Država u borbi protiv pravne države?
„Ministarstvo poljoprivrede bilo je prinuđeno da predloži lokalnim samoupravama da onima koji su državne njive obrađivali nezakonito, omogući da nastave da to rade i ove godine bez održane licitacije, i da pritom plate tek prosečnu cenu zakupa“, izjavio je za RTV državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Zoran Rajić. On pojašnjava „da opštine i gradovi zbog izbora neće funkcionisati bar dva meseca, pa neće biti moguće održavati licitacije zemljišta“.
Državni sekretar upućuje zainteresovane gledaoce da potraže dalje informacije u saopštenju na sajtu Ministarstva i u obrazloženju zaključka Vlade. Međutim, u okviru saopštenja ne može se pronaći ni zaključak, a kamoli njegovo obrazloženje! Neobjavljivanje zaključaka Vlade je jedan od većih problema ne samo sa stanovišta netransparentnosti rada državnih organa, već i sa stanovišta pravne države. Naime, u nekoliko slučajeva tokom prethodnih deceniju i po je Vlada kroz nelegalne zaključke uređivala stvari koje predstavljaju zakonsku materiju (npr. „kosovski dodatak“, osnovica za zarade sudija i tužilaca, tajnost ugovora...).
Čini se da Vlada i ministarstvo opravdanje za ovu odluku traže u ostvarivanju makar nekakve koristi od uzurpiranog zemljišta i da su i sami bili svesni u najmanju ruku upitne zakonitosti takvog postupanja. Naime, u saopštenju se pominje zaključak kao „prelazno rešenje“ i da će u „agroekonomskoj 2016/2017 godini“ stvari biti uređene na osnovu izmenjenih odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu. U čemu je onda problem? Izmene tog zakona ne predviđaju nikakva „prelazna rešenja“. Ako je bilo potrebno da se urede neki odnosi pre nego što počnu da se primenjuju nova zakonska rešenja, onda je ta prelazna pravila trebalo predvideti u obavezujućem pravnom aktu, a ne kroz neformalne „preporuke“ lokalnim samoupravama. Tim pre, ako je istina ono što se u saopštenju Ministarstva kaže – da su opštine po Vojvodini svojim nepostupanjem omogućili uzurpaciju zemljišta i naneli veliku štetu državi.
Drugi, širi problem, može da predstavlja sadržina dokumenta. Naime, na osnovu onoga što se do sada moglo čuti, moglo bi se zaključiti da je u pitanju još jedna kapitulacija države pred onima koji nisu poštovali zakone, a koji u tome nisu sprečeni, a kamoli da su za to kažnjeni. Slični i za sada poznatiji slučajevi odnose se na legalizaciju nezakonito sazidanih objekata, ali i mnogobrojne oproste poreskih i komunalnih dugovanja onima koji su se oglušivali o svoje obaveze, pri čemu su jednako tretirani i građani koji su socijalno ugroženi i koji nisu imali novca da plate račune i oni koji su računali sa tim da prekršioci zakona uvek bolje prođu od poštenih.
I kada se sve drugo stavi na stranu, neverovatna je izjava državnog sekretara o tome da lokalne samouprave neće funkcionisati dva meseca „zbog izbora“. Gore od toga bi bilo jedino ako je izjava istinita.
