Sporije do informacija o radu vlasti

Transparentnost Srbija ukazuje da nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pored nekoliko korisnih promena, sadrži i pravila koja bi značajno usporila i ograničila ostvarivanje prava građana. Novo pravilo o vođenju upravnog za nekoliko meseci produžilo bi čekanje na kopije dokmenata i informacija kada ih organi vlasti neopravdano kriju od javnosti. Ovo bi posebno pogodilo novinare-istraživače, kao i organizacije i pojedince koji žele da na argumentovani način, a ne putem proizvoljnih utisaka, sagledaju poteze državnih organa. Stoga pozivamo građane, udruženja i medije da učestvuju u javnoj raspravi koju je otvorilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave[1]i da ukažu na norme koje bi trebalo izmeniti, dodati ili brisati iz Nacrta.

Po sadašnjim pravilima, kada organi vlasti uskrate informacije tražioci ulažu žalbu Povereniku. Ukoliko Poverenik ne reši u njihovu korist, građani mogu da povedu upravni spor. Nacrt, međutim, predviđa mogućnost da protiv odluke Poverenika upravni spor povede i organ vlasti koji je uskratio pristup informaciji, što je sad nedopušteno. Pošto pokretanje upravnog spora inače ne zadržava izvršenje rešenja, organi vlasti biuvek tražili posebnu meru – da sud odloži izvršenje Poverenikovog rešenja, do donošenja sudske odluke[2]. Tako bi organi vlasti koji se i sada u nekim slučajevima oglušuju o obavezujuće odluke Poverenika,[3] što predstavlja prekršaj, dobili priliku da tokom trajanja sudskog postupka to čine legalno. Razlozi za uvođenje ovakvog rešenja nisu uopšte obrazloženi.[4]

Pravo na pristup informacijama biće značajno ograničeno i u slučaju da se iz kruga organa vlasti isključe državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala, kao što predlaže Ministarstvo. Naime, sve je veći broj državnih preduzeća koja menjaju pravni status, zadržavajući istu delatnost, javnu imovinu kojom raspolažu i podložnost političkim uticajima. Tako se, primera radi, ovaj zakon više ne bi primenjivao na preduzeća kao što su Železnice Srbije, Koridori Srbije, Dipos ili Elektro-mreže Srbije.Naglašavamo da ova preduzeća i po odredbama aktuelnog zakona mogu da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, a da po Nacrtu ne bi morali uopšte da postupaju po zahtevima.Među korisnim novinama u Nacrtu treba istaći proširenje i preciziranje obaveze izrade informatora o radu, proširenje kruga organa vlasti i na fizička lica koja imaju javna ovlašćenja, restriktivniju definiciju „zloupotrebe prava“, kao i preciziranje pojedinih normi.

Na kraju podsećamo da su korisne izmene ovog zakona već bile u skupštinskoj proceduri početkom 2012, te da je antikorupcijskom strategijom iz 2013. bilo predviđeno da Zakon bude poboljšan tokom 2014, ali da do toga nije došlo. Prema Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora Srbije i EU izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama je trebalo dovršiti do kraja 2016, a tek 15 meseci kasnije pojavljuje se pomenuti nacrt. Od propuštanja rokova je, međutim, daleko veći problem ukoliko izmena zakona ne bude iskorišćena za njegovo poboljšanje i rešavanje urgentnih problema, a to je pre svega neizvršavanje odluka Poverenika. Inače, tokom izrade nacrta zakona, Transparentnost Srbija je Ministarstvu još 2015. dostaviladetaljne komentare i predloge[5], koji uglavnom nisu uključeni u Nacrt, a potom i inicijativu[6] za rešavanje problema lažnih tvrdnji da organ ne poseduje traženu informaciju.

[1]http://mduls.gov.rs/aktivnosti-obavestenja.php#a125p

[2]Po Zakonu o upravnim sporovima takvo odlaganje se može odobriti ako bi izvršenje nanelo organu vlasti „štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.“

[3]U godišnjem izveštaju Poverenika za 2016. je pobrojano 228 takvih slučajeva.

[4]“Одредбама члана 27. предвиђа се могућност дапротив решења Повереника орган власти, као и друга лица предвиђена законом, могу покренути управни спор, као и да против правоснажне одлуке управног суда странка и надлежни јавни тужилац поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.“

[5]http://transparentnost.org.rs/images/stories/inicijativeianalize/dopis%20povodom%20izmena%20zakona%20o%20slobodnom%20pristupu%20informacijama%202015%20final.pdf

[6] http://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Inicijativa_-_dopuna_Zakona_o_SPI.pdf