Monitoring lokalnih izbora u Beogradu 2018

Transparentnost Srbija predstavila je rezultate monitoringa lokalnih izbora u Beogradu u vezi sa funkcionerskom kampanjom, njenim praćenjem u medijima, finansiranjem iz budžeta, oglašavanjem u medijima i radom državnih organa. Istraživanje dokazuje nužnost poboljšanja propisa i veće aktivnosti državnih organa u kontroli njihovog sprovođenja, saopštili su na konferenciji za novinare predsednik TS prof. Vladimir Goati, programski direktor Nemanja Nenadić i saradnik Zlatko minić.

Funkcionerska kampanja gradskih čelnika, stranačko angažovanje predsednika Srbije, čije ime je nosila izborna lista njegove partije i dominantno prisustvo ove liste u medijima prvenstveno zahvaljujući aktivnostima Aleksandra Vučića u svojstvu predsednika države, glavna je odlika kampanje za izbor odbornika Skupštine grada Beograda. Ova lista ili njeni predstavnici se pojavila 294 puta na naslovnim stranicama dnevnih novina u pozitivnom kontekstu, za 94 više nego sve druge liste zajedno. Od članova Vlade su bili najaktivniji predsednica Ana Brnabić, te ministri Šarčević i Vulin a kod ključnih gradskih funkcionera (Mali, Vesić) je primećen porast aktivnosti od 50% u odnosu na neizborni period. I pored nesumnjivog političkog značaja za celu zemlju, izbori su bili tek treća po značaju tema na naslovnim stranicama (iza teme Kosova, prvenstveno zbog ubistva Olivera Ivanovića, i teme ubistva pevačice Jelene Marjanović), sa 49 pominjanja (12,4%) kao glavna tema na naslovnim stranicama.

U kampanji je uočeno kršenje više propisa, kao i veliki broj aktivnosti javnih funkcionera koje nisu nezakonite, ali predstavljaju iskorištavanje javne funkcije kako bi se omogućilla dodatna promocija partiji, odnosno stranačkoj listi. Ni jedna od ovih pojava nije bila ispitana od strane nadležnih organa (javno tužilaštvo, Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije), ili makar javnost nije o tome obaveštena. Izbori su pokazali da su neka pravila nelogična jer omogućavaju da se pojave izborne liste sa namerno sličnim nazivima, da nosioci budu osobe koje uopšte nisu kandidati za odbornike ili potencijalne gradonačelnike, ili da nosilac liste bude osoba koja je u trenutku predaje postojala samo u fikciji.  

Na izborima su učestvovale 24 izborne liste, od kojih 14 nije dobilo ni 1% glasova, pet je dobilo manje glasova nego što su morale prikupiti potpisa za predaju kandidature a za sedam nisu glasali ni svi njihovi kontrolori sa izbornih mesta, koji su plaćeni iz budžeta. Ovi podaci mogu biti razlog za ispitivanje validnosti prikupljene dokumentacije za učešće na izborima, ali i razlog da se preispita sadašnji sistem plaćanja članova biračkih odbora. Za ove namene je plaćeno oko milion evra iz budžeta. Polovina tog novca (preko 58 miliona dinara) je isplaćena predstavnicima izbornih lista koje nisu imale nikakve šanse da pređu izborni cenzus (čak ni „prirodan prag“ koji važi za manjinske liste). Čak 22,3 miliona dinara je isplaćeno predstavnicima stranaka iako su već imale svoje članove na biračkom mestu po osnovu zastupljenosti u stalnom sastavu biračkog odbora (SNS, DS, SPS). Na osnovu zastupljenosti u prethodnom sastavu gradske skupštine, lista oko SNS je imala 3,9 puta više članova biračkih odbora od drugih lista, DS 2,1 a SPS 1,7.    

Izborna kampanja je bila kraća, sa manje plaćenih putovanja mitingaša, i manjim budžetskim finansiranjem, te stoga jeftinija nego što su kampanje za nacionalne izbore. Međutim, i sada je za reklamiranje na TV stanicama utrošeno oko 2 miliona evra, a u štampi preko 300 hiljada. S druge strane, učesnicima su na raspolaganju stajala veoma skromna sredstva iz budžeta grada (manje od 3 hiljade evra po izbornoj listi), što stavlja u izrazito privilegovani položaj predstavnike vlasti, kojima su dostupni i drugi kanali, osim plaćenih oglasa, da se predstave građanima. Iz budžeta Grada Beograda je za finansiranje ovogodišnje izborne kampanje izdvojeno ukupno 37.430.444 dinara (317.173 evra), 7% manje nego što je trebalo po Zakonu. Maksimalni prilog od fizičkog lica bio je 957.860 dinara, a od firmi deset puta više.

Za pokriće troškova kampanje, na osnovu izbornog uspeha, SNS može očekivati još 147 hiljada evra, lista koju je predvodio Đilas oko 60 hiljada evra, Šapićeva 25, a SPS-JS 20 hiljada evra. Zahvaljujući izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz 2014, stranke kojima ostane „višak“ novca od budžetskih dotacija za finansiranje redovnog rada, na osnovu velikog broja narodnih poslanika u republičkoj skupštini mogu bez ikakvog ograničenja da taj novac usmere u izbornu kampanju, i to ne samo za republičke izbore, već i za izbore u nekoj lokalnoj samoupravi.

Oko 70% troškova kampanje na TV stanicama i 77% u štampi odlazi na listu SNS; drugoplasirani su Đilasova lista za TV oglase (14,7%) i SPS-JS za štampu (10,2%). Ovo su bili još jedni izbori na kojima građani nisu imali mogućnost uvida u podatke o prihodima i rashodima kampanje dok ona traje, jer će finansijski izveštaji biti podneti tek mesec dana nakon proglašenja konačnih rezultata.

Izborni programi su, po tradiciji, većinom bili nerazrađeni a u nekim slučajevima su ozbiljno zadirali u nadležnosti republičkih vlasti ili u (ne)naučnu fantastiku. To je dobar podsetnik na predlog koji je Transparentnost – Srbija dala pre pet godina: da za početak svaki učesnik izbora mora da dostavi i objavi ne samo spisak kandidata, već i program za koji se zalaže. Da svako obećanje bude praćeno objašnjenjem izvora finansiranja. I zatim, da neko (najbolje relevantni nezavisni državni organ – Fiskalni savet) da svoj sud o finansijskoj utemeljenosti tog programa.

Nalazi monitoringa potvrđuju potrebu da se u Srbiji bitno izmene propisi koji se odnose na izbore, kampanju, njeno finansiranje, oglašavanje i rad državnih organa. Pored preporuka koje u tom pogledu Transparentnost – Srbija daje od 2004. i preporuka drugih organizacija civilnog društva, Srbija ima na raspolaganju preporuke relevantnih međunarodnih organizacija, a pre svih ODIHR, po kojima nije postupila.

Pored toga, država Srbija nije ispunila ni preuzete Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, koju je usvojila Narodna skupština 2013, kao ni iz Akcionog plana za pregovore sa Evropskom unijom o poglavlju 23, koji je usvojen zaključkom Vlade iz aprila 2016. Naime, i pored toga što su rokovi prošli, prvo 2014, pa zatim i 2016, nije poboljšan Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, niti je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije poboljšan u delu koji se odnosi na aktivnosti javnih funkcionera u kampanji. Budući da se u Srbiji gotovo svake godine održavaju izbori, a ulazak u „izbornu godinu“ je izgovor za to da se pravila ne menjaju, Transparentnost Srbija smatra da proces unapređenja propisa mora početi odmah.

Pogledajte ceo izveštaj sa detaljnim tabelama, grafičkim prikazima, primerima kršenja zakona, izborim paradoksima, poređenjima broja promotivnih aktivnosti funkcionera od 2013. godine do ovih izbora, nalazima o medijskoj poromociji, procenama troškova oglašavanja.

.