Nisu rešeni ključni problemi

Ocena „ograničeni napredak“, koja je konstatovana u izveštaju Evropske komisije, odnosi se isključivo na izmene pojedinih odredaba Zakona o sprečavanju korupcije, dok se istovremeno konstatuje da nikakvog napretka nema kada je reč o suzbijanju korupcije, posebno one na visokom nivou.   

 

U ovoj godini, a naročito poslednjih nekoliko nedelja, na primeru izmena Zakona o eksproprijaciji, u punoj meri su se pokazale pretnje po vladavinu prava, kada se odluke od značaja za građane donose bez poštovanja zakonskih pravila o javnim raspravama i uz nepotpuna obrazloženja, iza kojih ostaje sumnja na skrivene uticaje i prikrivene ciljeve. 

 

Poslednjih godinu dana je obeležilo odsustvo konkurencije i transparentnosti pri zaključivanju najvažnijih poslova i najvrednijih ugovora, a takvih poslova je sve više. Korišćenje međudržavnih sporazuma i posebnih zakona kao pravnog osnova da se izbegne otvoreno nadmetanje u potpunosti je urušilo sistem javnih nabavki kod najvrednijih infrastrukturnih projekata. Pored toga, nema nikakvih informacija o tome kako predstavnici države kontrolišu izvršenje tih ugovora i kako procenjuju da li je cena koju plaćamo, u odsustvu konkurencije, realna. Konkurencija i transparentnost su suženi i odredbama samog Zakona o javnim nabavkama, kroz izuzimanje velikog broja malih nabavki. Uz sve to, i dalje je na snazi zaključak Vlade, na osnovu kojeg su sve nabavke vezane za COVID-19 strogo poverljive. 

 

Nastavljen je trend bezakonja u upravljanju javnim preduzećima i u značajnom delu javne uprave, gde se na čelu institucija nalaze brojni vršioci dužnosti kojima je istekao mandat, a volja kod Vlade da taj problem reši se ne nazire. 

 

Brojni slučajevi sumnje na korupciju i zloupotrebe koji su izneti u javnosti, ostali su neispitani. To je slučaj ne samo sa informacijama koje objavljuju novinari istraživači i nevladine organizacije, već i sa onima koji proizlaze iz zvaničnih izveštaja državnih organa i Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Dok s jedne strane izostaju adekvatne reakcije i veća proaktivnost javnog tužilaštva, novinari se suočavaju sa tužbama koje bi pre mogle imati za cilj odvraćanje od bavljenja tema koje su neprijatne za ljude bliske vlastima nego zaštitu povređenih prava pojedinaca.  

 

Tokom ove godine je izmenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, gde su u poslednji čas sprečene neke od promena koje su pretile da ograniče ostvarivanje ovog prava. Međutim i nakon ovih izmena građani nemaju efikasnu mogućnost da zaštite svoja prava kada im informaciju uskrati nekih od šest visokih organa vlasti, uključujući Vladu Srbije i njene službe. 

 

U poslednji čas, pred raspisivanje izbora, otvoren je postupak izmena nekoliko bitnih zakona. To bitno sužava prostor za razmatranje svih promena koje su bitne u uređenju finansiranja izborne kampanje, kao i suzbijanja mogućnosti za vođenje „funkcionerske kampanje“. Nedavno usvojenim zakonom, po prvi put su uređeni referendumska kampanja i njeno finansiranje, ali uz brojne manjkavosti.  

 

Podsećamo, Međunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije.

 

Danas je predstavljeno istraživanje CESID i USAID Projekta za odgovornu vlast koje pruža značajnu sliku o percepciji i iskustvima građana sa korupcijom. 

 

U vezi sa rezultatima tog istraživanja, Transparentnosti Srbije ukazuje da je percepcija korupcije i dalje veoma visoka, a veća je kod građana koji o njenim raznim oblicima imaju više saznanja, kao što su visokoobrazovani i privrednici. 

 

Građani nisu zadovoljni načinom na koji se državni organi suprotstavljaju korupciji, pretežno očekuju da će se stanje pogoršati, a dve trećine smatra da za borbu protiv korupcije ne postoji politička volja. Slično kao i ranijih godina, broj ljudi koji su zadovoljni učinkom represivnih organa i političkih institucija približno je upola manji od broja nezadovoljnih, dok je kod najpozvanije institucije za suzbijanje korupcije, javnog tužilaštva, taj odnos još izraženiji (2,7). 

 

Glavni zahtev građana ostaje da otkriveni slučajevi korupcije budu adekvatno kažnjeni, a oni koji su na korupciju ukazali zaštićeni. Percepcija o korumpiranosti većine institucija je i dalje visoka, a ove godine je porasla kada je reč o javnim preduzećima i katastru. Kod javnokomunalnih preduzeća zabeležen je i najveći porast slučajeva podmićivanja. Zabrinjava što otpornost prema korupciji opada – 26%, naspram prošlogodišnjih 33% ispitanika kaže da ne bi platili mito - kao i činjenica da je u strukturi zabeleženih slučajeva korupcije povećan udeo direktnog podmićivanja (u odnosu na poklone i razmenu usluga). Izrazito dominantni razlozi za neprijavljivanje korupcije su i dalje oni koji se odnose na pesimizam da će išta biti učinjeno ili strah od posledica, što jasno ukazuje na nužnost da se makar oni slučajevi na koje su ukazali uzbunjivači temeljno istraže. 

 

Ohrabruju nalazi prema kojima sve više građana uviđa značaj unapređenja prava na pristup informacijama i medijskih sloboda za borbu protiv korupcije. U odnosu na prošlu godinu, primetan je porast broja građana koji problem prepoznaju u nedovoljno dobrim zakonima ili slabim kaznama, što se može povezati sa praksom donošenja zakona bez adekvatnih konsultacija. Na nivou lokalne samouprave, istraživanje pokazuje da konstantno raste transparentnost na nivou lokalnih samouprava. Ipak, takav napredak se pre može pripisati većem angažovanju pojedinaca iz gradova i opština i projektnoj podršci, nego promenama u sistemu, jer su opšti rezultati i dalje nedovoljno dobri.