Srbija i dalje među zemljama sa ograničenom transparentnošću budžeta
Srbija se nalazi na 55. mestu od 125 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open Budget Index - OBI) sa 51 poenom od mogućih 100, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“, saopštila je Transparentnost Srbija.
Napredak od pet poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2021) ostvaren je isključivo zbog činjenice da je Fiskalna strategija doneta na vreme, odnosno u skladu sa rokom iz Zakona o budžetskom sistemu.
Najgori skor, samo dva od 100 mogućih poena, Srbija je ponovo zabeležila u delu istraživanja koje se odnosi na učešće javnosti u kreiranju republičkog budžeta. Iako ni svetski prosek u ovoj oblasti nije visok (15), uočljivo je da Srbija u ovom pogledu zaostaje i za zemljama regiona (na primer, Albanija i Slovenija imaju 9 poena, Hrvatska 17).
Značajan deo međunarodnih standarda, kada je reč o transparentnosti budžeta je kroz reforme tokom poslednjih 25 godina pretočen u Zakon o budžetskom sistemu i prateće propise. Međutim, u praksi njihove primene se pokazuje da mehanizmi za planiranje i zaštitu budžeta ne koriste adekvatno – ističe Transparentnost Srbija.
Kao primer se mogu navesti situacije kada se odmah nakon usvojenih planskih dokumenata ili čak budžeta za narednu godinu donose neplanirani propisi koji imaju znatan uticaj na budžet i obaveza izrade budžeta po programima, čije ostvarivanje nije uopšte predmet skupštinske debate o završnom računu budžeta. Takođe, obim korišćenja raspodele iz budžetske rezerve tokom budžetske godine dovodi u Srbiji dovodi u pitanje princip parlamentarne kontrole izvršne vlasti.
Od zemalja bivše Jugoslavije od Srbije su lošije ocenjene Bosna i Hercegovina, sa skorom 27, Severna Makedonija sa skorom 35 i Crna Gora sa skorom 48. Hrvatska je napredovala u odnosu na 2021. godinu i sa skorom 67 sada je ispred ispred Slovenije koja ima 64 poena (dva manje u odnosu na 2021). Prosečni skor u svetu je 45.
Kada je reč o ključnim budžetskim dokumentima Srbija i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta, što je neophodno da bi se omogućila veća budžetska transparentnost.
Istraživanje je pokazalo da bi u predlog budžeta trebalo uključiti više informacija o poreskim rashodima, o učinku, kao i o planiranim javnim politikama koje se finansiraju iz budžeta. Završni račun bi trebalo da bude detaljniji u prikazu razlike između onoga što je planirano i ostvareno.
Da bi se skor povećao u oblasti učešća javnosti u budžetskom procesu, Vlada Srbije bi trebalo da uvede pilot mehanizme i za proces pripreme budžeta i za praćenje izvršenja budžeta. Takođe je potrebno da se unapredi pravni okvir i organizuje proces javnih konsultacija o investicijama (kapitalnim projektima) koje će se finansirati iz republičkog budžeta, u čemu se mogu koristiti ne samo iskustva iz drugih zemalja, već i iz brojnih gradova i opština u Srbiji.
Narodna skupština je uspostavila praksu održavanja javnih saslušanja o predlogu budžeta i završnog računa, ali da se ona održavaju neposredno pred usvajanje budžeta, tako da nemaju stvarnog uticaja na skupštinsku odluku o ovim aktima.
Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (56), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta". Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji je presudno uticala obuhvatnost revizija koje vrši Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 42 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati.
Istraživanje OBI 2023 je pokazalo da Narodna skupština Srbije nedovoljno nadgleda kako planiranje tako i izvršenje budžeta. Da bi se skor poboljšao, Skupština Srbije bi trebalo da raspravlja o budžetskoj politici pre nego što joj Vladа dostavi predlog budžeta koji bi trebalo da stigne pred poslanike najmanje dva meseca pre početka budžetske godine. Jedna od preporuka je i da vlada konsultuje parlament pre nego što izvrši preraspodelu budžetskih sredstava između pojedinih korisnika transferima u tekuće budžetske rezerve i iz budžetske rezerve, jer trenutno Vlada na ovaj način raspolaže sa čak 4 odsto ukupnog budžeta. Istraživanje je utvrdilo da tokom godine značajan deo ovih sredstava menja ne samo namenu, već i korisnika u odnosu na odobreni budžet i da se to čini bez odgovarajućih obrazloženja i kriterijuma.
Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.
Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership – IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine. Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost da utiču na to kako će se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.
