Javnost zavisi od dobre volje vlastodržaca da objasne neke svoje postupke

Nijedna kontrolna ili nadzorna institucija nije reagovala na nabavku 710 patrolnih vozila, vrednu 700 miliona dinara, a koja je proglašena tajnom, ukazano je danas na skupu  "Svrsishodnost javnih nabavki za policiju".

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Vladimir Erceg podsetio je da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u poslednje četiri godine poništila ili prekinula 48 javnih nabavki MUP-a na osnovu kojih je policija trebala da dobije novu obuću, uniforme i patrolna vozila.

Dodao je i da je zbog nesvrsishodne nabavke velike količine originalnih tonera za štampače, umesto visoko kvalitetnih tonera, MUP izgubio milion evra, kojima je moglo da se nabavi 100 patrolnih vozila ili 16 najsavremenijih vatrogasnih vozila. 

"Sve to govori da je neophodno da se uključe eksterni akteri kontrole kako bi se povećao integritet i svrsishodnost nabavki MUP-a", kazao je Erceg i dodao da bi Državna revizorska institucija trebalo da obavlja eksternu kontrolu, dok bi u samom ministarstvu to trebalo da radi Služba interne revizije.

Osim slabe kontrole poverljivih nabavki, u BCBP-u su ocenili da su problemi i nesvrsishodno planiranje kapitalnih nabavki, kao i smanjena konkurentnost u procesu javnih nabavki. Njihovi podaci za period od 2013. do 2016. godine pokazuju da je nacionalni prosek 2,9 ponuda po jednom ugovoru, dok je u MUP-u taj prosek 1,9 kao i da se istovremeno povećava broj nabavki u kojima je postojala samo jedna ponuda.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić govorio je o spornoj nabavci 710 patrolnih vozila, ukazujući da nije jasno zašto je ta nabavka proglašena za tajnu. On je kazao da su mu se tim povodom obratili novinari Balkanske istraživačke mreže i Južnih vesti, na osnovu čega je naložio da se podaci učine dostupnim javnosti, ali da se MUP nije oglasio tim povodom, čime je prekršen Zakon o slobodnom pristupu informacijama. "Ako su razlozi postojali da se takva nabavka proglasi tajnom, mi ne znamo zašto, jer onaj ko hoće da uskrati informacije mora da objasni razlog", kazao je Šabić.

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da je takvo ponašanje MUP-a, ponašanje iz 19. veka. On je objasnio da po zakonu, neka javna nabavka može da se proglasi tajnom jedino ako bi dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju ključnim za bezbednost. "Ta kontradiktornost, da je na plataou ispred Palate Srbije svečano prikazano 710 automobila, a da se takva nabavka proglašava tajnom, govori da je vlasti važnije kakve će marketinške efekte izazvati, nego pravna opravdanost", rekao je Nenadić.

Organizatori skupa su podsetili da je osim 710 kupljenih vozila marke "Škoda", predvidjeno da MUP do kraja godine dobije još 300 vozila.

Nenadić je takođe podsetio da je Transparentnost Srbija od Narodne skupštine, Vlade Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave za javne nabavke zatražila kopije dokumenata u vezi sa nabavkom vozila za MUP bez primene Zakona o javnim nabavkama, a na osnovu prethodnog zaključka Vlade prema kojem je, kako je saopšteno, utvrđeno da bi „primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju ključnim za bezbednost“. Istovremeno smo zatražili i ranije podnete izveštaje o sprovednim postupcima javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti.

S obzirom na do sada iznete informacije, očigledno je da bi bilo primereno da Odbor za Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine ili Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zatraže od MUP poseban izveštaj o sprovođenju ove javne nabavke. Narodna skupština bi mogla da pozove Upravu za javne nabavke i Državnu revizorsku instituciju da u okviru svojih ovlašćenja daju mišljenje kako o zakonitosti, tako i o svrsishodnosti ovog postupka nabavke i da o ishodu tog ispitivanja obaveste javnost, naveo je Nenadić.

U okviru izmene Zakona o javnim nabavkama, aktuelnog člana 131. smatramo da bi trebalo dodati odredbe sledeće sadržine:

• propisivanje obaveze da o izuzetim nabavkama veće vrednosti naručilac priprema posebna obaveštenja za Upravu za javne nabavke, resorni odbor Narodne skupštine, Vladu i Državnu revizorsku instituciju (kako bi ove institucije mogle da reaguju pre nego što nabavka bude sprovedena)

• propisivanje obaveze da se o ovim nabavkam naručilac pripremi i dostavi posebne izveštaje (ne samo godišnji opšti izveštaj) za Upravu za javne nabavke, resorni odbor Narodne skupštine, Vladu i Državnu revizorsku instituciju. Uporedo sa tim, moglo bi se, kroz izmene Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji predvideti da DRI obavezno obuhvata najvrednije nabavke ove vrste svojim godišnjim programom revizije

Pored toga, smatramo da bi za sve nabavke za koje je predviđen trenutno određeni stepen tajnosti informacija, bude uvedeno pravilo prema kojem bi sam naručilac bio u obavezi da (ne čekajući zahtev za pristup informacijama) proveri u kojoj meri je tajnost neophodna pre nego što nabavka bude sprovedena i nakon zaključenja/izvršenja ugovora i da potom sam objavi sve informacije koje ne ugrožavaju ostvarivanje zaštićenog javnog interesa u meri u kojoj je to neophodno u demokratskom društvu.