Srbija na nivou globalnog proseka po transparentnosti budžeta

Srbija je umereno napredovala i nalazi se na 59 mestu od 120 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI) sa 46 poena od mogućih 100, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“.

Napredak od šest poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2019).  gotovo isključivo je posledica činjenice da je konačno uspostavljena praksa usvajanja završnih računa budžeta, dok ozbiljne slabosti, naročito kada je reč o mogućnosti da javnost utiče na budžet, i dalje nisu rešene., saopštila je Transparentnost Srbija.

Od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem, samo je Bosna i Hercegovina, sa skorom 32, lošije ocenjena od Srbije. Najtransparentnija je Slovenija sa skorom 66, Hrvatska ima skor 64, a Albanija 52. Procečni skor u svetu ove godine je 46.

Istraživanje je pokazalo da su unapređenja potrebna kod završnog računa, kako bi bile vidljive razlike između prvobitnih procena rashoda, prihoda i duga i njihovog izvršenja na kraju godine (a ne samo u odnosu na budžet nakon rebalansa), kao i razlike u odnosu na prvobitne makroekonomske prognoze. Na lošu ocenu je uticalo to što u posmatranoj godini (budžet za 2021) fiskalna strategija nije bila doneta na vreme, u skladu sa budžetskim kalendarom, kao i zbog toga što se i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta.

Najgori skor, samo dva od 100, Srbija ima u oblasti učešća javnosti u kreiranju budžeta. Svetski prosek je 14, a od zemalja u regionu Albanija ima šest, Bosna i Hercegovina 9, dok je Hrvatska sa skorom 17 za nijansu iznad svetskog proseka.

Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (54), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji je presudno uticala obuhvatnost revizija koje vrši Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 39 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati.

Da bi popravila ovako lošu ocenu, u istraživanju je preporučeno  Srbiji da  uvede  i oproba mehanizam za angažovanje javnosti i civilnog društva tokom formulisanja budžeta, ali za praćenje izvršenja budžeta, između ostalog, i kroz organizovanje javnih slušanja u parlamentu.

Za povećanje ocene otvorenosti budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a da Narodna Skupština aktivnije prati izvršenje  budžeta koji je prethodno odobrila, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Pojedine preporuke se odnose i na unapređenje izveštaja o reviziji i obim informacija koje su predstavljene u Građanskom budžetu.

Istraživanje OBI 2021 je pokazalo da Narodna skupština Srbije nedovoljno nadgleda kako planiranje  tako i izvršenje budžeta (skor 39). Da bi se ocene poboljšale, Skupština bi trebalo da raspravlja o budžetskoj politici pre nego što vlada usvoji predloga budžeta. Posebno je naglašena potreba da vlada konsultuje parlament pre nego što izvrši preraspodelu budžetskih sredstava između pojedinih korisnika transferima u tekuće budžetske rezerve i iz budžetske rezerve, jer trenutno Vlada na ovaj način raspolaže sa čak 4 odsto ukupnog budžeta. Istraživanje je utvrdilo da tokom godine značajan deo ovih sredstava menja ne samo namenu, već i korisnika u odnosu na odobreni budžet i da se to čini bez odgovarajućih obrazloženja i kriterijuma.

Prema globalnim nalazima, pandemija COVID-19 nije imala trajne posledice na smanjenje otvorenosti budžeta, a neke države su čak  i unapredile svoje sisteme, zahvaljujući povećanoj digitalizaciji informacija. Prosečna ocena transparentnosti budžeta u svetu porasla je za više od 20 odsto od 2008, dok je ocena koju Srbija beleži nakon uspona i padova ista kao i u početnoj godini istraživanja.

Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership – IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine. Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost da utiču na to kako će se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.