Popraviti predlog Zakona o ulaganjima
Transparentnost – Srbija (deo mreže Transparency International) ukazuje da je objavljivanje predloga Zakona o ulaganjima potvrdilo bojazni iz doba kada je tekst bio nedostupan javnosti. Odredba o pristupu informacijama podriva jedinstvo pravnog sistema i onemogućava podnošenje žalbe Povereniku za informacije u slučajevima kada državni organi uskrate podatke o svom poslovanju sa investitorima. Da ovo sporno zakonsko rešenje ne predstavlja slučajnost, pokazuje praksa Ministarstva privrede, koje ne postupa po obavezujućim nalozima Poverenika, ali i praksa Vlade, koja često ignoriše zahteve za pristup informacijama.
Agencija za borbu protiv korupcije je u dva navrata, opravdano ukazala na sporne odredbe u nacrtu Zakona o ulaganjima, koje su unete u tekst nakon majske javne rasprave. Ministarstvo je, naime, Agenciji dostavljalo na mišljenje i nacrte koji nisu bili objavljivani i reagovalo je na neke od kritika Agencije. Takvo postupanje bi, da je ishod bio drugačiji, bilo za pohvalu, jer trenutno ne postoji zakonska obaveza ministarstava da vodi ovakve konsultacije. Međutim, kako se može videti iz konačno objavljenog teksta predloga, Ministarstvo je u konačnoj verziji samo načinilo manevar bez želje da otkloni suštinski problem na koji je Agencija ukazala. Prvobitno, Ministarstvo je jasno iskazalo nameru da onemogući ulaganje žalbe Povereniku. Sada je odredba preformulisana u to da o „zahtevima za pristup informacijama odlučuje Vlada“. Cilj je isti - protiv odluka Vlade ni inače nije dozvoljena žalba Povereniku.
Odredba člana 24. pomenutog zakona o ulaganjima je nelogična i nejasna. U tom članu se predviđa isključiva nadležnost Vlade da odlučuje o davanju informacija o ulaganjima, čak i u slučajevima kada je zahtev podnet ministarstvu, javnom preduzeću, pokrajinskom ili opštinskom organu, čime se, po mišljenju naše organizacije narušava zakonski princip pristupa informacijama koji je uspostavljen pre 11 godina – da po zahtevu postupa organ vlasti koji informaciju poseduje i u vezi sa čijim radom je ona i nastala. Pri tom, u Zakonu o ulaganjima nije ni precizno definisano šta se sve smatra „informacijom o ulaganjima“. Dosadašnja loša praksa (Na primer, slučajevi u kojima su državni pravobranilac i Ministarstvo privrede tražili potpunu tajnost ugovora i pratećih podataka od Komisije za zaštitu konkurencije, na osnovu člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije, a nakon toga se pozivali na navodnu nemogućnost da se podaci iz ugovora objave zato što je Komisija odobrila tajnost svojim zaključkom) čini razložnim bojazni da će se pod taj pojam podvoditi ne samo informacije koje naši organi vlasti dobiju od potencijalnih investitora, već i podaci o raspolaganju javnom imovinom, oprostu dugovanja i drugim obavezama koje država preuzima prema investitorima.
Za ovo ozbiljno narušavanje jedinstva pravnog sistema Vlada nije dala ni reč obrazloženja – samo je prepričano šta predviđa u članu 24. Već sama ta činjenica bi, po mišljenju naše organizacije, trebalo da bude dovoljan razlog narodnim poslanicima da ovaj predlog zakona uopšte ne uvrste na dnevni red. Ukoliko do toga ipak dođe, Transparentnost – Srbija poziva narodne poslanike da predlože brisanje člana 24. iz ovog predloga zakona.
Transparentnost – Srbija
9. oktobar 2015.
