Izbori 2017 - funkcionerska kampanja, mediji, državni organi

Transparentnost Srbija predstavila je prvi izveštaj o monitoringu izborne kampanje. Na konferenciji u prostorijama naše organizacije govorili su predsednik TS profesor Vladimir Goati, programski direktor Nemanja Nenadić i saradnik TS Zlatko Minić.

Vladimir Goati istakao je da mesto predsednika Srbije po Ustavu Srbije iz 2006. godine nije "značajno mesto" jer predsednik nema nekih bitnih ovlaščenja, to je mesto koje govori o "legitimnosti čoveka".

"Medjutim, to mesto je važnije uz jedan uslov ako ste u isto vreme šef vladajuće partije. Tada zapravo mesto premijera ide u drugi plan. Taj šef partije, koji je u isto vreme šef države, postaje centar kruga, zato što je kadrovska ključna politička efektiva u njegovim rukama", kazao je on.

Minić je ukazao da je funkcionerska kampanja predsednika Vlade Srbije i kandidata devet vladajućih stranaka Aleksandra Vučića dominantna odlika ove izborne kampanje. U medijima je Vučić dominirao s jedne strane svojim aktivnostima kao premijer, od kojih je većina bila promotivna,  a s druge strane dobio je impozantan prostor u blokovima posvećenim predizbornim aktivnostima zahvaljujući velikom  broju grandioznih promotivnih skupova na koji su dovožene pristalice iz drugih gradova. Vučić je takođe dobio gargantuovski prostor u programima više nacionalnih, regionalnih i lokalnih privatnih komercijalnih TV stanica (od posmatranih Pink pre svega, ali i Studio B) u posebnim emisijama i prilozima, delom o njegovim aktivnostima u svojstvu premijera, a delom i u emisijama koje su nazivane "predizborne debate" a koje su u celosti bile posvećene Vučiću i predstavljale ga isključivo u pozitivnom kontekstu.

Aleksandar Vučić je dominirao i u marketinškom predstavljanju, u mnogo manjoj meri pojavljivao se Vuk Jeremić, ostali kandidati bili su slabo ili jedva vidljivi. TS ovog puta nema terenski monitoring i ovaj deo kampanje ćemo detaljnije analizirati kada predlagači kandidata objave izveštaji o troškovima

Aleksandar Vučić je u izveštajima medija sa stranačkih promotivnih skupova u značajnom broju predstaljan istovremeno kao premijer i predsednički kandidat, a funkcioneri SNS kao stranački funkcioneri i ministri, što je posebno bilo izraženo kada su mediji prenosili njihove govore o temama iz resora kojima se bave u Vladi.

Za razliku od 2016. godine stranački stavovi i poruke nisu plasirane preko sajtova državnih organa, ali je bilo vidljivije korišćenje drugih javnih resursa. Prvi put smo tokom kampanje videli snimak korišćenja resursa javnog preduzeća (prilog TV Al Džazira Balkan o skupu SNS u Mladenovcu). Bilo je nekoliko vesti i izjava o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju skupovima u organizaciji SNS. O tome je govorio i kandidat za predsednika Nenad Čanak u predstavljanju na RTS-u, a novinska agencija Beta je prenela vest: "Prema saznanjima agencije Beta, u pojedinim javnim preduzećima kojima upravljaju kadrovi SNS-a zaposleni su dobili direktivu da prisustvuju mitingu. Sličnu direktivu dobili su i zaposleni u Domu zdravlja Novi Sad, koji su se nešto pre 11 časova masovno okupili ispred sedišta Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, odakle bi trebalo da krenu na miting". Takođe: "Nastavnici u Novom Pazaru, koja je rekla da ne želi decu da vodi na partijski predizborni miting, zaprećeno je otkazom – rekao je Saša Janković  u Bečeju.

Nije bilo vidljive reakcije nadležnih organa. Agencija za borbu protiv korupcije se 23. marta, gotovo mesec dana nakon što smo uputili poziv, odazvala na apel TS da javno objavi šta je dozvoljeno a šta nije u kampanji (https://goo.gl/yrQzGK) ali ne i na poziv da zajedno pozovemo tužilaštvo da ohrabri građane da prijave pokušaje kupovine glasova i druga krivična dela u vezi sa izborima i glasanjem (https://goo.gl/wAVHwe).

Pored toga što je Srpska napredna stranka (ili njeni koalicioni partneri) organizovala prevoz pristalica na svoje promotivne skupove (što bi trebalo da bude vidljivo u izveštajima o troškovima kampanje), zabeleženo je i organizovano dovoženje građana iz drugih gradova na manifestacije u organizaciji Vlade Srbije. Prilikom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru primećeno je više desetina autobusa iz gradova u cenralnoj Srbiji i Vojvodini, koji su dovezli građane na ovu manifestaciju. TS ima fotografiju autobusa na jednoj lokaciji. I ranije su predstavnici Vlade potvrđivali da se građani dovoze na promotivne aktivnosti (https://goo.gl/YxRErL i https://goo.gl/olNW8Y). Ova tema, a posebno finansiranje ovih aktivnosti, posebno je bitna u periodu kampanje. U slučaju da to čini Vlada (ili neki drugi državni organ) moglo bi da se protumači da je reč o korišćenju javnih resursa za stranačke svrhe, s obzirom na to da su manifestacije poput one u Novom Pazaru evidentno predstavljale promotivnu aktivnosti za Vučića kao predsedničkog kandidata, što je potkrepljeno analizom izveštavanja medija i naslovnih stranica narednog dana. TS smatra da bi Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska institucija trebalo da razreše ove dileme.

I u ovoj kampanji viđeno je "vezivanje" državnih aktivnosti, tačnije promotivnih aktivnosti sa stranačkim mitinzima. Premijer i ministri su obilazili fabrike, škole, a se potom u istom ili obližnjem gradu sakupljali na predizbornom mitingu (primeri u analizi na sajtu TS).

Statistika funkcionerske kampanje

 * Napomena: Aktivnosti funkcionera podelili smo u šest kategorija - 1 - Promotivne aktivnosti  (posete firmama, školama, bolnicama, sudovima, otvaranje fabrika, gradilišta, sajmova, potpisivanja ugovora i memoranduma o izgradnji i ulaganju, stipendiranju, predstavljanje planova izgradnje, uručenje stipendija, pomoći i poklona, razgovor sa građanima, radnicima);  2 - Sastanci u inostranstvu; 3 - Sastanci (u kabinetu); 4 Sastanci na terenu (sa domaćim zvaničnicima); 5 - Manifestacije (konferencije, skupovi); 6 - Druge aktivnosti (telegrami, poruke, čestitke, saopštenja o aktivnostima kao što su telefonski razgovori i slično)

Ukupno je, za sve posmatrane funkcionere zabeležen rast broja promotivnih aktivnosti od 67% i rast ukupnog broja aktivnosti od 27%. Treba ukazati da u ukupan broj aktivnosti za 2017. u poređenju sa 2015. godinu nisu uzete u obzir (brojne) aktivnosti ministra Šarčevića, s obzirom na to da nije bio funkcioner 2015. godine.

Rast broja promotivnih aktivnosti zabeležen je kod predsednika Vlade Aleksandra Vučića (veći nego u periodu 2015/2016, kada je iznosio 100%), ministara Rasima Ljajića, Nebojše Stefanovića i Vanje Udovičića (koji je i 2016. imao veliki broj promotivnih aktivnosti i sličan rast kao i ove godine).  Kao i za izbore 2016. godine, i za ovu kampanju važi napomena da je veliki broj članova Vlade, a posebno premijer, u permanentnoj kampanji od 2014. godine, pa su potrebno dodatni napori da bi ovaj i redovno veliki broj promotivnih aktivnosti bio uvećan tokom kampanje.

Specifičnost ove kampanje jeste izuzetna aktivnost "novog lica" u Vladi Srbije, ministra Mladena Šarčevića. S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je bio akter nekoliko afera u medijima, gotovo je bio neprimetan u kampanji. 

Funkcionerska kampanja u centralnim informativnim emisijama

U monitoringu su posmatrane večernje informativne emisije na pet TV stanica: RTS 1 (Dnevnik u 19.30), N1 (Vesti u 19), B92 (Vesti u 20), Studio B (Vesti u 19) i Pink (Nacionalni dnevnik u 18.30). Posmatrana su dva dana tokom kampanje - nedelja, 19. mart i sreda, 22. mart. 

U medijima su bile plasirane promotivne aktivnosti premijera Vučića i ministra Ljajića u Novom Pazaru 19. marta, aktivnosti premijera u Niškoj Banji 22. marta, dok se ministarka Mihajlović sa svojom aktivnošću u Nišu probila samo do Dnevnika RTS-a.

U svim posmatranim vestima, sa izuzetkom Vesti na TV N1, promotivne aktivnosti funkcionera dobile su višestruko veći prostor i izrazito bolji plasman od vesti o aktivnostima drugih kandidata. U blokovima o aktivnostima drugih kandidata Vučić je na B92, Studiju B i Pinku dobio znatno veći prostor od drugih kandidata. Ovo je posebno izraženo na TV Pinku. Pored priloga o aktivnostima Vučića, tri TV stanice (B92, Studio B i Pink) imale su priloge u kojima su se govornici ili sagovornici pozitivno izražavali o Vučiću i/ili kritikovali njegove protivkandidate.

Otvaranje stadiona 19. marta bilo je prva vest u dnevnicima četiri TV stanice, dok je na TV N1 to bila četvrta  vest.  Na otvaranju je predsednik Vlade Aleksandar Vučić govorio o više tema (atletika, ulaganje u Novi Pazar i Sandžak, međunacionalni odnosi), dok je potpredsednik Vlade i ministar telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić govorio o značaju stadiona i potrebi da se omladina "skloni sa ulice". Vučić je u izjavi novinarima posle ceremonije govorio i o Kosovu, i o izbornoj trci. Zanimljivo je da je Vučić najavio da će 29. marta u novopazarski Dijagnostički centar stići oprema koja će omogućiti da centar počne da radi. Centar je, inače, svečano otvoren u decembru 2015. godine.

Glavni događaj 22. marta bio je napad na prolaznike i policajce ispred zgrade parlamenta u Londonu. Funkcioneri su bili aktivni u Nišu, gde je organizovano nekoliko promotivnih događaja pre mitinga SNS-a u tom gradu. 

Naslovne stranice dnevne štampe

Pratili smo pojavljivanja kandidata na naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Dnevnik, Vesti, Narodne novine, Sportski žurnal).  Pratili smo ukupan broj pojavljivanja, u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata.

Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i dalje obavlja funkciju premijera. Pri tome u najvećem broju slučajeva pojavljuje se u pozitivnom kontekstu. Saša Janković i Vuk Jeremić se, zahvaljujući tabloidima, najčešće pojavljuju u negativnom kontekstu.

Od ukupno 470 pojavljivanja svih kandidata na naslovnim stranicama, Vučić je tema u 173 slučaja, što je 37%. Od toga 22% kao kandidat i  15% kao premijer. Na drugom mestu je Janković sa 17%, slede Jeremić sa 13% i Luka Maksimović sa 10%.

Od Vučićevih 105 pojavljivanja kao kandidata, 69 (66%) su pozitivna.  Sličan procenat (65%) pozitivnih, ali znatno manji apsolutni odnos ima Luka Maksimović (31/48). Saša Janković ima 26% (21/80), a Vuk Jeremić  19% (12/62).

Janković je negativac na naslovnim stranicama u 55% pojavljivanja (44/80), Jeremić u 53% (33/62), Vojislav Šešelj u 26 % (ali znatno manji apsolutni broj 11/42). Vučić se ukupno pojavljuje u negativnom kontekstu u 13% slučajeva (23/173), isključivo na naslovnim stranicama Danasa i Vesti i jednom u Blicu.

Zanimljivo je da se Vučić pojavljuje i u dve karikature na naslovnim stranicama - u negativnom kontekstu u Danasu i pozitivnom kontekstu u Politici.

Šta institucije nisu uradile u vezi sa izborima i kampanjom

Državni organi Republike Srbije nisu uradili sve što je bila njihova zakonska obaveza, niti sve što su mogli kako bi se rešili problemi koji su poznati od ranije i oni koji su se pojavili u ovoj izbornoj kampanji, ukazao je Nemanja Nenadić.

Situacija još lošija nego što je bila na parlamentarnim izborima iz 2016. Nisu rešeni problemi na koje je ukazala Transparentnost – Srbija. Takođe, nisu rešeni ni problemi na koje je ukazala posmatračka misija OEBS/ODIHR  a na koje se poziva i Evropska komisija u svojim izveštajima.

Narodna skupština ni ove godine, kao ni u prethodnih petnaest, nije ispunila svoju zakonsku obavezu da formira Nadzorni odbor. Na tom putu, 2016. je predsednica Narodne skupštine makar uputila poziv poslaničkim grupama (tri su se odazvale) i Vladi da predlože kandidate, što je njena zakonska obaveza, a sada, sudeći po odgovoru za pristup informacijama koji smo dobili od parlamenta , ni to nije učinjeno.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM, ranije RRA) nadležno je za praćenje postupanja TV i radio stanica, poštovanje Pravilnika koji je doneo Savet REM 2015, kao i poštovanja Zakona o oglašavanju, Zakona o elektronskim medijima i drugih propisa. Zakon o oglašavanju iz 2016. nije rešio probleme državnog i političkog oglašavanja. Njegova načela se primenjuju i na izbornu kampanju, što se pokazalo kao sporno u slučajevima kada je REM zabranio emitovanje spota za A. Vučića (korišćenje uvredljivog izraza) , emitovanje spotova V. Jeremića (uporedno oglašavanje bez dopuštenja lica koje se pominje) , ali nije kontrolisao primenu drugih načela iz Zakona o oglašavanju (istinitost, zabrana obmanjujućeg oglašavanja).  REM nije precizirao svoj Pravilnik iz 2015 , usled čega su ostali nerešeni problemi u vezi sa besplatnim emitovanjem predizbornih mitinga na TV stanicama, koje je dozvoljeno, jedino ako se jednako postupa prema svim kandidatima. Nema naznaka da je REM kontrolisao poštovanje ovih pravila i pored toga što je na neke takve slučajeve ukazano i u medijima . Pored toga što REM ni u dosadašnjim kampanjama nije samoinicijativno ispitivao da li TV i radio stanice omogućavaju kandidatima oglašavanje pod istim finansijskim uslovima, sada načinjen i krupan korak nazad – najavom  da neće čak ni prikupljati statističke podatke o proporciji zastupljenosti pojedinih kandidata u reklamama i informativnom programu (što je rađeno u više prethodnih izbornih procesa). Za izbore 2016 je takav pregled, prema svedočenjima iz samog REM, napravljen, ali ne i objavljen.

Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da kontroliše zakonitost finansiranja kampanje i zloupotrebu javne funkcije, radi godinama sa nepotpunim Odborom, a poslednjih meseci i bez direktora , što povećava mogućnost političkih pristisaka . Sudeći po nedemantovanom pisanju medija, politička povezanost je imala ulogu i u odabiru kandidata za direktora, ali do izbora nije došlo, zbog toga što 2 od 6 članova Odbora nije želelo da pruži glas kandidatkinji za koju se pretpostavlja da je bila najviše po volji vlastima (za odluku je moralo da glasa najmanje 5 članova). Direktor nije izabran ni na ponovljenom konkursu . Problem će biti još veći kada početkom aprila još nekim članovima Odbora istekne mandat, pogotovo kada se ima u vidu aktuelna „samosuspenzija“ Skupštine koja bira članove ovog tela. Agencija se, u vezi sa tvrdnjama o smanjenoj aktivnosti u izbornoj kampanji, oglasila saopštenjem , u kojem se ističe da Agencija prati izbore, da je manji broj posmatrača u vezi sa činjenicom da se održavaju samo predsednički a ne i druge vrste izbora, da praćenje vrši i kroz predstavke građana, da je uočila kao problematične pojave „određenih političkih subjekata“ aktivnosti koje nisu političke, kao što su „deljenje pomoći slabije situiranim građanima, organizovanje besplatnih lekarskih pregleda, dobrovoljno davanje krvi“, da je Agencija postupala u vezi sa takvim slučajevima i ranije i da će to činiti i dalje i da će Agencija u svim slučajevima kada utvrdi da su funkcioneri zloupotrebili funkciju za izbornu kampanju „postupiti u skladu sa svojim ovlašćenjima“. Agencija je takođe saopštila da ima vršioca dužnosti direktora i stručnu službu koji se bave  kontrolom finansiranja izborne kampanje i poštovanjem obaveza funkcionera. Iako je nesporno da Agencija i u postojećim okolnostima može da ispuni svoju zakonsku ulogu, mogu se pojaviti i prepreke na tom putu. Naime, činjenica je da je Agencija ovaj put, za poslove kontrole finansiranja kampanje i tražila i dobila višestruko manje novca iz budžeta nego što je to bio slučaj 2012 . Okolnost da je izborna kampanja ovaj put kraća nego inače, kao i da se uz predsedničke izbore ne održavaju izbori druge vrste, olakšaće obavljanje posla i sa manjim sredstvima. S druge strane, ova kampanja je stvorila i nove izazove i vidove finansiranja koji ranije nisu bili zastupljeni u toj meri (oglašavanje preko interneta i društvenih mreža, razne vrste direktne kampanje), što iziskuje i dodatan rad. Uz sve to, Agencija ovaj put ne može da računa ni na podatke koje je ranijih godina dobijala od REM, kada je reč o oglašavanju na TV i radio stanicama. Inače, budžetska sredstva namenjena za kontrolu finansiranja izborne kampanje se koriste isključivo za prikupljanje podataka tokom kampanje, dok analize i provere rade službenici Agencije.

U pogledu kontrole ponašanja javnih funkcionera tokom kampanje, objavljena je jedna zabrinjavajuća informacija. Naime, na osnovu izjave neimenovanog izvora iz Agencije za borbu protiv korupcije, list „Danas“, je 10. marta 2017. objavio  stav da ministri „u toku predizborne kampanje ne postupaju suprotno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“, kada u slobodno vreme, uključujući i predizbornu kampanju, koriste službene automobile. Transparentnost Srbija je zatražila informacije o tome da li je ovo zvaničan stav Agencije, i na čemu je zasnovan. U vezi sa ovim posebno su značajne odredbe člana 6. UREDBE O NAČINU KORIŠĆENJA SLUŽBENIH VOZILA ("Sl. glasnik RS", br. 49/2014 i 15/2015), prema kojima „Pravo na službeno vozilo visoke klase na stalnom korišćenju sa stalnim vozačem imaju: predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, potpredsednici Vlade, ministri, predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.“), ali i odredbe člana 3. istog akta („Službena vozila mogu se koristiti za obavljanje poslova i zadataka iz delokruga državnih organa, javnih službi i javnih agencija“). Sve to je bitno u kontekstu primene člana 29. st. 2. i 3. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. Izuzetno, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera“).

Republička izborna komisija počela je svoj rad u sastavu koji nije u skladu sa odredbama čl. 29. st. 4. Zakona o izboru narodnih poslalnika, što je izložilo riziku odluke koje to telo donese. Sastav je dopunjen predstavnicima pojedinih predlagača kandidata. Kontroverze su izazvale i pojedine druge odluke RIK, pre svega u vezi sa načinom glasanja na Kosovu i Metohiji i u vezi sa priznavanje rezultata izbora kada izveštaji sadrže podatke za koje se može pretpostaviti da su pogrešno uneti. TS je inače javno pozvala političke subjekte čiji su predstavnici već zastupljeni u stalnom sastavu biračkih odbora da ne imenuju svoje predstavnike i u prošireni sastav ovih tela. To bi moglo da donese značajne uštede budžetu. Nemamo podataka da li je neko podržao ovu preporuku. U međuvremenu je objavljeno da će parlamentarne stranke u stalnom sastavu imati 49.344 predstavnika koji će biti raspoređeni na 8.224 mesta širom Srbije. Od ukupnog broja predstavnika, i stranke koje čine vladajuću koaliciju i one opozicione imaće isti broj predstavnika u stalnom sastavu biračkih odbora - po 24.672 .

Javno tužilaštvo je organ čije se odsustvo aktivnosti najviše osetilo u dosadašnjem periodu kampanje. Tokom kampanje su se još više nego na ranijim izborima javljale sumnje u pritiske na birače u vezi sa obezbeđivanjem sigurnih glasova i korišćenje sredstava javnih preduzeća i javnih ustavnova u vezi sa tim, pored od ranije postojećih sumnji u kupovinu glasova i druge slične pojave. Javni tužilac nije delovao proaktivno i ni jednog trenutka nije pozvao građane da prijave ova krivična dela (zloupotreba službenog položaja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem) uz obećanje da će dobiti zaštitu u slučaju da dostave dokaze i svedoče o njima. Povrh toga, naročito u finišu izborne kampanje, kandidati su izneli optužbe na račun svojih protivnika i članova porodice o veoma ozbiljnim krivičnim delima. Ni u vezi sa ovim se javno tužilaštvo nije oglasilo u javnosti.

Pored toga, kampanja iz 2017. iznedrila je u još većem obimu nego što je to bilo ranije izazove za koje ne samo da nema institucionalne kontrole, nego nema ni jasnih pravila, kao što su i prikupljanje „sigurnih glasova“, vođenje kampanje na internetu i društvenim mrežama i oglašavanje pre raspisivanja izbora.  

Detaljniji izveštaj (koji će biti dopunjen po završetku izborne kampanje i po okončanju eventualnog drugog kruga izbora) i grafički prikazi dostupni su na sajtu TS, u rubrici Inicijative i analize: http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts 

Napomena: Ovo istraživanje urađeno je bez donatorske podrške, sopstvenim resursima TS. Transparentnost Srbija zahvaljujue Novinskoj agenciji Beta koja nam je besplatno ustupila na korišćenje servis tokom trajanja istraživanja