Objedinjena skupštinska rasprava o nepovezanim aktima
Aktuelni saziv Narodne skupštine je nastavio onako kako je prethodni saziv završio – protivpravnim objedinjavanjem rasprave o šezdeset tačaka dnevnog reda. Poslovnik (član 157. st. 2.) dopušta tu mogućnost, ali samo ako je reč o zakonima koji su „međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana“.
Skupštinska većina je danas izglasala da se vodi objedinjena rasprava u načelu o „Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“, povećanju takse za RTS, zabrani davanja u zakup stanova koje su pod povoljnim uslovima dobili pripadnici službi bezbednosti, zakona koji odobravaju zaduživanje za razne projekte, o izboru guvernera Narodne banke i članova Fiskalnog saveta, zaključcima povodom izveštaja nekoliko državnih organa i izboru članova skupštinskih odbora.
Usled toga će i poslanicima i građanima ostati znatno manje vremena da razmotre opravdanost predloženih akata, od kojih mnogi imaju veze sa javnim nabavkama.
Na dnevnom redu se našao predlog autentičnog tumačenja međudržavnog sporazuma između Španije i Srbije, koji ne samo da je štetan, jer isključuje primenu Zakona o javnim nabavkama, već je i pravno nemoguć, na šta smo upozorili kada je o predlogu za donošenje tog tumačenja raspravljao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.Početkom aprila je sazvana hitna sednica tog Odbora, kako bi se predložilo autentično tumačenje, navodno radi sprečavanja štetnih posledica koje ni jednom rečju nisu bile obrazložene. Odredba koja se „tumači“ (član 2. Sporazuma) uopšte ne sadrži pravila o nabavkama, dok se u članu 1. predviđa primena zakona Srbije i Španije. Stoga ne postoji ni jedan način da se norma „protumači“ tako da se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje. Transparentnost Srbija je zbog čestih zloupotreba ove vrste i zbog nedovoljnih garancija za očuvanje jedinstva pravnog poretka pre dve godine podnela inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika skupštine koje se odnose na autentična tumačenja. Ustavni sud o ovom važnom pitanju nije doneo odluku, niti je išta preduzeo nakon što se Narodna skupština nije izjasnila o podnetoj inicijativi u ostavljenom roku.
Neki od zakona koji bi trebalo da odobre zaduživanje odnose se na projekte na kojima se izvođači biraju bez primene Zakona o javnim nabavkama (npr. beogradski metro, put Ruma – Šabac, Nacionalni stadion). Duža skupštinska rasprava bi omogućila da se bolje sagleda da li su ova dodatna zaduženja neophodna ili su u vezi sa time što odsustvo konkurencije utiče na porast cene radova, ali i u svetlu nedavno objavljenog izveštaja Fiskalnog saveta o politici javnih ulaganja.
Skupština će takođe odlučivati o izmenama zakona koji je omogućio kupovinu stanova pripadnicima službi bezbednosti pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Ovaj zakon iz 2018. je više puta menjan, jer su predlagači tek naknadno uočavali nedostatke koji su se mogli predvideti i ranije. Podsećamo da je i ovaj zakon poremetio sistem javnih nabavki jer su bezrazložno propisane posebne procedure umesto redovnih. Srećom, to nije imalo za rezultat potpuno isključenje konkurencije, kao što je slučaj sa nabavkama na osnovu međudržavnih ugovora ili njeno bitno ograničavanje, kao što je slučaj sa nabavkama koje se sprovode na osnovu drugih „posebnih zakona“.
