Štetne posledice netransparentnosti upravljanja javnom imovinom
Transparentnost Srbija smatra izuzetno korisnim to što je Državna revizorska institucija revidirala svrsishodnost davanja u zakup javne imovine. Nalazi DRI odlično ilustruju zaključke istraživanja Indeks transparentnosti lokalne vlasti za 2019[1]. i pokazuju kako nedovoljna transparentnost može dovesti do štete po javnu imovinu.
TS je, naime utvrdila da je 87% jedinica lokalne samouprave objavljivalo na svojim sajtovima pozive za davanje u zakup imovine, a da preostalih 13% to nije činilo, iako je malo verovatno da nisu imale ovaj vid poslovanja. Međutim, samo 23 grada, opštine ili gradske opštine (13,5%) su objavile informaciju o tome kako je konkurs okončan[2]. Stvari stoje još lošije kada je reč o objavljivanju evidencije o opštinskim nekretninama koje su date u zakup, sa makar nekim od bitnih podataka koje smo tražili (zakupac, cena, trajanje), jer je takvi podaci objavljeni u samo jednom slučaju[3].
Izveštaj DRI[4] pokazuje neke od štetnih posledica do koje je dovelo ovo odsustvo transparentnosti u raspolaganju javnom imovinom. Između ostalog, DRI je utvrdila da lokalne samouprave imaju velika nenaplaćena potraživanja (u 2018. godini 8,2 milijarde dinara) od zakupaca, u čemu prednjači grad Beograd i da mnoga od njih zastarevaju. DRI je takođe utvrdila da su evidencije poslovnog prostora, vrednog 1,3 milijardi evra, loše a kontrola ugovora neadekvatna. Prema rečima revizora, „Beograd, Novi Sad i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine“, a gradovi nisu sprovodili odgovarajući marketing kako bi prostor davali u zakup po najboljoj zakupnini.
Transparentnost Srbija stoga poziva lokalne samouprave da primene preporuke DRI o uspostavljanju potpunih evidencija imovine, oglašavanju prodaje tako da prikupe što više ponuda i kontroli izvršenja ugovora. Pored toga, smatramo neophodnim da lokalne samouprave, ali i državni organi, redovno polažu račune o tome kako su sprovedeni postupci davanja imovine u zakup i informacije o izvršenju tih ugovora. Neadekvatno postupanje sa imovinom u javnoj svojini, pored izveštaja DRI, potvrđeno je i u izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije.
Novi krug istraživanja transparentnosti lokalne vlasti – LTI, biće vršen tokom januara i februara 2020, a rezultati će biti objavljeni u maju.
[1]http://transparentnost.org.rs/images/stories/LTI2019/LTI%202019.pdf
[2]Ove informacije su objavili (redosled po opštem plasmanu JLS u LTI 2019): Paraćin, Užice, Vrnjačka Banja, Leskovac, Vranje, Čačak, Bosilegrad, Senta, Ruma, Novi Bečej, Krupanj, Ivanjica, Pančevo, Čajetina, Ćićevac, Šabac, Aleksinac, Rača, Doljevac, Merošina i Koceljeva. Podatke su takođe objavile beogradske opštine Zvezdara i Surčin.
[3]Pojedine informacije ove vrste objavila je jedino opština Paraćin http://www.paracin.rs/files/opstina/2019/imovina.pdf.
