Međunarodni dan prava javnosti da zna Partneri Srbija i organizacija Transparentnost Srbija obeležili su organizovanjem konferencije "Transparentnost na agendi – Pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa". U okviru prvog panela u prostorijama Fondacije za otvoreno društvo razgovor je bio posvećen značaju transparentnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije.
Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija ukratko je predstavila stanje u oblasti pristupa informacijama. Ona se osvrnula na ustavnu reformu i usvajanje pravosudnih zakona, kao i izmene strateškog okvira koji uređuje borbu protiv korupcije.
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je da je transparentnost jedan od osnovnih preduslova za efikasnu borbu protiv korupcije, a da su transparentnost i dostupnost informacijama od javnog značaja u Srbiji na jako lošem nivou.
Objasnio je da se i pored Izmena i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je donet 2021. godine, stvari nisu promenile nabolje i da je pitanje transparentnosti u javnom diskursu skrajnuto i o njemu se gotovo i ne govori.
“Ono što zabrinjava je činjenica da ovde nije reč o normalnom nedostatku, već o odsustvu volje i želje da se informacije, koje se smatraju osetljivim, učine dostupnim”, rekao je Nenadić.
Dodao je da je veliki problem i taj što ne postoji odgovornost za nedostavljanje traženih informacija.
“Postoje razne tehnike ili taktike za izbegavanje dostavljanja informacija. Jedna od najčešćih je potpuno ignorisanje”, istakao je Nenadić.
Pojasnio je da u takvim slučajevima, onaj od koga je tražena informacija, a reč je o organima javne uprave, ne dostavlja nikakvu povratnu informaciju, pa samim tim ni razlog zašto je određenu informaciju nemoguće podeliti.
“U poslednje vreme sve je više slučajeva, mada je ovaj izgovor dominantan u privatnom sektoru, da se onaj od koga je tražena informacija ograđuje time da je to poslovna tajna i da zbog toga ne može biti obelodanjena javnosti”, podvukao je Nenadić.
V.D. pomoćnica generalnog sekretara poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović rekla je da je glavni problem sa informacijama od javnog značaja bio neizvršenje odluke Poverenika kao i ćutanjke organa izvršne vlasti.
“Mislili smo da će novi zakon, odnosno Izmene i dipune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javniog značaja koje su stupile na snagu 2021. godine ovaj problem biti rešen. Međutim, do toga nije došlo”, naglasila je Pavlović.
Dodala je da je situacija još gora i da se trenutno suočavamo sa sistemskom zloupotrebom prava.
Ona je objasnila da je najveći problem nastao kada je Upravni sud promenio svoj stav o naknadi troškova.
“Pre promene ovog stava u postupku po žalbi, onaj ko traži informaciju sam je snosio troškove čak i ako je žalba bila osnovana. Međutim, sada imamo situaciju da ukoliko je žalba osnovana troškove postupka za advokata snosi organ javne vlasti protiv kojeg je izjavljena žalba kao prvostepeni organ i poverenik, kao drugostepeni organ”, istakla je Pavlović.
Ona je dodala da je ovakav zaokret u promeni stava širom otvorio vrata za sistemsku zloupotrebu prava i izvlačenja para iz budžeta.
Mila Josifovska Danilovska iz Metamorphosis fondacije iz Severne Makedonije osvrnula se na uticaj procesa EU integracija na transparentnost vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Njen zaključak je da su sve zemlje deklarativno otvorene i transparentne, ali da na situaciju u praksi utiče i kontinuirana politička nestabilnost i politička volja da se pozabave ovom temom.
Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike predstavio glavne probleme kod transparentnosti javnih nabavki, a oni se odnose na klijentelizam, prilagođavanje tenderskih procedura, konflikte interesa i izmene ugovora u fazi implementacije gde može i doći do najviše malverzacija.
Drugi panel, onaj o značaju transparentnosti pravosuđa za pristup pravdi i jačanje poverenja građana u rad pravosuđa je otvorila Sofija Mandić iz CEPRIS-a koja je ukazala da se bitka za vladavinu prava vodi pre svega na terenu pristupa informacijama, a Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbija istakla je da institucije ne izlaze proaktivno u javnost i ne organizuju konferencije za medije.
- Curenje podataka sa druge strane vrlo je primetno, naročito ka tabloidnim medijima - naglasila je ona.
Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaca predstavio je kako zaposleni u tužilaštvu vide odnos sa javnošću. Kako je rekao, sada postoji javnost sednica Visokog saveta tužilaštva, kroz uživo prenose na sajtu. Ovo je ušlo i u Poslovnik o radu i time postalo i zakonska kategorija, što je značajan pomak u praksi.
Bojana Jovanović iz KRIK-a ukazala je da ne postoji nikakva proaktivna transparentnost, sem saopštenja. Jako je retko da neko iz pravosuđa pristane na intervju sa istraživačkim medijima. Informacije ne cure, informacije se plasiraju sa jasnom namerom da proizvedu određenu posledicu, dodala je ona. Politički uticaj je i u pravosuđu dosta primetan, bira se o kojim slučajevima ćemo pričati, a koje ćemo da guramo pod tepih i krijemo.
Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija u toku panela osvrnuo se na postupke pred upravnim sudom i šta bi trebalo popraviti kako bi pravosuđe bilo transparentnije. On je ocenio da postoji problem sa organima protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu Povereniku. Upravnom sudu je podneto 48 tužbi protiv ovih sedam organa, a na drugom mestu nalazi se Vrhovni kasacioni sud, što jasno pokazuje da pravosudni organi nisu transparentni koliko bi trebalo.
Panelisti su se osvrnuli i na reformu pravosuđa i kako građani mogu da utiču na taj proces. Kristina Kalajdžić smatra da civilni sektor i građani ne bi trebalo da budu ti koji ubeđuju najviše pravosudne organe da budu transparentni, već bi oni sami to trebalo da čine po proaktivnoj osnovi. Civilni sektor je bio aktivan u procesu donošenja novih pravosudnih zakona, a transparentnost nije obuhvaćena reformom pravosudnih zakona, jer je ona "već regulisana zakonom i podzakonskim aktima". Istaknuto je i da već sada imamo Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva koji donose dva interna akta gde jedan odlučuje da reguliše i propiše obavezno snimanje i emitovanje sednica, dok se drugi i dalje nije odlučio na taj korak.
Predrag Milovanović se složio da su VSS i VST nosioci dalje pravosudne reforme i ukazao da postoje pojedinci unutar institucija koji se bore za odgovoran rad organa javne vlasti.
Stav Bojane Jovanović je da bi javno objavljivanje imena tužilaca, sudija i postupajućih sudija konkretnih predmeta doprinelo njihovoj većoj odgovornosti za ono što rade. Ona smatra i da su novinari važna zona između pravosuđa i samih građana.
