promoviše slobodu govora". "Kod nas se sa pozicije izvršne vlasti emituje da su oni koji izražavaju kritičko mišljenje strani i tajkunski plaćenici, koji ne vole državu i to izaziva strah kod medija i novinara da će doći u neugodnu poziciju po pitanju oglašavanja, koji je jedan od izvora prihoda u medijima".
