Korisni, ali nedovoljni predlozi sa dijaloga o izbornim uslovima

Transparentnost Srbija ukazuje da predlozi sa dva međustranačka dijaloga o izbornim uslovima koji su do sada objavljeni ne nude jasna rešenja za neke od najvažnijih problema finansiranja izborne kampanje i korišćenja javne funkcije za promociju političkih subjekata. Imajući u vidu da je preduslov za unapređenje izbornog ambijenta neophodna izmena propisa, a da je do početka izborne kampanje ostalo manje od pola godine, postoji realna opasnost da do promena dođe bez javne rasprave. Podsećamo da je uporedo sa ovim dijalozima radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR u junu ove godine već uputila ODIHR nacrt izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji do danas nije objavljen niti je iznet na javnu raspravu, iako je to zakonska obaveza.

Nacrt radnog dokumenta od 7.9.2021. koji su izradili fasilitatori iz EU parlamenta^[1], sadrži neke korisne, ali nedovoljno razrađene predloge. Kao takav se može istaći predlog da mediji objave cenovnike oglašavanja u izbornoj kampanji. Jednako bi bilo bitno da budu dostupne informacije o načinu obračunavanja popusta, ali i jasna pravila ili ograničenja za emitovanje promotivnih materijala bez naknade. Krupan nedostatak predloga EU parlamentaraca jeste to što se predviđa donošenje obavezujućeg pravilnika samo za RTS i RTV, a samo preporuka za privatne emitere. Predlaže se da se pravilnikom predvidi „koje aktivnosti javnih funkcionera za vreme izborne kampanje se mogu smatrati zloupotrebom njihovog položaja“. Međutim, šta se smatra zloupotrebom javne funkcije može se urediti jedino zakonom. Pravilnici, koji bi trebalo da važe za sve medije a ne samo za javne servise, mogli bi da urede jedino način medijskog praćenja aktivnosti javnih funkcionera, kako bi se smanjili štetni efekti intenzivne funkcionerske kampanje.

Takođe je nedovoljno jasno na koji način bi „privremeno nadzorno telo“ u koje bi ušli predstavnici REM i članovi koji koje predlože učesnici dijaloga moglo da vrši nadzor, imajući u vidu zakonske nadležnosti REM nad elektronskim medijima i odsustvo zakonskih nadležnosti bilo kog državnog organa za nadzor nad poštovanjem obaveza od strane drugih vrsta medija. Iz istog razloga je nejasno kakve bi bile posledice ukoliko monitoring praćenja medija pokaže da izveštavanje nije bilo uravnoteženo.

Dobro je što se u predlogu EU parlamentaraca podseća na potrebu unapređenja transparentnosti finansiranja kampanje, za šta je Transparentnost Srbija već dala niz konkretnih predloga. Međutim, kad je reč o finansiranju kampanje, postoje i druga, još značajnija pitanja kojima se ovaj dokument ne bavi – potreba da se promeni načina budžetskog finansiranja kampanje, da se uredi finansiranje kampanje od strane trećih lica i da se unapredi kontrola poštovanja pravila o finansiranju kampanje. U dokumentu se predlaže smanjenje visine dozvoljenih priloga za kampanju, dok se ograničenje ukupnih rashoda kampanje, za kojim postoji veća potreba, pominje tek kao mogućnost.

Značajno je to što fasilitatori iz EU parlamenta pozivaju državne organe da pruže potpunu zaštitu uzbunjivačima koji bi ukazali na pritisak na birače i zaposlene u javnom sektoru. Kao što je Transparentnost Srbija već ukazala, neophodno je precizirati kojim državnim organima uzbunjivači treba da se obrate u ovakvim slučajevima (npr. RIK, javna tužilaštva, Agencija za sprečavanje korupcije), da ti organi promovišu prijavljivanje nepravilnosti i obezbede sigurne kanale komunikacije, i da dobiju obavezu da u kratkom roku obaveste javnost o ishodu ispitivanja prijava.

U istom dokumentu se podseća na obavezu da mediji informišu građane o izbornim programima stranaka na adekvatan način. Međutim, zakonski preduslov za ispunjavanje ove obaveze trenutno ne postoji – jer učesnici izbora uopšte nemaju obavezu da izrade predizborne programe.

Kad je reč o „predlogu sporazuma“ koji je navodno ponuđen učesnicima dijaloga bez posrednika iz EU parlamenta^[2], zanimljiv je predlog da se jedan vid funkcionerske kampanje ograniči – organizovanje svečanih otvaranja ili početka izgradnje infrastrukturnih i drugih objekata. Međutim, nema opravdanog razloga da takva zabrana važi samo sedam dana pre izbora, niti da važi samo za kandidate za predsednika i za poslanike. Naime, radovi na infrastrukturi mogu da se uspešno započnu i završe i bez prisustva bilo kog političara, kako u izbornoj kampanji tako i van nje. Pored toga, monitoring funkcionerske kampanje koji TS redovno vrši od izbora 2012, pokazuje da javni funkcioneri intenziviraju promotivne aktivnosti i na brojne druge načine koje bi trebalo zakonski ograničiti.

Predlog da se 30% novca iz budžeta deli ravnopravno učesnicima izbora bi omogućio nešto ravnopravnije uslove predstavljanja izbornih lista (sada se na taj način raspodeljuje 20% za parlamentarne i 50% za predsedničke izbore). Transparentnost Srbija međutim podseća da glavni problem u vezi sa distribucijom budžetskog novca nisu procenti raspodele već to što svrha budžetskih izdvajanja nije jasno određena. Bilo bi smisleno da građani iz budžeta finansiraju troškove koji su dovoljni da se omogući da svaka izborna lista i kandidat budu predstavljeni u razumnoj meri. Nasuprot tome, u sadašnjem sistemu, koliko će koja stranka dobiti zavisi od toga koliko će biti izbornih lista i koliki je ukupni budžet Republike, Pokrajine ili opštine i od buduće neizvesne okolnosti – broja osvojenih glasova.

Predlog za povećanje naknade članovima biračkih odbora (sa 1.500 na 2.000 dinara) može doprineti boljoj kontroli izbora od strane učesnika. Međutim, kako ne bi došlo do značajnog povećanja budžetskih rashoda, Transparentnost Srbija predlaže da one stranke koje već delegiraju članove stalnog sastava biračkog odbora nemaju pravo da o trošku budžeta imenuju još jednog člana u prošireni sastav biračkog odbora.

Predlozi koje je Transparentnost Srbija dostavila svim učesnicima ovogodišnjih dijaloga u vezi sa finansiranjem kampanje mogu se preuzeti ovde:

https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Dopis_politickim_strankama_ucesnicima_dijaloga_o_izbornim_uslovima.pdf

Predlozi u vezi sa drugim brojim pitanjima u vezi sa izbornim uslovima, koje je TS davala tokom Dijaloga 2019. se mogu preuzeti ovde:

^[1] https://rs.n1info.com/wp-content/uploads/2021/09/07/1631047844-Nacrt-radnog-dokumenta-Medjustranacki-dijalog-7.9.21.docx-KONSOLIIDOVAN-SRPSKI.pdf

^[2] https://www.euronews.rs/srbija/politika/15165/predlog-sporazuma-vlasti-i-opozicije-izbori-na-svim-nivoima-3-aprila/vest