Ministar i advokati

Stav ministra Selakovića je ispravan kada kaže da se "zakoni ne mogu menjati ucenama". Problem, međutim, nije samo u tome kako se zakoni menjaju, već i kako se donose. Naime, zakoni ne treba da se donose ili menjaju ucenama, već tako što organ koji zakon priprema iznese razloge za rešenja koja predlaže, tako što svi zainteresovani dobiju priliku da kažu šta misle o predloženim rešenjima i tako što dobiju obrazloženje o tome zašto neki predlog jeste ili nije prihvaćen.

Jedan od propisa zbog kojeg advokati protestuju je Zakon o prometu nepokretnosti, usvojen po hitnoj proceduri avgusta 2014, koji je, u članu 4. predvideo obavezu da se ugovor o prometu nepokretnosti "zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa" i da drugi ugovori ne proizvode pravno dejstvo. (http://goo.gl/lEQcgo)

Ta izmena je u vezi sa izmenom Zakona o javnim beležnicima iz februara 2013, koja je takođe usvojena u hitnoj proceduri, kada je obaveza da se ugovori o prometu nepokretnosti sačine pred javnim beležnicima "ako je ugovorna strana poslovno nesposobno lice" proširena na sve takve ugovore. U obrazloženju ove promene se kaže samo to da je "takvo rešenje celishodnije" (http://goo.gl/zvxk8J)

Ni u jednom ni u drugom slučaju u obrazloženju predloga zakona ni jednom rečju se ne kaže da je bila održana javna rasprava ili drugi vid konsultacija. Interesi advokata nesumnjivo jesu povređeni ovim normama. Međutim, nova pravila daleko više pogađaju interese prodavaca i kupaca nekretnina koji više nemaju mogućnost da ugovore o prodaji i kupovini svojih stanova, kuća i garaža prave i bez notara i bez advokata.