Pristup informacijama, javne nabavke i javne rasprave – nalazi praćenja primene antikorupcijskih propisa-

Istraživanja i analize koje je sprovela Transparentnost – Srbija pokazuju da je stanje sa primenom preventivnih antikorupcijskih propisa koji se odnose na javnost rada organa vlasti i dalje nezadovoljavajuće. Pravila o javnim raspravama ne obezbeđuju u potpunosti da se čuje glas zainteresovanih građana, iako su poboljšana izmenama Poslovnika iz aprila 2013. Međutim, ministarstva ne objavljuju javne rasprave na propisani način, a neki bitni propisi su usvojeni bez prethodno održane javne rasprave o nacrtu. U oblasti javnih nabavki vlada neizvesnost oko načina na koji će biti sprovođene nabavke radova radi obnove porušenog u poplavama. Te nedoumice su izazvane najavama donošenja posebnog zakona o obnovi, bez informacija o njegovom odnosu sa Zakonom o javnim nabavkama. U pogledu informatora o radu, i dalje veliki problem predstavlja neažurnost, ali i neobjavljivanje preciznih podataka o rokovima za pružanje usluga, izvršavanju budžeta, dodeljenoj i primljenoj finansijskoj pomoći.

Javne rasprave o propisima - praksa

Eskpoze premijera i plan rada aktuelne Vlade sadrže, s jedne strane, ohrabrujuće obećanje[1]: „omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata, od koncepta zakona, do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata“. S druge strane, istom prilikom, predsednik Vlade je najavio donošenje paketa reformskih zakona u veoma kratkom roku, u kojem nije moguće organizovati javnu raspravu (osim ako je reč o već ranije pripremljenim nacrtima).  

Kakvo je trenutno stanje? Na Portalu e-uprava, mestu gde bi trebalo da se objavljuju sve javne rasprave o nacrtima zakona, poslednja informacija datira još od 1. februara 2014. (izmene i dopune Zakona o odbrani). To bi moglo da znači da nijedan nacrt zakona nije iznet na javnu raspravu u poslednjih pet meseci. Međutim, situacija ipak nije toliko loša. Naime, pojedina ministarstva otvarala su javne rasprave o nacrtima zakona u međuvremenu, ali su to oglasila samo na svojim sajtovima, a ne i na Vladinom portalu (što im je takođe obaveza). Tako su, na primer, rasprave nedavno otvorene na sajtu Ministarstva privrede o nekoliko važnih akata (izmene zakona o privatizaciji i stečaju).

Javna rasprava je izostala u pripremi većine finansijskih i pravosudnih zakona koji su u međuvremenu izmenjeni, što je izazvalo proteste zainteresovanih udruženja.

Trenutno najveće interesovanje vlada za Zakon o radu. O njemu je bila održana javna rasprava u decembru 2013. i januaru 2014. Međutim, nije objavljen izveštaj sa javne rasprave. Na sajtu resornog ministarstva nema ovog akta među propisima u pripremi. Umesto toga, objavljen je pregled najvažnijih promena, pri čemu nije jasno naznačeno da li je reč o promenama koje su bile predviđene nacrtom iz decembra prošle godine ili o promenama koje su usaglašene nakon javne rasprave ili o potpuno novom nacrtu zakona.

Veliko interesovanje vlada i za paket medijskih zakona. Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je detaljan pregled prihvaćenih i odbačenih predloga sa prošlogodišnje javne rasprave za neke od zakona (npr. Zakon o elektronskim medijima), dok za druge takva informacija ne postoji (npr. Zakon o javnom informisanju i medijima). U međuvremenu, pojavljuju se zbunjujuće informacije o pitanjima koja bi trebalo da budu uređena kroz set medijskih propisa (npr. plaćanje TV pretplate).

Priprema zakona je često u funkciji evropskih integracija. Zbog toga je razumljivo da se većina propisa u pripremi upućuje radi analize Evropskoj komisiji i drugim relevantnim međunarodnim telima radi provere usaglašenosti. Međutim, preovlađujući utisak je da se i dalje manje napora ulaže radi dobijanja legitimacije za predložene promene na domaćem terenu – kroz pružanje prilike svim zainteresovanim akterima u Srbiji da se izjasne o predloženim promenama u pravnom sistemu, detaljno obrazloženje razloga za promene i temeljno razmatranje svih dobijenih predloga i primedaba.

Još uvek nema naznaka da se radi na pripremama propisa koji bi na detaljniji način uredili materiju javnih rasprava, što je jedna od aktivnosti koje su planirane antikorupcijskom strategijom za 2014. godinu.

Javne nabavke

Trenutno je aktuelno nekoliko tema: izveštaj Komisije za zaštitu prava, izrada nove Strategije za reformu sistema javnih nabavki i nabavke koje treba sprovesti radi otklanjanja posledica poplava. Izveštaj Komisije je usvojen u Skupštini, ali bez konkretnih zaključaka za prevazilaženje problema na koje je taj organ ukazao, dok se rasprava vodila uglavnom o pitanjima za koja Komisija nije nadležna. 

Iz šture najave donošenja "zakona o obnovi zemlje"[2], moglo bi se zaključiti (mada nije izričito navedeno), da bi tim posebnim propisom mogla biti uređena i neka pitanja koje se tiču nabavki dobara, usluga i radova u saniranju štetnih posledica ovogodišnjih poplava.

Nema spora oko toga da u otklanjanju štetnih posledica poplava ima pitanja koja iziskuju zakonsko uređenje. U principu je znatno bolje da sve što se propiše u vezi sa tim bude uređeno zakonom koji prolazi kroz proveru od strane narodnih poslanika, nego samo kroz uredbe Vlade. Primera radi, takva regulativa bi trebalo precizno da utvrdi prava oštećenih, kriterijume za utvrđivanje štete, kriterijume za dodelu pomoći, nadzor nad primenom tih kriterijuma itd.

Kada je pak reč o javnim nabavkama, upitno je da li je posebna regulativa uopšte potrebna. Naime, sam Zakon o javnim nabavkama predviđa nekoliko situacija. Za one nabavke koje su (bile) najhitnije (recimo, za smeštaj iseljenih iz Obrenovca i nabavku hrane za njih), Zakon se ne primenjuje uopšte, već samo njegova opšta načela. Za nabavke koje se moraju sprovesti u narednih nekoliko meseci, postoji mogućnost da se sprovede pregovarački postupak, u kojem su rokovi kraći nego kod otvorenog tendera. Za nabavke koje su dugoročno potrebne (npr. izgradnja novih kanala i nasipa), ali nisu hitne, primenjivala bi se redovna procedura. Principijelno gledano, sistem javnih nabavki treba da bude uređen jednim zakonom, a svako uvođenje lex specialis-a može da taj sistem naruši, kao što se pre nekoliko godina i dogodilo sa donošenjem Zakona o pomoći građevinskoj industriji u doba ekonomske krize.

Informatori o radu

U ukupnom uzorku uključeno je pet opština iz raznih delova Srbije, pet obrazovnih visokoškolskih ustanova, četiri ustanove socijalne zaštite, tri organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Crveni krst Srbije, šest drugih republičkih organa i ustanova, jedan pokrajinski sekretarijat i 10 javnih preduzeća. Četiri organa među odabranima uopšte nisu imala informator ili veb sajt. Pregled i analiza su izvršeni u aprilu 2014. uz manje naknadne provere u junu 2014. Predmet provere nisu bile sve odredbe informatora već samo one koje se odnose na ispunjavanje osnovnih obaveza iz Uputstva, opis usluga koje se pružaju zainteresovanim licima i finansijsko poslovanje.

Od 31 organa koji su imali objavljen informator, u samo 6 slučajeva (manje od 20%) makar neke informacije su bile ažurne onako kako Uputstvo predviđa, a u još dva je kašnjenje bilo manjeg obima (do 2 meseca). U više od polovine slučajeva (16) najsvežija informacija je poticala iz prošle ili neke još ranije godine. U takvoj situaciji, građani ne mogu da se pouzdaju u informatore, čak ni kada su podaci koji se u njima navode inače detaljni i tačni. 

Sledeća oblast koju smo pratili su usluge. Sedam organa (23%) nije navelo ništa u ovim poglavljima, a još toliko je navelo samo veoma uopštene podatke. Kao i ranijih godina, i sada se pokazalo da organi vlasti najčešće ne objavljuju koji je stvarni ili uobičajeni rok za pružanje usluge. Samo u dva slučaja su objavljene precizne informacije ove vrste.

Samo u 10% slučajeva su u informatoru bili navedeni podaci o odobrenom budžetu za tekuću godinu tako da budu uporedivi sa prethodnim godinama.

Manje od jedne petine organa vlasti je imalo objavljene podatke o izvršenju budžeta ili finansijskog plana koji se odnose na tekuću godinu.

Podatke o planiranim i sprovedenim javnim nabavkama u 2014. objavila je tek jedna četvrtina posmatranih organa.

Tek oko 40% organa je, makar formalno, ispunilo svoju obavezu objavljivanja podataka o finansijskoj ili drugoj pomoći koju pružaju građanima i privrednim subjektima (subvencije, donacije i slično).

Podatke o dobijenim donacijama koje su primili (bilo kakve) objavili su samo Medicinski fakultet iz Bg, Fond zdravstva (da ih ne dobija), Nacionalna služba zapošljavanja (u okviru pogrešnog poglavlja) i Srbijašume (za 2012).  

Transparentnost – Srbija

Beograd, 26.6.2014. 

Materijal sa konferencije: