EU štiti evropske, Kina kineske interese, a ko štiti interese Srbije?
Datum kreiranja: subota, 03 maj 2014
Evropski komesarijat za proširenje, i šefica jedinice zadužene za Srbiju Mirjam Feren najavili su da će analizirati Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kine.
Aneksom 2 tog ugovora, iz novembra 2013. godine (http://goo.gl/THclRo), omogućeno je kineskim kompanijama da ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i za isporuku roba i usluga, odnosno iz nepoznatog razloga dobijaju prioritetni položaj na tržištu Srbije.
Organizacija Centar za ekologiju i održivi razvoj (http://goo.gl/0IvfQR) ukazala je da su, uz izbegavanje tendera, građani Srbije ne samo uskraćeni da dobiju najbolju tehnologiju za novac koji ulažu, već to otvara i pitanje ekoloških standarda.
Na primer, u projektima koji su jako osetljivi, poput proširenja kapaciteta termoelektrane Kostolac B3 ceo proces mora biti strateški promišljen, transparentan, vodeći brigu o:
1) ljudskim i svojinskim pravima građana koji će se zbog ovog projekta u budućnosti morati raseliti radi razvoja ovog projekta,
2) alternativnim opcijama razvoja- čak i bez predloženog projekta, a što je u skladu sa obavezom koja proističe iz mape puta EU da se do 2050 potpuno uklone fosilna goriva iz prozvodnje električne energije,
3) ispunjavanju ekoloških normi vezanih za obavezu smanjenja emisija iz industrijskih postrojenja (očekivana neto toplotna efikasnost za Kostolac B3 je 37,3% što je znatno ispod uputstva definisanog relevantnim BREF dokumentom koji iznosi 42-45% za postrojenja na ugljenu prašinu).
Transparentnost ukazuje da je ovo još jedno podsećanje na rizike koje sa sobom nosi izgradnja infrastrukturnih projekata na osnovu međunarodnih sporazuma, budući da se kroz ove sporazume poslovi često zaključuju bez transparentnosti i konkurencije.
Jasno je da u ovom slučaju EU štiti interese firmi iz EU kojima je onemogućeno učešće u velimim infratstrukturnim projektima, kao i da Kina štiti svoje firme - odobrava kredite, uz angažovanje kineskih firmi na projektima za koje je novac odobren.
Postavlja se pitanje ko štiti interese privrede i građana Srbije. Da li će javnost u Srbiji imati priliku da vidi analize "sa stanovišta konkurentnosti na međunarodnom tržištu, posebno u smislu cena, uslova plaćawa, uslova izvršenja i isporuke, kao i nivoa i kvaliteta opreme i usluga", kao što je predviđeno pomenutim aneksom?
Aneksom 2 tog ugovora, iz novembra 2013. godine (http://goo.gl/THclRo), omogućeno je kineskim kompanijama da ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i za isporuku roba i usluga, odnosno iz nepoznatog razloga dobijaju prioritetni položaj na tržištu Srbije.
Organizacija Centar za ekologiju i održivi razvoj (http://goo.gl/0IvfQR) ukazala je da su, uz izbegavanje tendera, građani Srbije ne samo uskraćeni da dobiju najbolju tehnologiju za novac koji ulažu, već to otvara i pitanje ekoloških standarda.
Na primer, u projektima koji su jako osetljivi, poput proširenja kapaciteta termoelektrane Kostolac B3 ceo proces mora biti strateški promišljen, transparentan, vodeći brigu o:
1) ljudskim i svojinskim pravima građana koji će se zbog ovog projekta u budućnosti morati raseliti radi razvoja ovog projekta,
2) alternativnim opcijama razvoja- čak i bez predloženog projekta, a što je u skladu sa obavezom koja proističe iz mape puta EU da se do 2050 potpuno uklone fosilna goriva iz prozvodnje električne energije,
3) ispunjavanju ekoloških normi vezanih za obavezu smanjenja emisija iz industrijskih postrojenja (očekivana neto toplotna efikasnost za Kostolac B3 je 37,3% što je znatno ispod uputstva definisanog relevantnim BREF dokumentom koji iznosi 42-45% za postrojenja na ugljenu prašinu).
Transparentnost ukazuje da je ovo još jedno podsećanje na rizike koje sa sobom nosi izgradnja infrastrukturnih projekata na osnovu međunarodnih sporazuma, budući da se kroz ove sporazume poslovi često zaključuju bez transparentnosti i konkurencije.
Jasno je da u ovom slučaju EU štiti interese firmi iz EU kojima je onemogućeno učešće u velimim infratstrukturnim projektima, kao i da Kina štiti svoje firme - odobrava kredite, uz angažovanje kineskih firmi na projektima za koje je novac odobren.
Postavlja se pitanje ko štiti interese privrede i građana Srbije. Da li će javnost u Srbiji imati priliku da vidi analize "sa stanovišta konkurentnosti na međunarodnom tržištu, posebno u smislu cena, uslova plaćawa, uslova izvršenja i isporuke, kao i nivoa i kvaliteta opreme i usluga", kao što je predviđeno pomenutim aneksom?
