Nedovršeni poslovi u borbi protiv korupcije

Transparentnost – Srbija (ogranak međunarodne mreže Transparency International) podseća da se danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Taj dan ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije (UNCAC)[1].

Mnogi zakoni koje imamo su u proteklih 11 godina  usklađeni sa ovom Konvencijom, ali je preostalo da se uradi puno posla,  naročito kada je reč o stvaranju delotvornih antikorupcijskih mehanizama u praksi. Sistem zapošljavanja i napredovanja u mnogim delovima javnog sektora nije u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, a tokom prethodne godine propuštena je šansa da se napravi krupna promena u sistemu rada javnih preduzeća, primenom novog zakona[2]. Javnost podataka o donošenju odluka i dalje je ostvarena u nezadovoljavajućoj meri, a „zaštita lica koja prijavljuju činjenice u vezi sa korupcijom“ je tek nedavno uređena zakonom. Nasuprot usvojenim propisima, politički uticaj je i dalje presudan ne samo kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru nego i mnogih nosilaca isključivo profesionalnih ovlašćenja, a brojne sumnje na partijsko zapošljavanje, usled kojeg je javni sektor predimenzioniran, i dalje su neispitane. Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje najčešće skriveni usled nepostojanja propisa o lobiranju i neorganizovanja javnih rasprava pre donošenja zakona u velikom broju slučajeva, čak i kada su one bile obavezne. Poseban problem predstavlja direktno pregovaranje predstavnika Vlade sa investitorima, nakon čega građani ostaju uskraćeni za saznanje o tome da li je odabrano rešenje najbolje moguće. Zakon o zaštiti uzbunjivača, usvojen prošlog meseca, donosi korisne novine, ali je propuštena prilika da se u njega ugrade neka važna rešenja[3] koja bi doprinela da broj prijavljenih slučajeva korupcije bude veći. Brojne sumnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog.

Važno je imati u vidu da Konvencija UN protiv korupcije poziva države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno "znatno uvećanje imovine javnog funkcionera/službenika koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja". Transparentnost - Srbija je više godina neuspešno pozivala da se ovo krivično delo uvede u Krivični zakonik. Namera da se to učini  je uvrštena u Strategiju za borbu protiv korupcije. Prema rokovima iz Akcionog plana, do juna 2014. Ministarstvo pravde je trebalo da pripremi dopunu Krivičnog zakona, a Skupština je te izmene trebalo da usvoji ovog meseca, što se očigledno neće dogoditi. Transparentnost – Srbija smatra da je neophodno, uporedo sa uvođenjem ovog krivičnog dela u pravni sistem, razrešiti sve dileme oko više puta najavljivanog donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine i objaviti podatke o dosadašnjoj primeni mera unakrsnog ispitivanja imovine i prihoda koja je još od 2003. predviđena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 9. decembar 2014.