Srbija nisko rangirana po transparentnosti antikriznih mera

Srbija je među zemljama koje su nedovoljno transparentno donosile pakete hitnih ekonomskih i fiskalnih mera u vezi sa pandemijom COVID-19 – pokazuju rezultati međunarodnog istraživanja International Budget Partnership (IBP) iz Vašingtona, koje prenosi Transparentnost Srbija. 

Ni jedna od 120 posmatranih zemalja prema standardima metodologije IBP nije pokazala „suštinsku transparentnost“ pri donošenju i sprovođenju mera, a za svega četiri je ocenjeno da je otvorenost budžetskog procesa bila “adekvatna” (Australija, Norveška, Peru i Filipini). Neke elemente otvorenosti imalo je 29 država, dok je „ograničenu transparentnost“ pokazalo 56 zemalja, među kojima je i Srbija. „Minimalnu otvorenost“ u budžetskom odgovoru na pandemiju imala je čak 31 država.

Istraživanje o transparentnosti hitnih mera koje je sprovela organizacija IBP, utvrdilo je da su širom sveta rasprostranjene brojne slabosti u transparentnosti i kontroli hitnih  mera, za koje se procenjuje da su dostigle 14 000 milijardi dolara do kraja 2020. godine. Ova organizacija  upozorava da je od presudnog značaja da vlade rade odgovorno i transparentno jer ogromni budžetski izdaci za suzbijanje efekata pandemije imaju dugoročne posledice po njihove javne finansije i građane.

U Srbiji je predmet analize bio paket fiskalnih i ekonomskih mera koje su donete od marta do septembra 2020. Ocena o „ograničenoj transparentnosti“ odnosi se na usvajanje mera, nadzor nad njihovom primenom i kontrolu, kao i na trošenje novca i praćenje efekata i rezultata sprovedenih mera.

Srbija je najlošije ocenjena u pogledu objavljivanja informacija o javnim nabavkama, o primaocima pomoći i učinku sprovednih mera, učešću građana kao i zbog toga što nisu vršene vanredne revizije programa pomoći. S druge strane, jedina dobra ocena se odnosi na objavljivanje makroekonomskih podataka i budžeta u celini.

Istraživanje IBP je utvrdilo da više od dve trećine država nije odgovorno upravljalo svojim paketima pomoći u vanrednoj situaciji, a da gotovo polovina nije transparentno sprovodila javne nabavke. Takođe, u blizu polovine zemalja o paketima pomoći zbog krize nisu odlučivali parlamenti, već samo vlade. Svega jedna četvrtina država je objavila izveštaje o reviziji usvojenih mera.

Ocenjujući da brzi odgovori na krizne situacije ne moraju da budu na štetu transparentnosti i odgovornosti, a posebno imajući u vidu da pandemija još nije okončana, IBP je preporučio vladama posmatranih zemalja  da objavljuju mesečne izveštaje o sprovođenju paketa pomoći,  podatke i analize o izvršenju budžeta i učinku preduzetih mera. IBP je takođe preporučio objavljivanje detaljnih podataka o zaključenim ugovorima o nabavkama, uključujući i one koje su bile sprovedene po hitnom postupku. Sve informacije treba da budu objavljene u otvorenom obliku.

IBP predlaže jačanje nezavisnih revizorskih institucija, kako bi što pre sprovele reviziju programa hitne pomoći iz budžeta i poštovanje preporuka koje revizori daju. Nacionalni parlamenti bi trebalo da povrate svoju ulogu čuvara javnih finansija, da obezbede konsultacije o sadržaju tih hitnih mera sa javnošću i svim zainteresovanim stranama, i da prate sprovođenje usvojenih mera i postupanje po revizorskim nalazima.

IBP ističe i pojedine primere dobre prakse. U Ekvadoru su svi ugovori o javnim nabavkama u vezi sa COVID-19 dostupni na otvorenoj platformi. Jamajka je objavila već tri revizorska izveštaja o sprovođenju Vladinih programa. Čile i Filipini su i tokom pandemije obezbedili učešće građana u budžetskim procesima. U Nepalu je parlamentarni odbor ispitivao nepravilnosti u nabavci medicinskog materijala. Indonezija je napravila veb-sajta na kojem se mogu videti detalji programa državne pomoći raznim akterima, infografici i zaključeni ugovori.

Ukupni rezultati za svih 120 zemalja na sajtu IBP: https://www.internationalbudget.org/