Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

Sa tri na 16 miliona evra: Zašto su poskupeli radovi na Železničkoj stanici Novi Sad?

Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. Postavlja se pitanje kako je cena u međuvremenu narasla na 16 miliona evra, kako je rekao nedavno uhapšeni bivši ministar Goran Vesić. U vreme kada je sa Kinom potpisan ugovor o finansiranju celog projekta pruge, predračun za Železničku stanicu nije ni postojao. Dakle, najpre je ugovor sklopljen na jedan iznos, pa je tek posle napravljen predračun za radove na stanici, pa je na kraju i ta procena premašena, i...

Ne postoji osnov za tajnost ugovora o rekonstrukciji novosadske železničke stanice

Informacije o radovima koji su izvedeni pri rekonstrukciji novosadske železničke stanice, o ceni koja je za to plaćena i izvođaču radova, ni po jednom osnovu se ne mogu smatrati tajnim. Objavljivanje tih informacija ni na koji način ne može da ugrozi istragu o odgovornosti za urušavanje nadstrešnice i smrt 14 građana.    Ni sedam dana posle tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, državni organi Srbije nisu predočili građanima dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio. Kao navodna prepreka za objavljivanje informacija pominje se „odsustvo saglasnosti kineske...

Objavljena knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije i nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se...

Radna grupa za izborni proces ponovo će tražiti od MUP-a informacije o biračkom spisku

Članovi Radne grupe za unapređenje izbornog procesa danas su odlučili da od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ponovo traže informacije o biračkom spisku da bi mogli da obuhvate sva pitanja od značaja za njegovu reviziju u skladu s međunarodnim preporukama. Predsedavajući te radne grupe Nemanja Nenadić je agenciji Beta kazao da su te informacije tražene u maju, kao i nedavno, posle prošle sednice, ali da nisu dobijene. On je kazao da je predložio dnevni red koji je sadržao predloge za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivlčnom postupku zbog sadržine izmena i dopuna tih zakona koje je Ministarstvo pravde ponudilo na...

Nenadić: Najteži oblici korupcije se događaju kada se pravila prilagođavaju nečijem interesu

Najteži oblici korupcije su oni koji se događaju da bi se pravila prilagodila nečijem interesu, rekao je Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" o donošenju zakona pod uticajem korupcije. „Doneli smo mnogo takvih zakona, samo je tu problem što se tu neki interesi koji su bili skriveni ne mogu odmah prepoznati nego tek kasnije, a nekad je očigledno“, izjavio je Nenadić u emisiji „Među nama“ na TV Nova. Govoreći o zakonima, Nenadić je ukazao i na praksu da u Srbiji imamo zakone koji se donose samo za jedan projekat. „Imate ovaj zakon koji je donet za projekat ‘Beograd na vodi’ znači čak i...

Komentar koalicije prEUgovor na Reformsku agendu Vlade Srbije u oblasti „Osnove”

Vlada Srbije usvojila je na sednici 3. oktobra Reformsku agendu, plan mera koje će preduzeti u narednih nekoliko godina kako bi ostvarila pristup fondovima iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Reformska agenda je potvrđena na nivou EU 11. oktobra, čime se omogućava prvi transfer sredstava pre kraja godine. Reformska agenda sadrži 98 mera u četiri prioritizovane oblasti, među kojima su, na insistiranje EU, i Osnove (Klaster 1). Štaviše, jedan od posebnih ciljeva Plana rasta je „dalje jačanje osnova na kojima počiva proces proširenja, uključujući vladavinu prava i osnovna prava, funkcionisanje demokratskih institucija...” U skladu sa pristupom „osnove na prvom...

Produžiti javnu raspravu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 23 poziva Ministarstvo pravde da produži javnu raspravu do kraja godine o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku koji su javnosti postali dostupni 27. septembra uz obaveštenje o trajanju javne rasprave u periodu 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine. Trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, a da...

Bez konkretnih rešenja na sastanku Radne grupe za izborni proces

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa razmatrala je u ponedeljak izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i dopune Zakona o sprečavanju korupcije u aktivnostima javnih funkcionera tokom kampanje, a nije se došlo do konkretnih rešenja. Predsedavajući te radne grupe Nemanja Nenadić izjavio je agenciji Beta da su te zakonske izmene bile dve najbitnije teme i da su "polazna tačka" bili predlozi organizacija Transparentnost za Zakon o sprečavanju korpcije i misije Crta, kada je reč o promenama Zakona u vezi sa biračkim spiskom.  "Diskusija je bila uglavnom konstruktivna ali nije se došlo do konkretnih rešenja tako da...

Ko to (ne) želi dobro svojoj državi?

pescanik sabic

„Strahotno je i pomisliti da smo mi možda želeli da ukrademo neki novac preko respiratora.
Ljudi koji to misle ili insinuiraju ne žele dobro svojoj državi jer se mi nalazimo u situaciji u kojoj druge zemlje koriste svoje bezbednosne službe da dođu do respiratora. Ako želite danas da birate između potpuno regularnog procesa javne nabavke ili sačuvati ljudske živote, mi smo izabrali da sačuvamo ljudske živote.“

Ovo je izgovorila predsednica Vlade Srbije za TV Pink, povodom nekih otvorenih pitanja u vezi sa kupovinom respiratora za potrebe našeg zdravstva. I dodala „odmah posle vanrednog stanja položićemo potpun račun građanima o tim nabavkama i o tome koliko novca smo potrošili“.

Evidentna je, naprosto „bode oči“, spremnost da se maliciozno diskvalifikuju („ne žele dobro svojoj državi“) ljudi čije interesovanje za određene stvari ne prija. I, naravno, neprihvatljiva, pogotovo što u pitanjima NVO Transparentnost Srbija i novinara istraživača koja su bila predmet ovakve reakcije nije bilo nikakvih optužbi ili insinuacija. Štaviše, izraženo je razumevanje prema mogućnosti da u aktuelnoj situaciji bude privremeno opravdana i tajnost nekih podataka o načinu nabavki. Samo je, s pravom, naglašeno da je teško zamisliti bilo kakav valjani razlog da se ne objavljuje šta je tačno kupljeno i koliko je za to plaćeno.

Inače, „priču“ o odsustvu pouzdanih informacija o ovoj važnoj stvari započela je sama Brnabić onom famoznom izjavom sa početka epidemije – „broj respiratora je državna tajna“. Nastavio je Aleksandar Vučić odajući tajnu izjavom da imamo 1.008 respiratora, da je kupljeno 573, koji su stigli i raspoređeni su, a kupljeno je i 2.200, koji treba da stignu. Kasnije je od predsednika poslaničke grupe SNS Martinovića javnost čula – „ukupno naručeno 3.967 komada“, a u Srbiju „dostavljeno 585 novih aparata“. A još malo kasnije od drugog visokog funkcionera SNS i vlasti, Marije Obradović i sledeće: „Mi smo zatečeni sa negde 1.000 respiratora, oko toga 700 je bilo zauzeto redovnim bolesnicima, kardiovaskularnim, onkološkim. Dakle vrlo mali broj respiratora je bio na raspolaganju i to je značilo sigurnu smrt za mnoge od nas koji su bili zaraženi, ili bi imali potrebu za respiratorima. Zaista nadljudskom borbom i i predsednika Vučića i Vlade Srbije uspeli smo da platimo 4.000 respiratora. Naravno, zbog situacije u celom svetu, zbog roka dostavljanja, mi ćemo dobiti oko 1.500 respiratora još do kraja. Razliku do 4.000 respiratora dobićemo novac nazad.“

Teško je oteti se utisku da je ovo mnogo više izazivanje konfuzije nego informisanje. Zar, čak i uz najbenevolentniji odnos prema akterima ovakvog „informisanja“ nije očigledno da javnost Srbije o ovoj važnoj stvari ne zna praktično ništa?

Koliko smo imali respiratora pre epidemije COVID 19? Koliko ih sad imamo? Koliko smo ih kupili u toku epidemije? Koliko ih je isporučeno? Koliko javnog novca je potrošeno za to? Koliko znamo o ceni, drugim uslovima nabavke, posebno o kvalitetu respiratora? Koliko o tome da li je nabavka očito velikog, ogromnog broja respiratora (za šta je potrošeno više desetina, možda i stotina miliona evra) bila opravdana „spasavanjem ljudskih života“? Ili, za tu premijerkinu tvrdnju, zapravo nema nikakvog osnova? Kako ta tvrdnja izgleda u svetlu izjave još jednog u nizu, ali formalno najpozvanijeg visokog funkcionera vlasti i vladajuće stranke, ministra zdravlja Zlatibora Lončara – „mi smo najveći broj ljudi na respiratoru zbog korone imali 147 a na dan kada je došlo do proglašenja epidemije imali smo 408 slobodnih respiratora“!

Šta je onda razlog koji objašnjava nabavku još nekoliko hiljada novih?

Nedostaju pouzdani odgovori na mnogo važnih pitanja. A javnost, građani Srbije imaju pravo na njih, reč je o njihovom novcu. Nema ničeg neobičnog u tome da očekuju čist račun. A to, u svakoj prilici normalno očekivanje dodatno je pojačano tragičnim okolnostima pandemije. I kad računa nema ili kad postoji nešto dubiozno, odnosno sporno to normalno dovodi do reakcija kakve imamo i u neposrednom okruženju.

U Sloveniji npr. zbog sumnji da su respiratori nabavljani po višestruko uvećanoj ceni, uz stoprocentni avans i izbor firme uvoznika pod političkim pritiskom u toku su demonstracije građana u više gradova, opozicija najavljuje interpelaciju nadležnog ministra ili cele Vlade a Državna antikorupcijska komisija i policija vode postupke provere. I u BiH iz manje-više istih razloga, sa nešto više tragi(komič)nih elemenata (za nabavku respiratora angažovana je firma koja se bavi preradom malina) u toku je akcija tužilaštva koja je obuhvatila i kabinet premijera.

I kod nas su, bez obzira na ćutanje nadležnih, do javnosti doprle kakve takve, makar fragmentarne ali vrlo slične informacije. Npr. o tome da će se sudbina velikog iznosa novca iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja namenjenog kupovini respiratora rešavati pred sudom u Podgorici! Reč je o novcu iz posla u kom je uz kompletan avans direktno angažovan dobavljač koji je opet angažovao još jednog posrednika, i to prilično neobičnog (ne baš malinara, pre kozmetičara) a koji je opet u posao uveo još neke posrednike, i sve to uz predviđenu milionsku posredničku naknadu.

Ističe i druga sedmica od prestanka vanrednog stanja. Za svaku, a pogotovo za Vladu koja je za par dana pripremila i (mimo Ustava, bez Skupštine) utvrdila kompletan rebalans državnog budžeta ili realizovala famoznu akciju „helikopter novca“ pozajmivši i podelivši građanima po 100 evra, to bi moralo biti više nego dovoljno da pripremi i položi „potpun račun“, koji je, u svojoj teatralnoj, egzaltiranoj reakciji, premijerka najavila za – „odmah“.

Ali računa, ne samo potpunog nego nikakvog, nema a premijerka i Vlada ćute.

Ako je to njihov način da se priča o respiratorima „apsolvira“ (što bi, imajući u vidu odnos prema dosadašnjim obećanjima, moglo biti vrlo verovatno) onda bi se ono premijerkino „strahotno“, a pogotovo ono „ne žele dobro svojoj državi“ moralo odnositi upravo na njih.

Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za Peščanik.

Vesti