Laganje u oči
Ministar Zlatibor Lončar ne može čudom da se načudi (https://goo.gl/B9iNpU) kako su ga to izvođači radova lagali i nisu završili Klinički centar u Nišu. Videćemo uskoro da li će ministrovo čuđenje biti izgovor za smenjivanje direktora Kliničkog centra u Nišu, koji tvrdi da je od izvođača tražio „da rade što više, da uvedu drugu i treću smenu“, ali su ovi „sve to odbijali“. Iz ove polemike nismo saznali ko je naručilac radova i ko je mogao na vreme da pokrene zaštitne mehanizme iz ugovora. Valjda takvi mehanizmi – penali, raskid – postoje u ugovoru, jer Lončar je poručio građanima Srbije da „niko ne sme da ih potkrada“ i da će da se plaćaju penali – dok on „traži pomoć od Evropske banke i svih institucija šta možemo da uradimo da se ovo završi“. Jer „ovako više neće moći u Srbiji“, zaključio je ministar u maniru predizbornih slogana.
Na stranu to što je plaćanje penala mera koja se u državama sa privredom zasnovanom na burazerskom modelu primenjuje samo ako trange-frange dogovaranje ne uspe. I ako izvođači radova toliko „lažu u oči“ da ministra „zaboli glava“. Zna, valjda, to Lončar. Kada je pre 18 meseci Transparentnost Srbija otkrila (https://goo.gl/JuyyGk) niz nepravilnosti u tenderu za obnovu mokrih čvorova i krečenje bolnica po Srbiji (najavljenom kao „rekonsturkcija 164 bolnice“) ministar je rekao (https://goo.gl/tvuzOI) da je sve bilo transparentno. Pa upravo je zahvaljujući transparentnosti otkriveno kršenje zakona koje je ministar zataškavao. Tako se ruši pravna država. Tek posle dođu buldožeri. A na kraju je ministar iznenađen zato što su ga „lagali u oči“.
Ceo tekst na sajtu Peščanika: http://pescanik.net/laganje-u-oci/
