Vlada propustila priliku da značajnije poboljša zakone koji se menjaju pred izbore
Transparentnost Srbija ocenjuje da je Vlada propustila priliku da značajnije poboljša zakone koji se menjaju pred najavljene aprilske izbore, iako su nadležna ministarstva dobila niz konkretnih predloga u okviru javne rasprave. Usled toga, ni za ove izbore neće biti sprečeno vođenje „funkcionerske kampanje“, troškovi izborne kampanje neće biti zakonski ograničeni, javnost će ostati uskraćena za većinu informacija o izvorima finansiranja i rashodima dok izborna kampanja traje, a propuštena je i prilika da se adekvatno uredi zaštita uzbunjivača u vezi sa izbornim postupkom.
Na sednici od 17.1.2022, Vlada je usvojila i uputila Skupštini niz predloga zakona koji se menjaju pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, a što je u velikoj meri posledica dogovora sa međustranačkih dijaloga. Pored tri zakona koji se direktno odnose na izborni proces, predlaže se donošenje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i minimalna izmena u Zakonu o sprečavanju korupcije. Resorsna ministarstva su organizovala javnu raspravu o izmenama zakona koja se svela na prikupljanje pisanih predloga. Iako su neki od tih predloga usvojeni, za odbijanje većine predloga nisu navedeni razlozi.
Što se tiče „funkcionerske kampanje“, Vlada se opredelila za minimalnu intervenciju u članu 50. Zakona o sprečavanju korupcije. Nakon usvajanja tih izmena i predsednik Srbije će konačno imati obavezu da kao i drugi javni funkcioneri naglasi da li nastupa kao lider stranke ili države. Transparentnost Srbija je predložila znatno šire izmene ovog člana, koje bi na jasan način postavile zabranu organizovanja i učešća javnih funkcionera u promotivnim aktivnostima koje se odvijaju tokom izborne kampanje.
Predlog „novog“ Zakona o finansiranju političkih aktivnosti donosi niz izmena koje su u vezi sa preporukama ODIHR (npr. smanjenje visine dozvoljenih priloga, uvođenje preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje). Međutim, uprkos ranijoj preporuci ODIHR, i praksi koja postoji u većini evropskih zemalja, ni sada nije uvedeno ograničenje ukupnih rashoda izborne kampanje. Podsećamo da je Transparentnost Srbija u okviru javne rasprave predložila da se uvede limit potrošnje od 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona dinara za predsedničke izbore, što je u skladu sa rešenjima koja postoje u zakonima uporedivih zemalja članica EU (Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Češka, Slovačka). Predlog zakona predviđa značajno povećanje udela budžetskih dotacija koji će učesnici parlamentarnih izbora deliti na jednake delove (35% umesto 20% ukupnih davanja). Međutim, istovremeno se predlaže smanjenje iznosa koji se deli ravnopravno za predsedničke izbore (35% umesto 50%), što je suprotno sporazumima sa međustranačkih dijaloga. Iako se predlaže uvođenje obaveze učesnika izbora da podnesu i preliminarne izveštaje o troškovima izborne kampanje (sa stanjem na 15 dana pred izbore), to neće obezbediti transparentnost informacija, jer do tog momenta manje od 10% troškova zaista bude plaćeno.
Kada je reč o Zakonu o izboru narodnih poslanika i drugim izbornim zakonima, nisu prihvaćeni predlozi TS da se uredi postupak uzbunjivanja u vezi sa nepravilnostima izbornog postupka, ovlašćenja i status Nadzornog odbora, kao i predlog koji bi smanjio troškove sprovođenja izbora.
