Utvrditi odgovornost za nezakonitu subvenciju u slučaju „GEOX“

Rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći iz novembra 2021. potvrdilo je nalaze Transparentnosti Srbije iz maja 2017, da je državna pomoć za izgradnju fabrike obuće u Vranju dodeljena nezakonito. Transparentnost Srbija smatra da bi, nezavisno od toga da li će preplaćeni iznos biti vraćen u budžet u postupku likvidacije, trebalo utvrditi krivičnu odgovornost za nezakonitu dodelu novca i propust da se ona spreči.

Komisija za kontrolu državne pomoći je u svom rešenju od 1.novembra 2021. utvrdila da je korisnik “Technic Development doo Vranje – u likvidaciji” dobio državnu pomoć koja prelazi maksimalno dozvoljenu za 414.044.391,33 dinara (ukupna državna pomoć tom preduzeću je bila preko 1,5 milijarde dinara). U pitanju je pomoć za investicioni projekat „Izgradnja fabrike za proizvodnju obuće“, gde se proizvodila obuća italijanske firme „GEOX“. Prema nalazu Komisije, prekomerni iznos državne pomoći dodelilo je Ministarstvo privrede i to 1. aprila 2016. godine, u iznosu od 90.687.891,33 dinara, i 23. decembra 2016. godine, u iznosu od 323.356.500,00 dinara.

Time su potvrđeni navodi iz studije „Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija“, koju je Transparentnost Srbija objavila pre četiri i po godine, u maju 2017 . Transparentnost Srbija je analizirajući ovu subvenciju tadašnjoj Komisiji za kontrolu državne pomoći ukazala da odluka Komisije o razmatranju dodele ove državne pomoći nije objavljena, a javnosti da je „ugovor o subvenciji za fabriku obuće GEOX sporan, zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći.“ Upravo to je utvrdila i Komisija za kontrolu državne pomoći, ali sa četiri i po godine zakašnjenja.

Bitno je naglasiti da je aktuelni saziv Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći izabran 23.decembra 2019., nakon što je ovo telo uspostavljeno kao samostalna i nezavisna organizacija koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Pre donošenja aktuelnog zakona, pravni status Komisije je bio nedefinisan, i ona je predstavljala neobičan hibrid između radnog tela Vlade i nezavisnog organa. Ta činjenica je verovatno imala uticaja na propust Komisije u prošlosti (u periodu od 2012, kada je zaključen ugovor, do 2016. kada je prekoračen iznos dozvoljenih subvencija). Komisija u to doba, kada je šteta mogla da se spreči, nije utvrđivala da li je državna pomoć dozvoljena. Aktuelno rešenje, na osnovu kojeg su te činjenice naknadno utvrđene, doneto je protiv preduzeća koje je već u likvidaciji, što će otežati ili onemogućiti povraćaj novca. Tim pre, postoji potreba da se utvrdi i eventualna krivična odgovornost svih koji su učestvovali u nezakonitoj dodeli budžetskog novca u resornom ministarstvu, tako i onih koji nisu sprečili da do nje dođe (članovi ranijih saziva Komisije).  

Preduslov za tako nešto jeste da pomenuto rešenje bude dostavljeno nadležnom javnom tužiocu i likvidacionom upravniku.

Prilog 1:

Poglavlje iz studije „Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija“, koju je Transparentnost Srbija objavila u maju 2017. godine, a koja je dostupna na sajtu TS u rubrici "Inicijative i analize". 

3.5.10. Geox u Vranju

Rešenje KKDP o subvenciji za fabriku obuće Geox u Vranju (odnosno za firmu Technic develpoment doo Vranje) ne može se naći na sajtu KKDP među odlukama koje je ovo telo donosilo od osnivanja do danas. Na prvi dopis TS u vezi sa ovim ugovorom i odlukom KKDP o dozvoljenosti pomoći predviđene tim ugovorm (kao i još nekoliko ugovora zaključenih sa kompanijom Yura), Komisija je odgovorila da se sva njena rešenja javno objavljuju na internet prezentaciji, na adresi www.kkdp.gov.rs  u okviru sekcije „Odluke Komisije". Transparentnost Srbija je u novom dopisu Komisiji ukazala da joj je poznato na kojoj stranici se objavljuju odluke ali da joj se obratila upravo zbog toga što tražene odluke nisu na toj stranici. Komisija je potom dostavila novi odgovor u kome nije eksplicitno navela da li je razmatrala dozvoljenost subvencija, već je navela da je od svih pomenutih firmi, na sajtu dostupno samo jedno rešenje u vezi sa subvencijom za firmu Yura Rača za otvaranje pogona u Leskovcu.

Ugovor o subvenciji za fabriku obuće Geox je prema oceni TS sporan, zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći.

Naime, Uredba predviđa da se „visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja". Pri tome su opravdani troškovi - troškovi ulaganja u: 1) početna investiciona ulaganja (materijalna i nematerijalna imovina), 2) nova radna mesta povezana sa početnim ulaganjem. Dalje je u Uredbi pojašnjeno da se ova dva kriterijuma ne mogu primenjivati kumulativno - da se opravdani troškovi računaju kao zbir investicionih ulaganja i troškova zarada, već se: „Ukupan iznos regionalne investicione državne pomoći izračunava na bazi: 1) opravdanih troškova za početna investiciona ulaganja, 2) procenjenih troškova zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu, 3) kombinacijom metoda iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana pod uslovom da pomoć ne premaši najpovoljniji iznos koji proizlazi iz primene jednog ili drugog načina izračunavanja" (član 12. Uredbe).

Podatke o iznosu državne pomoći mogli su se naći u medijima, u izjavama najviših državnih zvaničnika. Ugovor o izgradnji fabrike potpisan je u oktobru 2012^[1]: „Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i predsednik kompanije "Geox" Mario Moreti potpisali su danas u Vranju ugovor o dodeli sredstava za direktne investicije, koji će omogućiti zapošljavanje 1.250 radnika u novoj fabrici u čiju će izgradnju "Geox" uložiti 15,8 mil EUR. Ugovor je potpisan u prisustvu premijera Srbije Ivice Dačića, a kompanija "Geox" namerava da u Vranju izgradi fabriku za proizvodnju ženske modne obuće visokog kvaliteta, koja bi godišnje proizvodila 1.250.000 pari obuće. Vlada Srbije podržaće to ulaganje kroz program za podsticaj direktnih investicija u iznosu od 9.000 EUR po svakom novootvorenom radnom mestu. Ministar Dinkić i čelnik "Geox"-a potpisali su i Projektni okvirni ugovor o ostvarivanju međusobnih prava i obaveza između Srbije, Grada Vranja i kompanije "Geox".

“Fabrika je, prema navodima medija^[2] otvorena 2016. godine i tada je ponovljen podatak o subvenciji od 9.000 evra: „Planirano je da italijanska fabrika za proizvodnju obuće Geoks zaposli 1.250 radnika. Vlada Srbije subvencionisala je izgradnju fabrike sa 11,25 miliona evra, odnosno sa 9.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. Vlada je gradu Vranju dala 100 miliona dinara za uređenje zemljišta u slobodnoj zoni, što je bio preduslov da može da počne izgradnja fabrike, a Grad Vranje je po ugovoru završio kompletnu infrastrukturu u tom delu industrijske zone Bunuševac, a u planu je i izgradnja obilaznice".

Na početku razmatranja treba naglasiti da, s obzirom na to da dokumenti nisu dostupni, nije moguće utvrditi da li se ulaganje od 15.8 miliona evra odnosi na ulaganja sopstvenih sredstava ili ukupna planirana ulaganja.

U svim odlukama KKDP koje je TS razmatrala govorilo se o ukupnim planiranim investicijama i intenzitet državne pomoći je računat kao odnos subvencije i ukupne planirane investicije, što bi trebalo da podrazumeva da to uključuje i sopstvena sredstva korisnika i subvenciju (jer Uredba propisuje da investicija mora da sadrži barem 25% sopstvenih sredstava, što je ograničenje koje nije relevantno za velika preduzeća za koja je procenat subvencije ograničen na 50%, ali bi moglo da bude od značaja za mala preduzeća).

Što se tiče ove konkretne subvencije, ako se dozvoljenost subvencije, sa stanovišta ograničenja računa u odnosu na planirana investiciona ulaganja, dobija se da je subvencija od 11.25 miliona evra 71% planiranih ulaganja od 15.8 miliona evra (ako 15.8 miliona uključuje i subvenciju). Ako ne uključuje, došlo bi se do toga da sama subvencija predstavlja 41,6% ukupnih ulaganja.

Što se tiče obračuna u odnosu na troškove zarada, KKDP je u slučajevima koje je TS analizirala koristila različite iznose mesečnih bruto zarada prilikom izračunavanja troškova zarada, pa su tako iznosi bruto mesečne zarada varirali u rasponu od 377 do 600 evra. To je veći iznos od bruto minimalne zarade uvećane za 20% što je najčešće obaveza korisnika subvencije definisana ugovorom i TS nije uspela da otkrije na koji način je KKDP došla do tolikog iznosa. Izuzetak mogu biti dve firme kod kojih se u ugovoru govori o osnovnoj ceni rada po satu, koja može biti veća od minimalne zbog obrazovnog profila zaposlenih. Prema statističkim podacima, minimalna bruto zarada je od 2011. do 2017. godine rasla u rasponu od 24.000 do 30.000 dinara, ali je, zbog rasta kursa evra, sve vreme bila u mnogo užem rasponu izraženo u evrima - između 230 i 245 evra (ne računajući sezonska variranja decembar/januar i april/maj). Ako se dvogodišnji troškovi zarada primaoca subvencije obračunaju na osnovu ovih podataka, oni iznose 1250 (zaposlenih) x 24 (meseca) x 250 (evra mesečno za bruto zaradu svaog zapsolenog) x1,2 (uvećanje od 20%)  9 miliona evra i subvencija ne samo da nije u granici do 50% već je veća od troškova zarada u periodu od dve godine. Ako se kao bruto zarada uzme iznos od 500 evra, kojim je KKDP operisala, ponovo se dobija da je subvencija  iznad dozvoljenog intenziteta - čak 75%.

Zbog ovih podataka, a na osnovu ranijih iskustava da Komisija u nekim slučajevima nije želela da donese odluku o nedozvoljenosti iako godinama nije mogla da dobije podatke od resornog ministarstva (slučaj Gorenje opisan u izveštaju TS iz 2015. godine^[3]), neminovno se postavlja pitanje da li je subvencija za fabriku obuće "Geox" promakao KKDP ili je razmatran, ali odluka nije doneta jer bi podrazumevala povraćaj nezakonito dodeljenih sredstava.

Treba naglasiti da je korisnik ispunio svoje obaveze po pitanju zapošljavanja (Izveštaj Centralnog registra obveznika socijalnog oiguranja od 31. marta 2017. godine pokazuje da Technic develpoment doo Vranje ima 1259 zaposlenih na neodređeno, 52 na određeno i dva po ugovoru; nisu dostupni podaci o ispunjavanju obaveze investiranja) i da bi pred sudom od države ponovo naplatio ono što mu je garantovano ugovorom. To nas vraća na pitanje na koje je TS ukazala i u izveštaju iz 2015. godine - nepostojanje odgovornosti zvaničnika Republike Srbije za ugovore koje potpisuju, a koji nisu u skladu sa propisima.

TS je dalje analizirala druge eventualne razloge zbog čega odluke o ovoj subvenciji nema na sajtu KKDP, odnosno da li je moguće da je subvencija dodeljena na osnovu neke odobrene šeme državne pomoći koja je podrazumevala javni konkurs i koja nije morala da se kao individualna pomoć prijavljuje Komsiji. Takvu šemu mogla bi predstavljati neka od ranije važećih uredbi o dodeli sredstava investitorima.

Ovaj podsticaj direktnih investicija mogao je da bude realizovan na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija  iz 2011. godine ili 2012. godine. Ni za jednu ni za drugu nije doneto rešenje KKDP da je reč o šemi državne pomoći, a nije poznato da li je Geox dobio sredstva na javnom konkursu, ili je u bila u pitanju  individualna pomoć realizovana na osnovu pomenute Uredbe.

KKDP je 31. maja 2012. godine naložila Ministarstvu ekonomije da dostavi potpune prijave svih individualnih državnih pomoći koje su dodeljene na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija  iz 2011. godine, koja je prestala da važi stupanjem na snagu nove Uredbe iz 2012. godine, s obzirom da su na osnovu te uredbe dodeljivane individualne državne pomoći. Nismo našli podatke da su ove prijave naknadno dostavljene. Što se tiče Uredbe iz 2012. godine, na sajtu postoji rešenje o otpočinjanju postupka, ali ne i konačno rešenje Komisije.

Sledeća odluka koja se tiče uredbi o privlačenju investicija bila je tek 29. maja 2014. godine. Ministarstvo privrede je, naime 22. maja 2014. godine dostavilo predlog nove uredbe, ali je Vlada Srbije 22. maja usvojila uredbu, pa je KKDP zatražila od Ministarstva da dopuni prijavu i umesto predloga uredbe dostavi usvojenu uredbu. Ministarstvo to nije učinilo (ili bar na sajtu KKDP nema rešenja), već je praksu dostavljanja predloga koji u međuvremenu usvoji nastavilo od 2015. godine, kada je izabran novi sastav Komisije. U martu 2015. Ministarstvo je dostavilo predlog uredbe, KKDP u novom sastavu nije imala problem da razmatra predlog iako je on u međuvremenu usvojen, a takvu praksu nastavili su potom i Ministarstvo i KKDP^[4].

Ostalo je nepoznato na osnovu kog akta je dodeljena subvencija firmi Geox Vranje i ko je razmatrao usklađenost te subvencije sa pravilima za dodelu državne pomoći.

Što se tiče izveštaja o realizaciji projekta, kao što je već pomenuto, Geox je ispunila obaveze po pitanju broja zaposlenih – 7. novembra 2016. bilo ih 1280, od toga 1258 na neodređeno, a 31. marta 2017. 1311, od toga 1259 na neodređeno. Ministarstvo je u junu 2016. godine obavetsilo Technic Development da 31. decembra 2016. ističe rok za realizaciju investicionog projekta i podsetilo na obaveze o izveštavanju o realizaciji projekta.

Firma je u novembru 2016. poslala izveštaj revizora o ispunjenosti obaveza za period 2012-2016. sa pregledom ulaganja u osnovna sredstva, spiskom zaposlenih na dan 7. novembra 2016. godine i rekapitluacijom zarada na dan 30. oktobra 2016. Iz ovog izveštaja se vidi da je korisnik subvencije 28. januara 2015. dostavio zahtev za produžetak roka za realizaciju investicionog projekta koji je Komisija razmotrila na sednici 16. aprila 2015. godine, prihvatila i 7. maja 2015. potpisan je aneks ugovora. TS nije imala uvid u aneks (kao ni u ugovor), ali se na osnovu pomenutog dopisa  Ministarstva privrede može zaključiti da je novi rok za ispunjene obaveza 31. decembar 2016. i da do tog datuma mora biti investirano 15.806.8096 evra i zaposleno 1250 novih radnika (u odnosu na stanje na dan potpisivanja ugovora). Od dana ispunjenja obaveze teče trogodišnji rok tokom kojeg se ne sme smanjivati broj zaposlenih.

Iz izveštaja se vidi da su do novembra 2017. isplaćene tri tranše subvencija^[5], ukupno 8.437.500 evra, a da je ispunjenje projekta uslov za poslednju tranšu od 2.812.500 evra.

Revizor je utvrdio da je korisnik tokom trajanja projekta investirao 2.433.931.000 dinara, najveći deo za građevinske objekte (oko 1,3 milijarde) i postrojenja i opremu (oko jedne milijarde). Ako se iz ove računice isključi nabavka polovne opreme, investicije iznose 1.968.261.000 RSD odnosno 16.461.160 evra, što je više od ugovorom predviđenog iznosa. To, međutim, potvrđuje i da subvencija od 11,25 miliona evra ne bi bila u okviru dozvoljenog limita (do 50% investicionih troškova), odnosno Komisija ne bi mogla da je odobri.

Izveštaj revizora potvrđuje da je u oktobru 2016. obračunata zarada za ukupno 1281 zaposlenog, čime je ispunjena obaveza zapošljavanja 1250 radnika.  Revizor je, što je posebno bitno sa stanovišta dozvoljenosti subvencije, odnosno razrešenja pitanja da li je u granici do 50% troškova zarada, razmatrao i visine isplaćenih zarada, poreza i doprinosa. Prosečna  neto zarada u oktobru 2016. bila je 30.771 dinar (ispunjen uslov da bude 20% veća od minimalne zarade), dok su ukupno isplaćene bruto zarade u tom mesecu bile 59.597.000 dinara.

To znači da je prosečna bruto zarada bila 377 evra, te da dvogodišnje ulaganje u zarade zaposlenih iznosi oko 11,6 miliona evra (377 evra x 1281 zaposleni x 24 meseca). To znači da je subvencija bila 97% troškova zarada u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti, što znači da ne bi bila dozvoljena ni po kriterijumu ulaganja u zarade.

Na osnovu ovih podataka jasno je da bi Komisija, da je razmatrala dozvoljenost ove subvencije, donela negativno rešenje, jer je limit probijen i u odnosu na investiciono ulaganja i u odnosu na troškove zarada.

^[1] http://www.ekapija.com/website/sr/page/640638/2012-nbsp-Geox-ula%C5%BEe-15-8-mil-EUR-u-fabriku-%C5%BEenske-obu%C4%87e-u-Vranju-Potpisan-ugovor-o-subvencijama-za-zapo%C5%A1ljavanje

^[2] http://rs.n1info.com/a130801/Vesti/Vucic-u-fabrici-Geox-u-Vranju.html

^[3] Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija, Transparentnost Srbija, 2015. http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Drzavna_pomoc_izvestaj_februar_2015.doc

^[4] Na sednicama od 18. januara i 2. februara 2017. godine, KKDP je razmatrala predlog uredbe dostavljen 27. decembra 2016. godine, koji je u međuvremenu Vlada usvojila 29. decembra 2017. godine.

^[5] 28. oktobra 2013, 24. aprila 2014. i 1. aprila 2016.