„Bezbednosno osetljivi“ podaci
Narodni poslanik Aleksandar Martinović je u raspravi povodom godišnjeg izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja za 2018. tu instituciju optužio da je bila „služba i ekspozitura“ više nevladinih organizacija, između ostalog i Transparentnosti Srbije „koji su u stvari tražili u najvećem broju slučajeva bezbednosno vrlo osetljive podatke“. Ova izjava sadrži neistinite informacije, ne samo u pogledu rada Poverenika, već i prirode informacija koje je tražila naša organizacija, jer se one očigledno ne mogu smatrati „bezbednosno osetljivim“.
Naime, istina je da je Transparentnost Srbija tražila, a Poverenik u 2018. naložio da se obelodane sledeće informacije: 1) trajanje oglasa u izbornoj kampanji po pojedinim predlagačima kandidata za predsednika i TV stanicama; 2) informacija o navodnom sastanku između predstavnika Grada Beograd i kompanije BK grupa u vezi sa projektom „Tesla grad“; 3) informacije o realizaciji projekata javne namene na području izgradnje projekta „Beograd na vodi“; 4) radne biografije članova nadzornog odbora jednog javno-komunalnog preduzeća iz Pirota. Po ovim zahtevima organi vlasti još uvek nisu postupili, iako ih na to obavezuje zakon, jer su Poverenikova rešenja konačna, izvršna i obavezujuća.
Svi ti podaci su inače bili dostupni narodnom poslaniku Martinoviću i ostalima koji su učestvovali u debati i podržali ga, jer pregled neizvršenih rešenja Poverenika predstavlja sastavni deo godišnjeg izveštaja o primeni Zakona, koji je podnet Narodnoj skupštini.
Ujedno podsećamo da postoje neizvršena rešenja po žalbama Transparentnosti i iz ranijih godina. Između ostalog, reč je o zahtevima za dokumentima koji se odnose na ispunjavanje obaveza u vezi sa imenovanjem članova nadzornih odbora javnih preduzeća, opravdanost predloga projekta javno-privatnog partnerstva za Aerodrom, o postupku koji je prethodio zaključivanju ugovora o iznajmljivanju aviona Erbas A330 za potrebe Air Serbia, u vezi sa troškovima oglašavanja javnih preduzeća, iznajmljivanjem autobusa GSP Beograd za prevoz učesnika mitinga, kao i ugovor o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju PD „Železara Smederevo“ od 25.3.2015.godine, zaključenog između Republike Srbije, PD „Železara Smederevo“d.o.o. ,HPK MANAGAMENT“ d.o.o. iz Beograda i „HPK ENGINEERING B.V.“
U vezi sa istupanjem Martinovića zajedničkim saopštenjem se oglasila grupa medija i NVO koju je pomenuo. Prenosimo saopštenje:
SNS u Skupštini osporava ustavna prava novinarima i NVO
U danu kada je Srbija potpisala zajedničku izjavu kojom se obavezala na zaštitu medijskih sloboda pozivamo Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.
Povodom netačnih informacija i uvreda koje je juče u Narodnoj skupštini izgovorio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović, redakcije CINS-a, BIRN-a, Istinomera, TV N1, nedeljnika Vreme i nevladine organizacije Transparentnost Srbije i CRTA traže da se prestane sa zloupotrebom institucija za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama civilnog društva.
Tokom rasprave o godišnjem izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja Martinović je u sredu rekao da su zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja koje su organizacije slale državnim institucijama „tendenciozni upiti koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije".
„Vi ste u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke".
Poslaniku Martinoviću se u uvredama i napadima pridružila i poslanica SRS-a, Vjerica Radeta, koja je rekla da su naše organizacije poznate po „antisrpskom delovanju".
Svi zahtevi na koje se Martinović pozivao u svom izlaganju, a koje su naši mediji i organizacije slali državnim institucijama tokom 2018. godine, kao uostalom i svih prethodnih godina, poslati su u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i u javnom interesu.
Građani imaju pravo da znaju da li su pojedini funkcioneri plagirali doktorate, da li su nezakonito angažovani u školama, da li govore istinu prilikom javnih izlaganja, kao i da budu obavešteni o drugim malverzacijama i eventualnim kršenjima zakona.
Targetiranje novinara, novinarki i organizacija civilnog društva da slanjem zahteva rade suprotno interesima naše zemlje deo je kontinuiranog pritiska na rad nezavisnih i profesionalnih medija.
U trenutku kada država Srbija kroz izmene zakona i imenovanje novog Poverenika za informacije od javnog značaja radi na tome da ograniči pristup informacijama, podsećamo da je ovo pravo zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i da u Ustavu Republike Srbije piše da svaki građanin „ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom".
Suprotno tvrdnjama poslanika Martinovića da se radi o bezbednosno osetljivim informacijama, Poverenik je u 2018. naložio da se dostave sledeće informacije: OVDE.
Pozivamo Aleksandra Martinovića i poslanike koji su ga podržali da objasne na koji način bi objava traženih informacija uticala na bezbednost Srbije, a Vladu i Narodnu skupštinu da ne koriste institucije za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama.
Saopštenje su potpisali:
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije - CINS
TV N1
Istinomer
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA
Balkanska istraživačka mreža - BIRN
Nedeljnik Vreme
Transparentnost Srbija
