Neuspešna borba protiv korupcije jedna od glavnih prepreka na putu EU integracija
Transparentnost Srbija ukazuje da rezolucija o Srbiji, o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu na predlog specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera, pokazuje da dosadašnje aktivnosti vlasti u borbi protiv korupcije nisu dovele do bitnijeg napretka, i da je rešavanje ovog problema među najvažnjima na putu evropskih integracija.
Naime, u Rezoluciji su našla mesto mnoga kritička zapažanja iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije i vladavini prava uopšte, a neke ocene su sada i pooštrene. U prvi plan se ističe da „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, potreba da se „pojača primena antikorupcijske strategije“ kao i da se dođe do rezultata u vidu optužnica i presuda za korupciju na visokom nivou. Evropski parlament traži i brzo usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i izmene delova Krivičnog zakonika o privrednom kriminalu i korupciju, pokazujući time nezadovoljstvo izmenama tog akta iz novembra 2016, koje su izvedene upravo uz pozivanje na usaglašavanje sa EU propisima.
Transparentnost Srbija ukazuje da su mesto u ovom evropskom dokumentu našla i brojna pitanja i problemi koje je naša organizacija bezuspešno javno isticala duže od deset godina, kao što su korišćenje javnih resursa i položaja u izbornim kampanjama, odsustvo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, nedovoljna podrška Skupštine nezavisnim državnim organima koji taj posao rade.
Rezolucija, već u uvodnom delu poziva na punu implementaciju reformi i na unapređenje planiranja, koordinacije i monitoringa primene zakona i strateških akata. Vlasti u Srbiji se pozivaju da u potpunosti primene preporuke posmatračke misije OSCE/ODIHR. Podsećamo da se njihovi nalazi odnose i na rešavanje nekih problema na koje godinama ukazuje i Transparentnost Srbija: uređivanje izborne kampanje u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i službenog položaja; obezbeđivanje javnosti finansiranja kampanje i dok ona traje, kao i pravovremena kontrola tog finansiranja; nedovoljna aktivnost REM u vezi sa izbornom kampanjom.
U vezi sa drugim pitanjima, naglašavamo takođe da Rezolucija ukazuje na to da nezavisnost sudstva nije obezbeđena u praksi, i da se izričito podseća na to da „kontroverzni događaji u Savamali“ nisu razrešeni (ovaj paradigmatičan događaj nije bio pomenut u izveštaju EK iz novembra 2016), „izražava zabrinutost“ zbog široke upotrebe hitnog postupka u donošenju zakona, poziva Skupštinu Srbije da nadzire izvršnu vlast i usvoji Kodeks ponašanja. Rezolucija najzad podseća na potrebu da se Ustav izmeni, između ostalog i zbog jačanja položaja nezavisnih državnih organa. Značaj ovih organa (tzv. četvrta grana vlasti) u nadzoru nad izvršnom vlašću je naglašen u posebnoj tačci izveštaja, pri čemu je posebno istaknuta institucija Zaštitnika građana, za čiji rad se zahteva „puna politička i administrativna podrška“. Izveštaj konstatuje da nema napretka u vezi sa slobodom medija niti pune javnosti medijskog vlasništva.
