Zakon o kreditima mora na javnu raspravu
Transparentnost Srbija (deo Transparency International) upozorava da je odluka Vlade da usvoji „leks specijalis u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, kako bi se on potom, po hitnom postupku, našao u skupštinskoj proceduri“ , u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i preporukama Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO).
Pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ni u kom slučaju se ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu. Odsustvo javne rasprave se ne može pravdati ni time što, prema rečima ministra Malog , zakonski tekst predstavlja „kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana“ - udruženja, banaka, i države. Naime, pored legitimnih interesa dužnika koji su u nevolji zbog porasta vrednosti franka, i banaka koje su im davale kredite, „leks specijalis“ će se izvesno odraziti na interese drugih građana, kroz izdvajanje oko 100 miliona evra iz budžeta, uticaj na kreditnu politiku banaka, cene na tržištu nekretnina i na brojne druge načine. Transparentnost Srbija ukazuje da su na taj način građani lišeni mogućnosti da svojim predlozima utiču na odredbe zakona.
Pravila o javnim raspravama iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade, što bi trebalo da obavezuje i Ministarstvo finansija, nalažu da se organizuje javna rasprava u pripremi novih zakona. Ovakve rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom „bitno menja pravni režim u jednoj oblasti“, kao i onda kada se „uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“. Očigledno je da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona bila obavezna po oba kriterijuma, i da se ona morala obaviti pre nego što je tekst iznet pred Vladu, ističe Transparentnost Srbija.
GRECO je još 2015. obavezala Srbiju da „razvije pravila o javnim raspravama i unapredi njihovu primenu u praksi“. Republika Srbija ovu preporuku nije ispunila ni posle gotovo četiri godine. Naprotiv, u martovskom izveštaju sa plenarne sednice ovog tela, između ostalog se ističe da „nisu uvedene nikakve zaštitne mere kako bi se ograničila upotreba hitnog postupka“ . Upućivanje ovog predloga zakona u Skupštinu bez prethodno sprovedene javne rasprave i zahtev da se o problemu starom deceniju raspravlja po hitnom postupku, predstavljaju pokazatelj da Srbija neće ispuniti preporuke GREKO ni u trećem dobijenom roku – do kraja 2019, upozorava Transparenost Srbija.
Transparentnost Srbija
- aprila 2019.
