Sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Potrebno usvojiti preporuke Venecijanske komisije, sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Organizacije civilnog društva su krajem jula već ukazivale na zabrinjavajuća rešenja predviđena Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojima se ugrožava pravo na građansku participaciju, i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Tom prilikom, organizacije su upozorile javnost na to da je javna rasprava u pogledu ovog važnog zakona sprovedena u manjkavom i netransparentnom procesu, čime je obesmišljeno učešće stručne i zainteresovane javnosti.  Nažalost, na nedostatak volje da se ovaj proces sprovede na transparentan i participativan način ukazuje i to što je, nakon produženja javne rasprave zbog propusta nadležnog ministarstva, i objavljene nepostojeće mejl adrese za slanje komentara, predlagač po isteku roka za dostavljanje priloga istog dana Nacrt prosledio Venecijanskoj komisiji. Imajući ovo u vidu, Komisija je u svom mišljenju pozvala nadležne da  u daljem postupku izrade propisa  uvaže komentare civilnog društva.

Iz tog razloga, dolepotpisane organizacije još jednom apeluju na nadležne da, prilikom daljeg rada na Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, izmene sporne odredbe u skladu sa preporukama civilnog društva i Venecijanske komisije. Ovo predstavlja priliku da se problematična rešenja prisutna u Nacrtu, koja bi vodila ka usvajanju nedemokratskog zakona, na vreme isprave, umesto da se predlozi propisa kojima se ugrožavaju prava građana naknadno povlače pod pritiskom javnosti, kao što je nedavno bio slučaj sa Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima.

Potpisnice:

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA

Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS

Građanske inicijative

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Transparentnost Srbija

U nastavku slede najvažniji problemi sa Nacrtom na koje ukazuju Komisija i civilno društvo. Ceo tekst komentara dolepotpisanih organizacija na Nacrt Zakona možete pročitati na sledećim linkovima (1, 2).

• Veoma zabrinjava to što su vlasti izmenama ovog Zakona pristupile tek kada se približio referendum o izmenama Ustava, što je suprotno međunarodnim standardima. Kako navodi Komisija, značajne izmene zakona o referendumu ne bi trebalo primenjivati bar godinu dana nakon usvajanja. Komisija tako preporučuje održavanje prvog sledećeg referenduma nakon dovoljnog vremenskog razmaka od usvajanja izmena, i naglašava da iste izmene treba usvojiti širokim konsenzusom, i uz javne konsultacije sa svim relevantnim akterima.

• Komisija poziva da se produži vremenski rok od dana usvajanja odluke o referendumu do njegovog održavanja, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za javnu debatu, kao i da se ograniči diskreciono pravo Narodne skupštine da taj rok smanjuje. Sa druge strane, previše je dug rok od šest meseci koji je ostavljen Narodnoj skupštini da odluči o ispunjenosti formalnih aspekata zahteva glasača da se održi republički referendum, te Komisija preporučuje da se ovaj rok smanji.

• Dalje, Komisija je upozorila da bi moglo doći do preteranih ograničenja osnovnih političkih prava odredbom Nacrta kojom se omogućava izbornim komisijama da donesu posebna pravila u određenim situacijama, uključujući pandemiju. Ovako postavljena odredba je preširoka, i Venecijanska komisija preporučuje da se u samom Zakonu predvide detaljnija pravila.

• Izuzetno su problematične odredbe koje omogućavaju vlastima da zaobiđu volju naroda, i da ono što je odbijeno na referendumu ipak usvoje, nakon isteka godinu dana od referenduma. Komisija ističe da tekst koji je odbijen na referendumu ne može biti usvojen u drugoj proceduri bez (novog) referenduma.

• Venecijanska komisija je potvrdila ono na šta su organizacije civilnog društva ukazale u komentarima na Nacrt, a to je da tela koja sprovode referendum (izborne komisije na svim nivoima) moraju da budu nezavisna, i ne smeju sistematski da zavise od političke većine, te stoga u njihov sastav treba uključiti i predstavnike pravosuđa i druge nezavisne eksperte.

• Organizacije civilnog društva su istom prilikom istakle niz problema u vezi sa referendumskim pitanjem i referendumskom kampanjom. Komisija je potvrdila da sadržinu referendumskog pitanja treba da utvrdi (Republička) izborna komisija ili neko nepristrasno telo, umesto Narodne skupštine. Nepristrasno telo, a ne Vlada, bi trebalo da bude zaduženo za pravovremeno i istinito obaveštavanje građana o različitim stavovima povodom referendumskog pitanja, a rok od osam dana koji je za to predviđen Nacrtom izaziva ozbiljnu zabrinutost.

• Civilno društvo je u svojim komentarima prethodno upozoravalo da bi, po postojećem Nacrtu, usled nejasne definicije organizatora referendumske kampanje, svako ko istupa u javnosti povodom referenduma mogao biti kažnjen veoma visokom novčanom kaznom, ukoliko prethodno nije ispunio niz formalnih zahteva. Komisija je takođe upozorila da se odredbe koje propisuju šta se ima smatrati referendumskim aktivnostima ne smeju tumačiti preširoko, tako da uključe zauzimanje stava, organizovanje debate ili anketiranje javnog mnjenja o pitanjima povodom kojih se raspisuje referendum, te da ih je iz tog razloga potrebno revidirati.

• Komisija je potvrdila argumente civilnog društva da se pravila o izvorima finansiranja izborne kampanje ne mogu prosto preslikati na referendumsku kampanju. Neki subjekti kojima je zabranjeno da finansiraju učesnike izbora (npr. sindikati, verske zajednice, udruženja) mogu imati legitiman interes da finansiraju kampanju u vezi sa pojedinim referendumskim pitanjima. Takođe, ističemo da Komisija u ovom mišljenju nije analizirala moguća sporna pitanja u vezi sa finansiranjem referendumske kampanje koja bi proizašla usled shodne primene odredaba drugog zakona (o finansiranju političkih aktivnosti). To je još jedan razlog više da se sva pitanja vezana za ovu materiju temeljno razmotre.

• U pogledu odredaba Nacrta koje se tiču prikupljanja potpisa za pokretanje referenduma ili narodne inicijative, Komisija je izrazila stav da za overu potpisa ne treba tražiti nikakvu naknadu, ili bi ta naknada trebala da bude vrlo mala. Podsećamo da postojeći Nacrt pokretače narodne inicijative ili referenduma u pogledu obaveze plaćanja taksi izjednačava sa političkim strankama, što bi ove važne institute u praksi učinilo nedostižnim najvećem broju građana.