TS predstavila CPI 2020: Srbija nazaduje na listi
Srbija se i ove godine smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 38 od idealnih 100 poena, pokazuje Indeks percepcije korupcije (CPI) 2020. koji je organizacija Transparentnost Srbija predstavila danas.
Na konferenciji "Da li je Srbija napredovala ili nazadovala na rang listi CPI i šta treba da učini da se korupcija smanji" rečeno je da s tim rezultatom Srbija, drugu godinu za redom, zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste - jer je 94. od 180 zemalja i ima čak pet poena manje od globalne prosečne ocene (43). Iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta, ocena Srbije je najlošija u poslednjih 8 godina, rekla je izvršna direktorka TS Bojana Medenica.
Ona je dodala da poziciju na rang listi prema CPI 2020 Srbija deli sa jos sedam zemalja - to su Brazil, Etiopija, Kazahstan, Peru, Šri Lanka, Surinam i Tanzanija, dok su na vrhu liste Novi Zeland i Danska sa 88 poena.
“U našem regionu, bolje rezultate na CPI 2020 imaju Hrvatska (47) Crna Gora (45), Mađarska, Bugarska i Rumunija (44) dok su nešto lošije od Srbije rangirane Albanija (36) i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija (35), kao i Kosovo, za koje se rade posebna istraživanja (36)”, rekla je Medenica.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić upozorio je da Srbija nazaduje na lestvici CPI iako je borba protiv korupcije bila prioritet u 2020. godini, i to ne samo u izjavama političara, već su joj značaj pridavali i građani i privrednici u različitim istraživanjima.“Vladavina prava i borba protiv korupcije je jedno od ključnih merila za napredak u evrointegracijama, a s obzirom na to da je taj napredak u praksi zakočen, onda je potpuno jasno da imamo zabrinjavajući trend, a CPI je samo jedan od njegovih pokazatelja”, ocenio je Nenadić.
Upozorio je da se ne beleži samo problem obezbeđivanja političke volje za gonjenj
Na alarmantno stanje u ovoj oblasti ukazuje to što većinom republičkih javnih preduzeća nezakonito rukovode ljudi kojima je istekao mandat, što izlaže ogromnom riziku javna sredstva kojima ta preduzeća upravljaju. Uz to, kod ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata domaći zakoni o javno privatnom partnerstvu služe samo za projekte malih vrednosti, dok se veliki projekti kreiraju po posebnim pravilima samo za taj slučaj i pod pravnim plaštom medjudržavnih sporazuma.e korupcije, već da ima primera da je politička volja iskorišena da se zakoni ne sprovode.
"Situacija sa pandemijom u Srbiji je samo dodatno ogolila slabosti antikorupcijskih mehanizama i pojačala te slabosti... Kao primer za to su nabavke u oblasti zdravstva za suprostavljanje pandemiji gde nijedan dokument do sada nije učinjen javno dostupnim, dok sve informacije gradjani dobijaju na jedna neproverljiv način kroz izjave zvaničnika i to najčešće onih koji nisu nadležni za to", kazao je Nenadić.
On je zaključio da sve to pospešuje percepciju o korupciji. Takodje, koncentrisana politička moć i podrška gradjana za borbu protiv korupcije tokom proteklih godina nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedilo da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja političke volje, a pogotovo bez političkog naloga. "Pošto nam, kako kažu, predstoji izmena ustava jedno od ključnih pitanja je finansiranje funkcionerske kampanje koje su vodjene korišćenjem javnih resursa ", rekao je Nenadić.
Kompletni materijali CPI 2020: https://transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/indeks-percepcije-korupcije-cpi
Snimak konferencije: https://www.youtube.com/watch?v=8vHsXv-j2kg&t
