Logo puteva Srbije – cene i ovlašćenja

Velika prašina se digla oko nabavke usluga JP „Putevi Srbije“ – redizajn logoa, za šta je bilo planirano čak 5 miliona dinara bez PDV. Mnogi stručnjaci su ukazali da je ova cena previsoka, a javnost je besno reagovala na nameravno arčenje javnih sredstava. Jedna od meta napada je bio i resorni ministar (za saobraćaj), koji je posle izjavio da je „nabavka stopirana“, „a novac preusmeren na infrastrukturne projekte“. Šta se ovde u stvari dogodilo i šta je po zakonima Srbije trebalo da se dogodi? Šta je ovde glavna tema?

Nabavka je, kako se može videti iz navedenog plana, trebalo da se dogodi između oktobra i decembra ove godine, u otvorenom postupku, ali do danas nije raspisana. To što je procenjena vrednost nabavke previsoka može da ukazuje na nekoliko stvari. Najbenignija pretpostavka bi bila da procena vrednosti nije vršena na osnovu ispitivanja tržišta, već da je određena „odokativno“, bez namere da se posao namesti za neku konkretnu firmu. U tom slučaju bi se u otvorenom postupku, da je nabavka sprovedena, došlo do najpovoljnije cene, koja bi mogla biti i znatno niža od one koju je preduzeće bilo spremno da plati. Druga mogućnost bi bila da je ispitivanje tržišta vršeno, i da su planeri nabavki u JP Putevi Srbije imali pred sobom primere nekih drugih javnih preduzeća ili državnih organa koji su zaista platili tako visoku sumu za izradu ili redizajn svojih simbola. Ukoliko se to desilo, onda bi to značilo da imamo znatno veći problem nego što je rasipanje javnih sredstava za nabavku samo jednog preduzeća. TS će tražiti ove podatke od JP Putevi Srbije.

Najgore bi bilo da je zaista postojala želja da se posao namesti za neku određenu firmu, kojoj bi bila isplaćena cela planirana suma. Međutim, za tako nešto nije dovoljno samo „naduvati“ procenjenu vrednost nabavke, konkurencija bi morala da se eliminiše i kroz postavljanje diskriminatornih uslova ili neadekvatnih kriterijuma za odabir ponude. Čak i u tom slučaju bi postojala mogućnost da se nabavka osporava u postupku zaštite prava, ali je malo verovatno da bi se nezadovoljne firme u to upuštale, s obzirom na visoke takse, relativno malu vrednost nabavke i neizvesnost da bi baš one dobile posao u slučaju da uspeju da obore tender. U celoj toj priči, mada apsurdno zvuči, čak je i dobro to što je vrednost procenjena iznad realne. Naime, da je nabavka planirana u realnom iznosu (ispod 1 milion dinara), ona uopšte ne bi morala da bude ni raspisana, već bi JP Putevi Srbije moglo da se obrati neposredno potencijalnim pružaocima usluga po svom nahođenju.

Ministarstvo nadležno za saobraćaj, iako javno preduzeće posluje u oblasti rada tog ministarstva, nema nikakve nadležnosti da stopira ili da nalaže sprovođenje javnih nabavki JP Putevi Srbije. To preduzeće je naručilac u smislu Zakona o javnim nabavkama i snosi punu odgovornost za zakonito planiranje i sprovođenje nabavki. Vlada ima mogućnost da na njihove javne nabavke utiče tako što će dati ili uskratiti saglasnost za njihov godišnji program poslovanja, međutim i tu se pita Vlada u celini, a posebno Ministarstvo privrede, kao nadležno za sva javna preduzeća. Javna preduzeća imaju nadzorne odbore čije članove imenuje Vlada, kao i direktora, koga takođe postavlja Vlada, nakon sprovedenog konkursa. Drugim rečima, ako je javna nabavka bila vidljiva u programu poslovanja, onda je Vlada propustila priliku da se o tome odredi kada je odobravala planove za ovu godinu. Iako faktički uticaj resornog ministarstva na JP nesumnjivo postoji, on se ne zasniva ni na kakvim zakonskim ovlašćenjima – odluka o tome da li će planirana nabavka biti sprovedena zavisi isključivo od odluke direktora koji je na osnovu Zakona o javnm preduzećima ovlašćen da o tome odlučuje.

Tu dolazimo do novog problema – u JP Putevi Srbije trenutno nema nikoga ko bi na zakonit način mogao da odlučuje o tome koje će javne nabavke biti raspisane, niti da zaključuje ugovore nakon sprovodenog postupka javne nabavke. Naime, kao što smo već pisali, vršiocu dužnosti ovog javnog preduzeća mandat je istekao 2014. godine. Usled toga, svi ugovori o javnim nabavkama koje zaključi bivši vršilac dužnosti, ili neki drugi službenik po njegovom ovlašćenju su ništavi, bilo da su nabavke potrebne ili nepotrebne, i bez obzira na to da li su dodeljene u poštenom ili nameštenom postupku.