Indeks percepcije korupcije Transparency International za 2014. godinu i prioriteti za Srbiju
Transparentnost Srbija predstavila je Indeks percepcije korupcije za 2014. godinu i nalaza praćenja javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava.
Na konferenciji za novinare u Medija centru, 3. decembra 2014 godine, govorili su prof. dr Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, Bojana Medenica, izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbija i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Na ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije CPI Transparency International, Srbija za nijansu lošije ocenjena nego 2013
Nakon prošlogodišnjeg napretka (sa 39 na 42), Srbija je ove godine zabeležila blagi pad na Indeksu percepcije korupcije koji je danas objavio Transparency International. Sa skorom od 41, na skali od 100 do 0, Srbija ove godine zauzima 78. mesto na tabeli među 175 država i zavisnih teritorija (prošle godine 72 među 177). Reč je o rezultatu koju Srbiju svrstava među zemlje sa veoma rasprostranjenom korupcijom. To pokazuje da prošlogodišnji napredak na listi nije u dovoljnoj meri iskorišćen kao podsticaj da se sprovedu reforme koje bi omogućile sistematično suzbijanje korupcije. Rezultati Srbije su slični kao i kod većine susednih zemalja.
Iako Indeks percepcije korupcije ne prati promene na dnevnom nivou, već u dužem vremenskom periodu i ne odražava nužno aktivnosti državnih organa ili broj slučajeva korupcije do kojih je došlo u posmatranom periodu, već utisak relevantnih ispitanika, može se zaključiti da antikorupcijske mere još nisu dovoljno uverljive.
Javne nabavke i javno – privatna partnerstva
U okviru projekta „Povećana transparentnost i efikasnost javnog sektora u četiri oblasti“, Transparentnost – Srbija se između ostalog bavi i pitanjima javnih nabavki i javno – privatnih partnerstava. Budući da se često ukazuje na to da indeks percepcije korupcije odražava iskustva, viđenja i bojazni poslovnog sveta koji dolazi u kontakt sa državnim službenicima, biće zanimljivo da sagledamo aktuelne reforme i u kontekstu najnovijih rezultata Indeksa percepcije korupcije. Naravno, treba imati u vidu da se CPI ne bavi ni jednom oblašću pojedinačno i da na rangiranje neke države u očima poslovnog sveta jednako (ako ne i više) mogu uticati praksa primene propisa u vezi sa izdavanjem raznih vrsta dozvola, brzina rešavanja uočenih problema, dodela subvencija i drugih vidova državne pomoći, efikasnost i neselektivnost postupanja inspekcija, sudova i drugih državnih organa i drugo.
Javno – privatna partnerstva su u Srbiji uređena posebnim zakonom od 2011. Na loša iskustva sa JPP pre donošenja ovog zakona i dalje nas podsećaju aktuelne vesti (npr. neuspeli pregovori oko raskida ugovora u vezi sa „Bus-plusom“, odluka arbitraže u pogledu naplate garancije za nerealizovanu koncesiju „Horgoš-Požega“). Broj ugovora koji su zaključeni primenom ovog akta je i dalje relativno mali. S druge strane, brojne su najave političara, na raznim nivoima vlasti, o realizaciji velikih infrastrukturnih projekata kroz neki vid JPP. Neka od značajnih JPP se realizuju ili će se realizovati bez primene ovog zakona – bez nadmetanja i prethodnih analiza, često i bez elementarnih informacija, a sve na osnovu međudržavnih sporazuma (npr. „Beograd na vodi“). I kada se Zakon primenjuje, nema dovoljno podataka o opravdanosti JPP. Tako se, kao prednost nekih oblika JPP (npr. koncesija u odnosu na javne nabavke) navodi da se tako „ne povećava javni dug zemlje“ umesto uporednog prikaza koristi i štete u jednom i u drugom scenariju. JPP su aktuelna i u kontekstu privatizacije. Naime, jedan od oblika realizacije ovog posla jeste i formiranje zajedničkih preduzeća države Srbije i stranog investitora. Zakon o privatizaciji je ostavio dosta prostora za donošenje diskrecionih odluka o modelu prodaje državnih udela. Zbog toga postoji mogućnost da će se kroz dirketne dogovore zaključivati aranžmani ne samo radi oživljavanja preduzeća za koja nije bilo zainteresovanih, već i u onim slučajevima gde je postojala tržišna alternativa.
Javne nabavke se sprovode na osnovu zakona koji je u primeni od 1. aprila 2014. Odredbe ovog propisa su bitno poboljšale pravni okvir, u pogledu transparentnosti, kontrole postupka planiranja i izvršenja ugovora, nadzora i zaštite prava. Vidljivi su i neki rezultati, naročito u vezi sa nabavkama male vrednosti i udelom nekonkurentih postupaka. Međutim, nabavke i dalje predstavljaju veliki problem. Primena zakona nije u potpunosti obezbeđena. Tako su nedovoljni nadzorni kapaciteti UJN, kršenje Zakona o javnim nabavkama je i tokom 2013. bilo jedan od najčešćih prekršaja na koje ukazuje, a uredbom su ponovo preširoko definisane nabavke koje će se sprovoditi po poverljivoj proceduri. Zloupotrebe u pojedinim slučajevima javnih nabavki su predmet krivičnih istraga, što otvara i pitanje adekvatnosti propisanih sankcija. Imperativ „ušteda na javnim nabavkama“ i programsko budžetiranje donose nove izazove…
Materijali: