Ozbiljna kršenja osnovnih prava i demokratskih procesa u Srbiji

Ljudska prava kršena su u velikoj meri tokom izborne kampanje i na dan izbora, ali i u drugim prilikama u kojima su građani u prethodnih šest meseci izražavali svoju volju, kao što su ekološki protesti i ustavni referendum, a niz problema pratio je i pokretanje narodne inicijative, ocenjeno je na radionici koalicije PrEUgovor koja je održana 18. aprila u Medija centru u Beogradu.

Predrag Voštinić iz asocijacije Lokalni front iz Kraljeva govorio je o izbornom procesu koji je posmatralo nešto preko 200 mobilnih timova Lokalnog fronta i istakao da su nalazi, u najmanju ruku, strašni. “Namera je bila građanska kontrola i pravno procesuiranje svih prekršaja u doba predizborne kampanje, kao i nepravilnosti u toku izbornog procesa”, rekao je Voštinić i podvukao da je nedavnim zakonskim izmenama “ukinuta aktivna legitimacija svakog građanina da prijavi ili ospori regularnost izbornog procesa, već to mogu da učine samo građani čije je biračko pravo direktno osporeno ili ugroženo”.

Kako je istakao, time je ugrožen suverenitet građana koji propisuje Ustav. “Tajnost glasanja narušavana je u velikoj meri u seoskim sredinama, gde se neretko dešavalo da jedan član porodice prisustvuje iza paravana ili sugeriše drugom kako da glasa, a bilo je i flagrantnih primera, gde se glasalo umesto članova porodice koji nisu uopšte bili prisutni”, rekao je Voštinić.

Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM kazao je da je tretman vlasti prema mirnim okupljanjima proteklih meseci pokazao da su brojni slučajevi prekomerne upotrebe sile od strane policije tokom julskih protesta 2020. bili samo uvod u ozbiljnije i štetnije zadiranje u ovo ljudsko pravo.

Prethodnih šest meseci obeležio je niz događaja i kampanja vlasti da uguši slobodu okupljanja. Broj prekršajnih prijava zbog učešća na protestima je bez presedana, građani su i na drugi način zastrašivani, a policija nije adekvatno postupala, istakao je Filipović.

“Uprkos preporukama, Vlada Srbije redovno ne istražuje detaljno napade na branitelje i ljudska prava i koristeći govor mržnje direktno ili preko tabloida nastavlja da neguje okruženje netolerancije tamo gde su takvi napadi mogući”, ukazao je on i dodao da se tužbe za klevetu često koriste protiv branitelja ljudskih prava kao SLAPP, dok ne štite branitelje ljudskih prava od tabloidnih kampanja klevetanja.

Filipović je naveo da kampanje klevetanja često pokreću poslanici ili članovi vlade, a zatim ih podignu tabloidi. “Kodeks ponašanja poslanika nije doveo do smanjenja govora mržnje prema braniteljima i braniteljima koji redovno dolaze iz poslaničkih klupa. Slično tome, Kodeks ponašanja za članove vlade nije imao primetan efekat”, kazao je on.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa rekla je da je Sud u Prokuplju stavio van snage prekršajni nalog za učešće u blokadi jer je identifikacija vršena nezakonitim snimanjem. Međutim, u Beogradu i dalje stižu prijave licima koja policija jeste propisno legitimisala na dan blokade, ali ne na lokaciji protesta, navela je.

Kako je istakla, dugo očekivani Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi usvojen je u jednom od najkontroverznijih zakonodavnih procesa u poslednje vreme, i brzo menjan nakon masovnih protesta, zato što se prethodno primedbe civilnog društva nisu dovoljno uvažile.

Brzi zakonodavni proces doveo je do niza problema i u pokretanju narodne inicijative. Jedinice lokalne samouprave, kao nadležni organi vlasti za overu potpisa, nemaju adekvatne kapacitete da realizuju overu potpisa mimo svojih sedišta, niti su dovoljno informisani o novom zakonu, kazala je ona.

“Zbog toga je potrebno da MDULS kao nadležni organ sagleda mogućnosti eventualnog unapređenja pojedinih odredbi i svakako otpočne aktivnosti edukacije svih relevantnih organa javne i lokalne vlasti koje će imati odgovrnost u primeni ovog zakona”, zaključila je Bojana Selaković.

Cilj radionice je bio da se sagleda u kojoj meri je došlo do povrede osnovnih prava u proteklih šest meseci i kako se to odražava na kvalitet demokratskih procesa u Srbiji.

Radionicu u celosti možete pogledati OVDE. 

Radionica je deo projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije” čije sprovođenje je omogućio Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.