Igra brojeva
Ministar unutrašnjih poslova izneo je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, podatke na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je u ovoj godini podneto znatno manje krivičnih prijava za primanje i davanje mita i druga dela koja se dovode u vezu sa korupcijom nego u prethodne dve godine godine.
Bilo bi dobro kada bi manje krivičnih prijava značilo da je i korupcije manje, ali istraživanja i izveštaji na tu temu ukazuju suprotno. Na skupu na kome je ministar govorio nije bilo prilike da mu se postave pitanja, pa je javnosti ostavljeno da sama protumači šta znače brojevi koje je izneo i koji dominiraju u medijiskim izveštajima o obeležavanju 9. decembra.
Ministar je, uz ponavljanje fraze da je "borba protiv korupcije nešto na čemu Vlada Srbije i MUP apsolutno insistiraju i da to jeste i ostaje prioritet u radu", saopštio da je policija ove godine podnela krivične prijave protiv 1.056 osoba osumnjičenih za 1.611 krivičnih dela sa elementima korupcije. To uključuje zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe ovlašćenja u privredi, kao i u javnim nabavkama, i 88 krivičnih dela primanja i davanja mita (https://goo.gl/G4TrME).
Statističko tretiranje zloupotrebe ovlašćenja u privredi kao krivičnog dela sa elementima korupcije sporno je jer najčešće nema dokaza da je neko ko raspolaže javnim ovlašćenjima i javnim resursima primio mito ili stekao neku drugu korist za sebe. Međutim, čak i sa tim delima, zbirno je prijava tri puta manje nego 2014. godine, kada ih je bilo 3014. Pre dve godine za primanje mita bilo 144, a za davanje 82 prijave. U proteklih 11 meseci ukupno 88. Jedno objašnjenje moglo bi biti da statistika od pre dve godine uključuje i prijave koje su podnosili drugi organi ili lica, a ne samo policija. Ali, u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi se da su tužilaštva tokom 2015. godine primila 8.460 krivičnih prijava za dela povezana sa korupcijom.
Ono što posebno brine, i kada se ove nesrazmere u brojevima ostave po strani, jeste činjenica da ukršteni podaci ukazuju da je ovde reč samo o vrhu ledenog brega. Naime, na osnovu direktnih istraživanja o iskustvu građana sa korupcijom može se zaključiti da se godišnje desi nekoliko stotina hiljada slučajeva podmićivanja. Istraživanje Globalni barometar korupcije pokazuje da od građana koji su imali kontakt sa nekom od javnih službi (68% populacije), njih 22% (ili članovi njihovih porodica) su dali mito (https://goo.gl/EezoA7).
Razlog za brigu mogu da budu i konstatacije iz Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2016. godinu, objavljenog pre tačno mesec dana. U njemu se konsttauje da "korupcija i dalje preovladava u mnogim oblastima i nastavlja da bude ozbiljan problem", da je "još uvek veoma malo pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije visokog nivoa". "Kako bi se osigurao veći broj pravosnažnih presuda, organi za sprovođenje zakona treba da budu u potpunosti ovlašćeni da deluju efikasno i nepristrasno kada istražuju optužbe za korupciju" stoji u izveštaju, kao i da "politički uticaj na policiju, sudije i tužioce, ilustruju česti komentari političara o istragama o korupciji koje su u toku, kao i odlukama suda. Curenje informacija u medije o istragama koje su u toku, uz nepoštovanje pretpostavke nevinosti, jesu razlozi za ozbiljnu zabrinutost. Jedan broj slučajeva visokog profila, uključujući i one u kojima su dokazi o navodnim protivpravnim radnjama predstavljeni u medijima, nisu ozbiljno ispitani".
Kada se sve ovo ima u vidu, nije jasno da li se ministar, iznoseći samo nekoliko brojeva i opštih mesta o "rešenosti i odlučnosti" želeo da se pohvali ili požali.
