Za kampanju oko 200.000 evra iz budžeta, za svaki osvojeni mandat još 25.000
Prema projekcijama, svaka proglašena izborna lista dobiće iz budžeta oko 200.000 evra za troškove izborne kampanje, a oni koji osvoje poslanička mesta, dobiće još po 23.000 po svakom poslaničkom mandatu.
Koliko državnog novca će izborne liste imati na raspolaganju u izbornoj kampanji zavisi pre svega od toga koliko će Republička izborna komisija proglasiti izbornih lista. Rok za prijavu izbornih lista ističe 25. novembra u ponoć.
Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbije", ističe za "Blic" da je ta organizacija pravila projekcije na osnovu broja izbornih lista na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.
- Ukoliko ove godine na izborima bude učestvovalo 19 izbornih lista (kao prošle godine) i ako sve one polože izborno jemstvo dobiće pred izbore 24 miliona dinara, odnosno oko 205.000 evra. Ako je suditi po izveštajima koje su stranke podnele prošle godine, ovo neće biti ni približno dovoljno za vođenje kampanje, jer su 2022. godine, kada se objedinjeno posmatraju i parlamentarni i predsednički izbori, stranke sadašnje opozicije prijavile troškove između 72 i 164 miliona dinara, SPS 236 miliona, a SNS više od milijardu dinara - kaže Nenadić.
Nenadić kaže da je veliki problem za većinu stranaka to što "avans iz budžeta, namenjen finansiranju kampanje, dobijaju tek desetak dana pred izbore".
- Sve pre toga moraju da finansiraju iz drugih izvora ili da ugovore odloženo plaćanje. Pritom oni u stvari ne znaju pouzdano na koliko novca polažu pravo, jer to zavisi od konačnog broja izbornih lista i broja onih koji su spremni da polože izborno jemstvo - objašnjava Nenadić.
Da bi dobile novac za izbornu kampanju iz budžeta, izborne liste moraju da polože jemstvo: novac, bankarske garancije ili hipoteku na imovinu.
Nenadić smatra ovaj sistem raspodele novca iz budžeta stavlja u privilegovan položaj parlamentarne stranke, "naročito one sa većim brojem poslanika".
- Parlamentarne stranke po tom osnovu već dobijaju veoma značajna budžetska sredstva i mogu da ih iskoriste za početak kampanje. Stranke koje ne osvoje 1 odsto glasova (ili 0,2% za manjinske liste) moraju da vrate ovaj budžetski avans, ili će im biti naplaćen iz položenog jemstva. U takvoj situaciji je, recimo, prošle godine bila albanska Alternativa za promene - kaže Nenadić.
Podsećanja radi, 12 izbornih lista koje su prošle godine osvojile mandate u Narodnoj skupštini imale su na raspolaganju ukupno 115.316.250 dinara na mesečnom nivou, ili blizu milion evra.
Nenadić kaže da se 60 odsto budžetskog novca deli tek naknadno, na osnovu izbornog uspeha.
- Prošle godine su stranke bile u problemu jer je taj novac isplaćen tek tri meseca posle izbora, iako je ponavljanje izbora uticalo na raspodelu samo jednog mandata. Inače, na izborima ove godine će svaka stranka koja pređe cenzus dobiti 2.742.600 dinara (oko 23.000 evra) za svaki osvojeni mandat. Tako bi lista koja bude tik iznad 3 odsto mogla da računa na oko 46 miliona dinara (manje od 400.000 evra), a ona koja dobije 50 mandata na 162 miliona dinara (1.370.000 evra) - kaže Nenadić.
Stranke mogu da finansiraju izbornu kampanju i iz drugih izvora kao što su, na primer, krediti, zajmovi ili donacije, ali i tu postoje zakonska ograničenja. Maksimalni iznos donacije jednog građanina političkoj stranci je 10 prosečnih plata, dok firme izbornim listama mogu da doniraju najviše 30 prosečnih mesečnih plata.
- Pošto u Srbiji još ne postoji ograničenje troškova kampanje, glavni razlog za sakrivanje izvora prihoda i troškova je to što bi oni inače bili zabranjeni. Na primer, ako neka firma pruža bez naknade usluge stranci to neće biti prikazano i ako je vrednost tih usluga preko zakonskog maksimuma (30 prosečnih zarada). Ako su neki troškovi plaćeni u kešu, to takođe neće biti vidljivo u izveštajima jer se oni moraju plaćati sa računa. Van finansijskih izveštaja će ostati i sve što predstavlja krivično delo, poput podmićivanja birača - kaže Nenadić.
Transparentnost Srbija se, inače, zalaže za ograničenje ukupnih troškova izborne kampanje. Naime, dosadašnja iskustva - visoki troškovi kampanje koju gotovo u celosti finansiraju građani iz budžeta, kao i izrazita finansijska dominacija vladajuće stranke potvrđuju potrebu da se i u Srbiji zakonski ograniče dozvoljeni rashodi, kao što je to učinjeno u većini evropskih zemalja. Predlog TS je da takvo ograničenje bude 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona za predsedničke izbore.
.
