Šta (ne) predviđa novi Akcioni plan za borbu protiv korupcije

Uprkos planiranim ulaganjima u borbu protiv korupcije, koji za period od tri godine premašuju iznos od 10 miliona evra, Srbija beleži sve lošije rezultate na međunarodnim listama, pa je ove godine po indeksu percepcije korupcije bila rangirana najlošije u regionu. Novi Akcioni plan za period od 2026. do 2028. predviđa niz mera, ali se postavlja pitanje koliko će one zaista uticati na smanjenje korupcije u Srbiji, pogotovo kada se uzme u obzir da za neke probleme, poput postupanja policije ili dostupnosti informacija od javnih značaja, rešenja nisu ni predložena, piše Nova ekonomija.

Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. U pitanju je dokument u kojem se, između ostalog, navodi šta je dosad ispunjeno na planu smanjenja i sprečavanja korupcije, koji su dalji koraci, ali i koliko je novca za to potrebno.

Opšti cilj Strategije je, kako se navodi, “stalna posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni i stalnom unapređenju antikorupcijskih pravila, blagovremeno otkrivanje i adekvatno kažnjavanje koruptivnog ponašanja i jačanje svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije”. Takođe, Strategija prepoznaje i pet posebnih ciljeva. To su unapređenje normativnog okvira radi efikasnijeg sprečavanja i suzbijanja korupcije, jačanje institucionalnog okvira za sprečavanje i borbu protiv korupcije, unapređenje transparentnosti, jačanje integriteta u javnom sektoru i organima nadležnim za suzbijanje korupcije i podizanje svesti o štetnosti korupcije.

Agencija za sprečavanje korupcije, koja vrši nadzor nad sprovođenjem strategije, navela je, na osnovu rezultata za period 2024-2025, da opšti strateški cilj nije ostvaren, ali da se to nije moglo ni očekivati, s obzirom na to da je Strategija usvojena za period do 2028. godine. U izveštaju Agencije navodi se da je od 143 aktivnosti, 61 aktivnost sprovedena, što je 43 odsto. Nije sprovedeno 80 aktivnosti, odnosno 56 odsto. Preostale dve aktivnosti Agencija nije mogla da oceni zbog nedostataka podataka.

Kao ključni izazovi u sprovođenju Strategije ističu se “izostanak efektivne koordinacije na političkom i operativnom nivou, nedovoljni ljudski i upravljački kapaciteti u institucijama, kao i praksa prenošenja velikog broja nerealizovanih aktivnosti u naredni akcioni plan, što je uticalo na odlaganje njihove realizacije”. U domenu nadzora, problemi se javljaju i zbog nedovoljno kvalitetno definisanih pokazatelja, koji često mere izvršenje pojedinačnih aktivnosti, a ne stvarne promene u stanju u određenoj oblasti.

Potrebno više od 10 miliona evra

Ukupna potrebna sredstva za realizaciju ovog akcionog plana procenjena su na 1,2 milijarde dinara, odnosno oko 10,3 miliona evra. Od toga, za 2026. su planirana izdvajanja oko 4,5 miliona evra (532 miliona dinara), za 2027. 3,5 miliona evra (417 miliona dinara), a za 2028. godinu 2,2 miliona evra (260 miliona dinara).

Procenu neophodnih sredstava izvršilo je Ministarstvo pravde.

Neke od aktivnosti koje bi trebalo da se preduzmu jesu izrada analize potrebe za uvođenje posebnog krivičnog dela neosnovano bogaćenje, izrada analize rizika na korupciju Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Zakona o komorama zdravstvenih radnika, potom izmene i dopune Zakona o zaštiti uzbunjivanja, sprovođenje obuke zaposlenih u pravosuđu, povećanje broja zaposlenih u Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije…

Problemi sa korupcijom sve veći

Uprkos tome što su borbi protiv korupcije namenjeni milioni evra, Srbija se po pitanju percepcije korupcije kotira sve lošije. Prema istraživanju Transparentnosti, Srbija je tokom 2025. godine na rangiranju zemalja i teritorija po Indeksu percepcije korupcije (CPI – Corruption Perception Index) sa skorom 33 i 116. pozicijom na tabeli dodatno pogoršala rezultat i prvi put je rangirana najlošije u regionu. Naime, indeks Srbije je za dva poena niži nego prethodne, 2024. godine, i najniži od 2012, kada je uvedena postojeća metodologija ocenjivanja. Zemlje su rangirane od 0 (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“). Poređenje po poziciji na tabeli u odnosu na broj rangiranih zemalja pokazuje da je ovo najlošiji plasman od 2004.

Na ovogodišnjoj listi globalne organizacije Transparency International (TI), ukupno su 182 zemlje i teritorije, a pozicija Srbije je za čak 45 mesta lošija od najbolje zabeležene pre 10 godina.

U odnosu na ostale zemlje sa Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, Srbija je najlošija, prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).

Na vrhu globalne liste su Danska (89) i FInska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9). Ocena Srbija je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije.

Iako borba protiv korupcije jeste dobra stvar, sam plan ima određenih manjkavosti. Kako za Novu ekonomiju objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Akcioni plan usvojen je pre nekoliko dana, dok je prošli plan istekao 2025. godine, tako da je postojao period od oko šest meseci koji nije iskorišćen čak ni za to da se sprovedu aktivnosti koje su bile planirane prethodnim planom. To se pogotovo odnosi na one aktivnosti za čije sprovođenje nije potrebno izdvajati dodatna finansijska sredstva.

“Koliko mali značaj Vlada Srbije daje planu može da se videti na osnovu toga što, nakon usvajanja, nije održana konferencija na kojoj bi se javnosti predstavio plan, a koji bi održali premijer i ostali koji su glasali za njegovo usvajanje. To je zbog toga što kod njih postoji svest da bi plan, čak i ako bi se primenio u potpunosti u okviru planiranih rokova, imao vrlo ograničene efekte na problematične situacije. Takođe, Transparentnost je imala priliku da tokom izrade daje predloge, od kojih većina nije prihvaćena, uključujući najbitnije za poboljšanje pravnog okvira i prakse za borbu protiv korupcije”, kaže Nenadić za Novu ekonomiju.

Najvredniji poslovi se planiraju netransparentno

Nenadić objašnjava da je jedan od najvećih uzroka korupcije to što se najvredniji poslovi planiraju netransparentno i ugovaraju se bez konkurencije. To se, smatra naš sagovornik, može rešiti jednostavno – tako što će Vlada prestati tako da ugovara poslove, bilo na osnovu međunarodnih sporazuma, bilo na osnovu donošenja zakona koje usvaja Skupština. Potrebno je, takođe, da se stvore preduslovi za ispitivanje efekata ugovorenih poslova, jer smo, smatra Nenadić, na osnovu objavljivanja jednog takvog ugovora videli da cena nije bila opravdana, a čak je i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) imao elemente za pokretanje istrage protiv članova Vlade i državnih preduzeća zbog ugovaranja posla.

“Svakome je jasno da je jedan od najvećih problema to što korupcija ostaje, ne samo nekažnjena, već i neotkrivena, jer se koruptivni poslovi uvek ugovaraju u tajnosti, ali i kada se obelodani, tužilaštvo ne reaguje. Trebalo bi obezbediti mere tako da ovakvih situacija ne bude”, kaže Nenadić.

Jedna od aktivnosti u planu koji je Vlada usvojila, a čija je realizacija bila planirana za drugi kvaetal ove godine, jeste “izrada analize Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u cilju preciziranja bitnih obeležja bića tog krivičnog dela i prekršaja iz navedenog zakona”. Bilo bi logično, kaže Nenadić, da su nakon analize predložene izmene definicije nekih dela, koje je trebalo predstaviti široj javnosti. On podseća i da je ODIHR, na osnovu čijih preporuka su ove izmene i najavljene, u prvom mišljenju naveo da ništa nije urađeno da bi se uspostavio sistem sankcija koje bi bile odgovarajuće i srazmerne.

Nenadić smatra da je potrebno naglasiti značaj Saveta za borbu protiv korupcije.

“To je izuzetno značajna institucija, a ova politička garnitura je, između ostalog, došla na vlast na talasu obećanja da će rešiti sporne situacije, recimo u postupcima privatizacije, o kojima je Savet pisao u svojim izveštajima. Savet je od 2012. godine objavio na desetine novih izveštaja, ali Vlada na njih nije reagovala, ili je reagovala potpuno neadekvatno, u vidu uvreda na račun članova Saveta. Umesto da se obezbedi da izveštaji budu ispitani, imamo nešto neodređeno, meru da se uspostavi saradnja Vlade i Saveta. Planirano je da se to uradi u poslednjem kvartalu 2026, ali pitanje je zašto se ne uradi odmah”, kaže Nenadić.

Šta fali u planu?

“Akcioni plan ne sadrži odgovor koji bi rešio problem koji u praksi postoji poslednjih godinu dana, a to je da je policija, kada su pokretane istrage zbog korupcije na visokom nivou, uskratila podršku tužiocima. To je ogroman problem, jedna od najštetnijih stvari, a za taj problem se ne nudi rešenje”, kaže Nenadić.

Postoje još neke stvari koje su iz plana izostale, a važne su. To su, smatra Nenadić, izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

“To je očigledan problem, jer Vlada uopšte ne poštuje zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Srbija je trebalo da reši ovaj problem još 2022. godine i omogući žalbe protiv postupanja Vlade, koje se podnose povereniku za informacije od javnog značaja. Jedino što je trenutno moguće jeste pokretanje Upravnog spora, koji traje godinama”, kaže Nenadić.

Ipak, Nenadić kaže da postoje mere koje će biti korisne, iako one neće značajno uticati na smanjenje korupcije.

“Ima stvari od kojih će biti koristi, ali one nisu dovoljne za značajan pomak i male su verovatnoće da će strategija ostvariti svoj cilj, koji se meri time da li se poboljšao indeks percepcije korupcije, odnosno da li ćemo se do 2028. godine pomeriti sa 35. ga 43. mesto, pogotovo što, nakon usvajanja strategije, ne samo da nismo napredovali, nego smo po indeksu nazadovali”, zaključuje Nenadić.

Nova ekonomija, Dunja Marić