Šta treba da se promeni u pristupu reformama u poglavljima 23 i 24 posle objavljivanja Strategije proširenja

Koalicija organizacija civilnog društva "preEUgovor" predstavila je redovnu ocenu pristupa EU i Vlade Srbije reformama u oblasti vladavine prava. Predstavnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić, na predstavljanju izveštaja o napretku Srbije u Poglavljima 23 i 24 za period od oktobra prošle do marta ove godine, pozvala Vladu Srbije da buduću reviziju akcionih planova ne shvati "pro forme", odnosno samo kao pomeranje rokova i zadavanje novih aktivnosti.

Ona smatra da treba da se razgovara o ciljevim tih reformi, kao i o tome na koji način da se otklone suštinski problemi u oblasti vladavine prava.

Podsetila je i da je ; Evropska unija (EU), kroz nedavni Izveštaj o proširenju na Zapadni Balkan, prvi put "eksplicitno dijagnostifikovala suština problema" zemalja regiona, a to je problem "zarobljene države" koji ; opisuje stanje u kome odredjene neformalne grupe i pojedinci zloupotrebljavaju kanale izvršne, sudske i zakonodavne vlasti da izvlače javne resurse za privatne svrhe.

Navela je da je EU poslala specijalnog izvestioca u Makedoniju, čiji je izveštaj to potvrdio i podsetila da Strategija proširenja predvidja da se slični izveštaji urade i za druge zemlje.

Kao primer "zarobljene države" ona je navela izmenjeni Zakon o policiji koji omgućav da napredak u policiji ne bude mouć samo na osnovu kruiterijuma i zasluga, već uvodi i izuzetak da o tome može da odlučuje i ministar.

Stojanovićeva je kazla i da će izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i podataka o ličnosti, čija javna rasprava je pri kraju, unazaditi nivo zaštite prava koja su garantovana postojećim zakonom.

"Pored ostalog, nacrt zakona predvidja da preduzeća u javnom vlasništvu koja promenila status poput Srbijašuma i Srbijavoda, a koja raspolažu velikim javnim prorodnim reursima, budu izuzeta od zahteva za slobodnim pristupu informacijama. To može biti štetno zbog sprečavanja eventualne korupcije, kao izostajanja pravovremenog identifikovanja grešaka u upravljanju", rekla je ona.

Predstavnik Transparentosti Srbija Zlatko Minić je upozorio da se neke reforme na evropskom putu obavljaju forme radi, da se uklope u najšire evropske okvire, zbog čega neće biti suštinskih promena, što po njemu, može dovesti i do nazadovanja.

Minić je istakao i da ustavne promene u oblasti pravosudja, koje je Ministarstvo pravde predložilo "ne donose veću nezavisnost sudstva i tužilašta od vlasti, već otvaraju nove kanale za uticaj na njih". Ukazao je da nije jasno kako će Agencija za borbu protiv korupcije objavljati svoj posao s obzirom da je direktor bio povezan sa Srpskom naprednom strankom, a zamenika trenutno nema. Naveo je i primer odnosa prema preporukama GRECO kao ilustraciju da se teži ispunjavanju norme, a ne suštinskim reformama. Takođe je pomenuo i dalje pogoršanje po pitanju nadzorne uloge parlamenta i "blokadu" opozicije amandmanima poslanike vladajuće koalicije.

Kao primer je naveo da u pravosudnim savetima sudije i tužioci neće imati većinu, a da Pravosudna akademija bude "jedina ulazna tačka za nove sudije i tužioce".  ;

Predstavnik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen istakao je da primetna "eskalacija zloupotrebe poreskih i drugih inspekcija u pokušaju ekonomskog gašenja najznačajnijeg medija južne Srbije 'Južne vesti'", nakon gašenja niza drugih lokalnih medija.

On smatra da je želje da se Srbija do 2025. reformiše u "dramatičnoj" suprotnosti sa onim što se dešava u praksi, dodavši da ne vidi kako će Srbija moći u oblasti medija da udje u EU.

Čečen se saglasio da će predložene izmene Zakona o pristupu informacija od javnog značaja onemogućiti rad istraživačkom novinarstvu, jer se rok za dobijanje traženog dokumenta koji treba da potkrepi novinarski tekst može produžiti na oko dve godine.

Prema njegovim rečima, gradjani će tako biti onemogućeni da, na primer, saznaju kakvu vodu zaista piju, kakvog im je kvaliteta gorivo, ko je proneverio državni novac i slično.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju najpre na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o natalitetskim merama. - Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske "prigovore savesti", a potom i smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena, navela je Ignjatović.

Na primeru nacionalnog SOS telefona, za koji je licencu jedino dobila predstavnica Sigurne kuće koja je u poslednjim izborima bila na listi vladajuće stranke, istakla je da je veliki problem što u socijalnoj zaštiti "ne možemo da kontrolišemo na koji način i kome se dodeljuju sredstva". 

Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 govorila o migracionoj politici i zakonima o azilu i strancima.