Arhiva projekata

Rizične tačke korupcije u Srbiji

Korupcija je jedan od činilaca koji imaju najštetnije efekte kako za ekonomski razvoj društva i standard stanovništva, tako i za funkcionisanje pravne države i demokratskih institucija. Obim i rasprostranjenost korupcije u Srbiji se već godinama ocenjuje kao visok, kako u nalazima relevantnih istraživanja, mišljenjima domaćih i inostranih stručnjaka i ocenama samih državnih organa Republike Srbije, međunarodnih organizacija i EU. Usled toga, delotvorna borba protiv korupcije se tretira kao jedan od ključnih prioriteta za državne organe Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji ali i kao jedan od prioriteta svih Vlada Srbije počev od 2000. do danas.

Cilj ovog projekta je jačanje sistemske borbe protiv korupcije kao preduslova za funkcionisanje pravne države kroz prioritizaciju ključnih pitanja borbe protiv korupcije među donosiocima odluka i u javnom mnenju, izradu delotvornijih antikorupcijskih propisa i unapređenje planiranja borbe protiv korupcije u Srbiji.

kas_logom

Broj članaka: 1

Mladi istraživač

ANGAŽOVANjE MLADIH U SRBIJI U BORBI PROTIV KORUPCIJE UZ POMOĆ ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA I DRUŠTVENIH MEDIJA

Projekat se bavi obučavanjem izabranih mladih novinara o osnovnim pitanjima iz oblasti borbe protiv korupcije, pruža im pomoć u sačinjavanju priloga putem istraživačkog novinarstva kao i plasman teksta u javnost putem interneta i društvenih mreža. Cilj projekta je jačanje istraživačkog novinarstva u oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji kroz stažiranje mladih novinara u organizacijama civilnog društva. Stažisti/mladi istraživači nakon završenog stažiranja i obuke, steći će osnovna znanja o problemu korupcije u Srbiji što će im omogućiti da nastave samostalno rad u ovoj oblasti. Takođe će im biti pružena mogućnost da njihovi samostalni budući tekstovi iz ove oblasti budu objavljivani na internet stanici TS i društvenim mrežama.

DOUBLE-CORRUPTION agprotivkorupcije undp

Broj članaka: 5

Izveštaji nezavisnih tela

Korupcija je odavno prepoznata od strane građana i vlada kao jedan od najvećih problema društva u Srbiji i uspeh u borbi protiv korupcije se smatra jednim od glavnih zadataka u kontekstu približavanja EU. Srbija je uspostavila nekoliko nezavisnih institucija (Poverenik za informacije, Ombudsman, Vrhovna revizorska insitutcija, Agencija za borbu protiv korupcije) sa nadležnostima za sprovođenje najvažnijih preventivnih antikorupcijskih zakona. Sve ove nezavisne institucije podnose godišnje izveštaje Parlamentu koji sadrže informacije o identifikovanim problemima i preporukama i po čijem postupanju bi borba protiv korupcije mogla biti značajno unapređena. U okviru njihovih nadležnosti je takođe izdavanje obavezujućih odluka ili preporuka koje se odnose na pojedinačne slučajeve. Parlament je tek nedavno (2010) usvojio odredbu o razmatranju ovih godišnjih izveštaja. To je obezbedilo veće mogućnosti za preduzimanje mera za rešavanje sistemskih problema identifikovanih od strane nezavisnih institucija i za korišćenje njihovih izveštaja za nadzor nad radom vlade. Rad Parlamenta u ovom smislu bi trebalo da bude praćen, naročito imajući u vidu tendenciju, iz trenutno aktuelnog Poslovnika, da se kritički razmatra rad nezavisnih tela umesto da se njihovi izveštaji iskoriste za nadgledanje rada Vlade.

Pojedinačne odluke i preporuke gore pomenutih institucija nisu uvek podržane od strane relevantnih organa (ili ne u odgovarajućem roku).

Projekat će doprineti unpaređivanju pravnog okvira za efikasnije funkcionisanje nezavisnih tela, unapređenju prakse parlamentarnog nadzora nad radom Vlade na osnovu izveštaja nezavisnih tela, povećanju svesti o preporukama/odlukama nezavisnih tela i mogućim efektima ovih aktivnosti u borbi protiv korupcije.

Materijal:

fco1

Produženje projekta je podržano od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

holandski

Broj članaka: 6

Funkcionalan sistem za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama u Srbiji

Javne nabavke u Srbiji su identifikovane kao oblast u kojoj je korupcija široko rasprostranjena. Nova vlada je kao svoj ključni prioritet postavila borbu protiv korupcije. Novi Zakon o javnim nabavkama, koji donosi značajna poboljšanja za borbu protiv korupcije stupio je na snagu 1. aprila 2013. Ovaj zakon je bio predstavljen kao kamen temeljac politike borbe protiv korupcije, koji bi "omogućio do 1 milijarde evra uštede godišnje". Dva posebno važna podzakonska akta (o planiranju i analizi antikorupcijskih rizika) trebalo je da budu usvojena do 1. septembra od strane Uprave za javne nabavke (UJN).

Ovaj projekat imao je za cilj da olakša uspostavljanje funkcionalnog sistema za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama, kroz identifikaciju rizika korupcije, praćenje implementacije antikorupcijskih odredaba novousvojenog zakona, podizanje javne svesti i podrške državnim nezavisnim organima. Ovim projektom je takođe planirano olakšavanje sprovođenja antikorupcijskih zakona kroz praćenje odabranih rizičnih područja, kao što je diskrecija u nabavkama male vrednosti, transparentnost dokumenata (posebno tenderske dokumentacije), i pokretanje postupaka za sankcionisanje pred nadležnim organima. Takođe je planirano unapređenje kvaliteta podzakonskih akata kojima se reguliše planiranje javnih nabavki i sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, na osnovu iskustava TS u ovoj oblasti i učestvovanja u izradi podzakonskih akata, i pružanje podrške Upravi za javne nabavke i Antikorupcijskoj agenciji koje su zadužene za pripremu ovih akata.

Primena ZJN

Sankcionisanje kršenja Zakona

Ovaj projekat je podržan od strane Britanske ambasade u Beogradu

fco1

Broj članaka: 1

Monitoring finansiranja izborne kampanje - Beograd

U okviru projekta, TS je prikupljala, analizirala i promovisala zaključke o najznačajnijim troškovima političkih stranaka i kandidata u kampanji za beogradske izbore 2014 godine, (zlo)upotrebama javnih funkcija i javnih resursa za stranačke promocije i celokupnoj implementaciji pravila o finansiranju kampanje.

Opšti cilj projekta bio je da se olakša sprovođenje pravila o finansiranju kampanje za gradske izbore u Beogradu 2014. i da se spreči zloupotreba javnih resursa za potrebe kampanje.

Pojedinačni ciljevi projekta su:

1. procena nivoa i vrste finansiranja kampanje svakog političkog subjekta koji učestvuje na izborima

2. procena uticaja izborne kampanje na aktivnosti državnih organa i javnih funkcionera, uključujući i potencijalne zloupotrebe javnih resursa

3. informisati relevantne državne institucije (naročito Agenciju za borbu protiv korupcije), nacionalne i međunarodne aktere i građane o nalazima i preporukama TS kako da se reše identifikovani problemi.

MATERIJAL:

Projekat je omogućen podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast i ne mora neophodno odslikavati stavove USAID ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

usaid_srbija

Broj članaka: 1

Monitoring sankcionisanja kršenja antikorupcijskih zakona

Puno funkcionisanje nezavisnih tela i njihov doprinos u borbi protiv korupcije u pojedinim oblastima je otežan zbog nedostatka političke volje (nepoštovanje preporuka koje daju ova tela) i lošeg sprovođenja pravde što je dovelo do izuzetno sporog sankcionisanja povreda antikorupcijskih propisa. U nekim slučajevima postupci po prijavama nezavisnih tela su obustavljani zbog nastupanja zastarelosti za vođenje postupka. Nije bilo proaktivnog delovanja tužilaštava na osnovu nalaza nezavisnih tela - slučajeva da je tužilaštvo pokrenulo prekršajno ili krivično gonjenje za prekršaje uočene u izveštajima nezavisnih tela.

Transparentnost Srbija će u okviru projekta pratiti kakva kršenja antikorupcijskih zakona su uočila nezavisna tela, kakvi mehanizmi sankcionisanja su pokrenuti, kako su prekršajni sudovi i tužioci postupali i kako su mediji izveštavali o tome, kako bi se kroz identifikovanje i otklanjanje slabosti postigao bolji sistem odgovornost.

Projekat ima za cilj jačanje vladavine prava i poboljšanje efikasnosti sudova i nezavisnih tela, ukazujući na neophodnost sankcionisanja prekršaja koje su nezavisna tela uočila i identifikovala, istovremeno podstičući tužilaštva da i sami pokreću procedure za kršenje antikorupcijskih propisa.

Materijal:

Projekat je omogućen podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast i ne mora neophodno odslikavati stavove USAID ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

usaid_srbija

Broj članaka: 4

KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan

Transparentnost – Srbija započela sprovođenje novog međunarodnog istraživačkog projekta „KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan – Osvetljavanje tokova novca u politici“.Ovaj projekat sprovodimo kao predstavnik Transparency International u Republici Srbiji. Transparency International ovaj regionalni projekat sprovodi uz podršku Norveškog ministrastva spoljnih poslova.

Ovo međunarodno istraživanje do sada je sprovedeno u zemljama Centralne i Južne Amerike kao i regiona Azije i Pacifika dok se u Evropi prvi put sprovodi sada, obuhvatajući pet zemlja Balkana.

Podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresi http://www.transparency.org/regional_pages/americas/crinis%20

Osnovno pitanje na koje ovo istraživanje traži odgovor jeste u kojoj meri su informacije o finansiranju političkih partija dostupne i to njenim članovima, državnim organima i javnosti. Istraživanje se zasniva na ispitivanju zakonskih rešenja ali i aktuelne prakse, a obuhvata finansiranje redovnog rada političkih partija kao i finansiranje kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. Metodologijom istraživanja obuhvaćene su oblasti kao što su preventivni mehanizmi, izveštavanje, državni nadzor itd. a za svaku od navedenih oblasti Transparency International je osmislila pitanja, koja se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcije i javnosti u radu. Bitan deo istraživanja čine i intervjui sa predstavnicima relevantnih političkih partija, relevantnih državnih organa, medija, civilnog i biznis sektora.

Rezultati KRINIS istraživanja biće objavljeni u posebnoj publikaciji koja će dati i uporedni pregled situacije u zemljama Balkana obuhvaćenim ovim istraživanjem.

Broj članaka: 11

CRINIS Zapadnog Balkana

Transparentnost – Srbija započela sprovođenje novog međunarodnog istraživačkog projekta „KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan – Osvetljavanje tokova novca u politici“.Ovaj projekat sprovodimo kao predstavnik Transparency International u Republici Srbiji. Transparency International ovaj regionalni projekat sprovodi uz podršku Norveškog ministrastva spoljnih poslova.

Ovo međunarodno istraživanje do sada je sprovedeno u zemljama Centralne i Južne Amerike kao i regiona Azije i Pacifika dok se u Evropi prvi put sprovodi sada, obuhvatajući pet zemlja Balkana.

Podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresi http://www.transparency.org/regional_pages/americas/crinis%20

Osnovno pitanje na koje ovo istraživanje traži odgovor jeste u kojoj meri su informacije o finansiranju političkih partija dostupne i to njenim članovima, državnim organima i javnosti. Istraživanje se zasniva na ispitivanju zakonskih rešenja ali i aktuelne prakse, a obuhvata finansiranje redovnog rada političkih partija kao i finansiranje kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. Metodologijom istraživanja obuhvaćene su oblasti kao što su preventivni mehanizmi, izveštavanje, državni nadzor itd. a za svaku od navedenih oblasti Transparency International je osmislila pitanja, koja se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcije i javnosti u radu. Bitan deo istraživanja čine i intervjui sa predstavnicima relevantnih političkih partija, relevantnih državnih organa, medija, civilnog i biznis sektora.

Rezultati KRINIS istraživanja biće objavljeni u posebnoj publikaciji koja će dati i uporedni pregled situacije u zemljama Balkana obuhvaćenim ovim istraživanjem. [ CRINIS publikacija ]

Materijal:

Predlog zakona o finansiranju politickih aktivnosti

Broj članaka: 23

Efekti Zakona o javnim preduzećima – politizacija ili profesionalizacija

Projekat je posvećen monitoringu primene Zakona o javnim preduzećima, usvojen u decembru 2012. godine kao propis čijom primenom je trebalo da se obezbedi profesionalizacija javnih preduzeća i spreči zloupotreba javnih sredstava i korupcija.

Ovaj zakon, doneo je brojne novine, između ostalog u pogledu profesionalizacije upravljanja javnim preduzećima, ali je istovremeno sačuvao mehanizam za održanje statusa quo – kroz mogućnost jakog uticaja političkih partija na rukovodstvo javnih preduzeća i time rizik za pojavu korupcije.

U želji da sagledamo efekte novog Zakona, Transparentnost Srbija sprovela je istraživanje u okviru kog je pratila sprovođenje Zakona u sledećim oblastima:

1) izbor direktora na javnim konkursima (uz osvrt na poštovanje rokova, kriterijume za izbor, i transparentnost procesa);

2) izrada godišnjih planova rada javnih preduzeća;

3) izveštavanje o sprovođenju godišnjih planova i nagrađivanje ili sankcionisanje menadžmenta u zavisnosti od sprovođenja godišnjih planova;

4) poređenje poslovnih rezultata JP u periodu pre i posle izbora nadzornih odbora i direktora i poređenje troškova JP za sponzorstva i marketing pre i posle primene novog Zakona

5) poštovanje odredbi o javnosti u radu

Projekat se sprovodi uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

holandski

Materijal:

Broj članaka: 0

Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana - između posvećenosti i privida angažovanja

U okviru projekta “Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana - između posvećenosti i privida angažovanja“ Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana i izraditi alternativni izveštaj o sprovođenju obaveza, odnosno mera i aktivnosti, propisanih Strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 i Akcionim planom. Monitoring će obuhvatiti oko 70 mera i oko 150 aktivnosti čija je realizacija predviđena za 2014. godinu iz oblasti 3.1. Političke aktivnosti, 3.2 Javne finansije i 3.9 Mediji, kao i mere i aktivnosti koje, prema izveštaju Agencije, nisu ispunjene tokom 2013. godine.

Strategija je usvojena 1. jula 2013. godine, a po usvajanju Akcionog plana, od 6. septembra 2013. godine, počeli su da teku rokovi za ispunjavanje propisanih mera i aktivnosti. Strategija je ostavila nadzor nad njenim sprovođenjem u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao nezavisnog državnog organa, ali je dodatna uloga u praćenju sprovođenja (koordinacija državnih organa, uz postojanje obaveze organa da im dostavljaju podatke o ispunjavanju obaveza) data Ministarstvu pravde i Savetu Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, koji predstavljaju deo izvršne vlasti.

Jedna od loših posledica ovakvog rešenja je to što je moguće da će Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, davati različite ocene o ispunjenosti obaveza i o daljim aktivnostima koje organi treba da sprovode.

Jasno je da bi objektivan alternativni izveštaj o ispunjavanju obaveza, koji izrađuje organizacija civilnog društva, sa velikim iskustvom i ugledom u oblasti borbe protiv korupcije, bio dobar način da se valjano proceni kvantitet i kvalitet ispunjavanja obaveza i postavi dodatni parametar prilikom procene o ispunjenosti obaveza u slučajevima kada postoje različite ocene više organa (Savet, Agencija).

U okviru ocene realizacije mera i aktivnosti, Transparentnost će koristiti svoja iskustva iz praćenja ispunjenosti Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji iz 2005. godine (nalazi tog istraživanja su dostavljeni Agenciji krajem 2009. godine, i korišćeni su u izradi prvog izveštaja Agencije o sprovođenju antikorupcijske strategije i akcionog plana).

Kvantitativna ocena ispunjenosti baziraće se na postavljenim indikatorima, dok će za kvalitativnu ocenu od značaja biti bogato iskustvo koje TS ima u praćenju oblasti „političke aktivnosti“, „javne finansije“ i „mediji“

Poseban kvalitet alternativnog izveštaja koji će uraditi Transparentnost Srbija predstavlja analiza koja treba da pokaže stvarnu posvećenost organa i institucija u suzbijanju korupcije, odnosno na sprovođenju mera i aktivnosti iz Strategije i Akcionog plana.

Projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije ili Kraljevine Norveške.

Materijal:

Broj članaka: 0

Građanski nadzornik u javnim nabavkama

Novim Zakonom o javnim nabavkama u sistem javnih nabavki, u decembru 2012 uveden je građanski nadzornik. Ako naručilac sprovodi postupak javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, postupak nadgleda građanski nadzornik. Zakon, između ostalog, propisuje da je građanski nadzornik (NVO ili pojedinac) dužan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima. Građanski nadzornik podnosi izveštaj o nadzoru Upravi za javne nabavke i Odboru za finansije Narodne skupštine, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i može ukazati javnosti ako je bilo nepravilnosti tokom postupka.

Ovaj projekat imao je za cilj da ojača položaj građanskog nadzornika i poboljša antikorupcijske odredbe ali i praksu u oblasti javnih nabavki putem više aktivnosti:

- TS je delovala kao građanski nadzornik za odabrane javne nabavke i podnela izveštaj o nadzoru postupka javnih nabavki Upravi za javne nabavke i Odboru za finansije Narodne skupštine

- TS je organizovala obuku za potencijalne građanske nadzornike – pojedince i organizacije koje su eksperti u oblastima koje će najverovatnije biti predmet javnih nabavki velikih vrednosti, ali nemaju iskustvo u postupcima javnih nabavki. Na ovaj način formirana je baza profesionalnih građanskih nadzornika, čime se obezbeđuje održiv i odgovoran sistem javnih nabavki

- TS je analizirala prethodnu istoriju javnih nabavki između posmatranih naručilaca i ponuđača - da li je bilo nepravilnosti ili indicija sumnjivog postupanja

- U slučajevima gde je TS identifikovala značajne nepravilnosti u posmatranom postupku javne nabavke, a naručilac ih nije otklonio u skladu sa preporukama TS, pokrenut je odgovarajući postupak za sankcionisanje.

Projekat je podržan od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

Broj članaka: 0

Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija?

Zakon o kontroli državne pomoći primenjuje se od 1. januara 2010. godine. Sistem dodele i kontrole državne pomoći graniči se sa nekim od najvažnijih principa i oblasti značajnih za sprečavanje korupcije ili rizičnih za nastanak korupcije – pravna sigurnost, narušavanje konkurencije, raspolaganje javnim sredstvima. Zakon nije rešio krupne probleme u vezi sa dodelom državne pomoći u Srbiji (odsustvo normi o kontroli kako se sredstva dodeljena kao državna pomoć troše, ograničenje pojma državne pomoći na samo neke njene vidove i izostavljanje iz kontrole svih oblika državne pomoći koji nisu obuhvaćeni evropskom regulativom, odsustvo preduslova za efikasnu kontrolu) i uz unošenje značajne konfuzije u domaći pravni sistem, naročito u vezi sa institucionalnim okvirom (nejasan pravni status Komisije za kontrolu državne pomoći). Cilj projekta je uspostavljanje delotvornog mehanizma kontrole državne pomoći u skladu sa evropskom regulativom, i utvrđivanja svrsishodnosti trošenja javnih sredstava koja se dodeljuju u formi državne pomoći. Naročito utvrditi da li se poštuju propisane norme o prijavljivanju i odobravanju državne pomoći i u kojoj meri su usklađene sa relevantnim evropskim standardima, da li je postignut cilj zbog kojeg je državna pomoć odobrena. Transparentnost Srbija će uticati na izmenu propisa i prakse kako bi se uspostavio delotvoran mehanizam utvrđivanja svrsishodnosti trošenja javnih sredstava koja se dodeljuju u formi državne pomoći i poštovanja normi o prijavljivanju i odobravanju državne pomoći kao i podići svest u javnosti, posebno u medijima, o značaju teme i uputiti medije na praćenje ove oblasti.

Materijal:

Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija?

Izveštaj sa podacima koji su prikupljeni i obrađeni do 20. februara 2015. godine

fondotvorenodrustvo