Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prijavi korupciju
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • Integrity watch Serbia

Pod lupom

Prev Next

Prividno ograničenje funkcionerske kampanje u Zakonu o sprečavanju korupcije

Funkcionerska kampanja neće biti ograničena izmenama Zakona o sprečavanju korupcije  i pored odredbi koje prividno tome služe. Promotivne aktivnosti javnih funkcionera koje nemaju realnu svrhu, već služe podizanju rejtinga njihovih stranaka, prepoznate su u izveštajima ODIHR-a kao ključni element u brisanju granice između partijskog i državnog. Izmene Zakona o sprečavanju korupcije, o kojima Narodna skupština počinje da raspravlja danas, umesto da reše ovaj problem, stvaraju privid da se uvode ograničenja, i u praksi neće imati gotovo nikakve efekte. Nova pravila se odnose samo na period posle proglašenja izbornih listi, iako se promotivne aktivnosti zahuktavaju već od raspisivanja izbora, ili čak mesecima ranije. Zakonodavac je ostavio...

Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme iz prakse

Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme u toj oblasti koji su uočeni tokom primene važećih propisa, iako sadrži određena poboljšanja. Transparentnost Srbije stoga smatra da je nophodno organizovati novu javnu raspravu na kojoj bi se, pored zakonskih rešenja koja predlaže Ministarstvo privrede, raspravljalo i o pitanjima koja iz koncepcijskih razloga nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom Naime, javna rasprava koja se okončava danas, organizovana je uz kršenje svih propisa koji uređuju javne rasprave. Nisu objavljeni obaveštenje o početku rada na nacrtu, kao ni polazne osnove, iako je postojala obaveza za to. Pored toga, obrazloženje nacrta zakona ne sadrži objašnjenje...

GRECO potvrdio da preporuke nisu ispunjene

Porazno je što je Srbija ispunila samo tri od ukupno 24 preporuke GRECO za suzbijanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, iako je rok istekao pre gotovo tri godine (30. septembar 2023).  Ne samo da nisu usvojeni zakoni koji bi doprineli ispunjavanju preporuka, već vlast nije sprovela mere za koje zakonske izmene nisu bile potrebne nego samo stvarna volja da se suzbije korupcija. U značajnom delu, ispunjavanje preporuka koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine zavisi od izmena Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o lobiranju, koje su odavno započete, ali nisu dovršene, niti su ti...

Kompenzacije umesto javnih nabavki

Koliko god kršenje Zakona o javnim nabavkama bilo rašireno, ipak su retke situacije u kojima se javni funkcioneri hvale da to čine. Slučaj u kojem predsednik opštine Čajetina predstavlja predsedniku Republike svoj „patent“ predstavlja takav primer. Milan Stamatović objašnjava da izbegava javne nabavke jer ne može „da juri“ izvođače (da obave te poslove). Zato poseže za kompenzacijom – firme koje inače imaju privatne investicije u opštini, i koje su po tom osnovu dužne da plate komunalne doprinose, prebijaju taj dug sa opštinom. Iz izjave proizlazi da u slučaju da ne urade ono što Opština od njih traži „neće dobiti upotrebnu...

Portal "Ko si, bre, ti" - to je posao tužilaštva, ne Vučića

Portal "Ko si, bre, ti" radi već dve nedelje, a još se ne zna pravni osnov njegovog funkcionisanja, niti način na koji se postupa po prijavama građana, izjavio je za Fonet programski direktor TS Nemanja Nenadić. On je istakao da bi borba protiv korupcije trebalo da bude posao tužilaštva, a ne predsednika Srbije.  Portal "Ko si, bre, ti" počeo je da radi 10. jula kao mehanizam preko kog građani, kako je navedeno, mogu da prijave bahato ponašanje funkcionera, korupciju, zloupotrebu položaja, ali i različite lokalne i komunalne probleme. "Tužilaštvo je to koje bi trebalo građane da ohrabri da prijavljuju korupciju, ali i koje...

Predložene dopune neće „oživeti“ Zakon o lobiranju

Zakon o lobiranju, koji u Srbiji već osam godina predstavlja „mrtvo slovo na papiru“, neće „oživeti“ ni nakon dopuna koje je predložila Vlada, ocenjuje Transparentnost Srbija. Iako su povod za ove dopune preporuke GRECO[1] iz 2021, odlaganje reforme nije iskorišćeno da se pronađu adekvatna rešenja za „neformalno lobiranje“. Ministarstvo pravde, suprotno pravilima, ovaj nacrt nije iznelo na javnu raspravu.   Predložene minimalne dopune Zakona o lobiranju neće rešiti glavni problem tog Zakona, na koji je Transparentnost Srbija upozoravala i prilikom njegovog donošenja, 2018[2]. Dok su, s jedne strane, Zakonom postavljena pravila za lobiranje, vršenje uticaja na sadržinu propisa koje se odvija...

Mišljenje ODIHR potvrđuje da je rasprava o predlogu izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti preuranjena

Predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ne ispunjavaju neke od ključnih preporuka ODIHR, ocenila je Transparentnosti Srbije[1], a to je i potvrđeno u danas objavljenom mišljenju ODIHR[2]. Pošto je izvesno da će vlast, kako bi dobila pozitivno mišljenje, dopunjavati ovaj predlog, javna slušanja koja se organizuju tokom ove nedelje su preuranjena. Kako ODIHR ističe, ključna nerešena pitanja tiču se sankcija koje treba da budu „srazmerne i odvraćajuće“, pravovremene dodele sredstava iz budžeta za finansiranje kampanje, mera za zaštitu od zloupotrebe javnih resursa i mera koje bi pospešile aktivnije učešće žena u političkom životu. Kada je reč o kontroli primene Zakona...

Pet najskupljih projekata poskupelo za pet milijardi evra

Najmanje 4,8 milijardi evra više koštaće pet najskupljih državnih projekata u odnosu na njihovu početnu cenu ili planiranu vrednost. Mada većina, kada se govori o enormnim troškovima, prvo pomisli na Ekspo ili Nacionalni stadion, kako sada stvari stoje, najviše javnog novca otići će na Moravski koridor. Umesto 745 miliona evra tu saobraćajnicu platićemo više od 2,1 milijardu evra, jer su do početka juna za nju iz budžeta već isplaćene dve milijarde evra ili 234,4 milijarde dinara, otkriva Radar. ‚ Najviše je, ipak, poskupeo auto-put od Beograda do Zrenjanina. Njegova cena skočila je sa 280 miliona na neverovatnih 1,6 milijardi evra. Iako...

Početak  Uncategorised  Prioriteti antikorupcijske politike

Prioriteti antikorupcijske politike

Šta treba da budu prioriteti nove Vlade i Skupštine u borbi protiv korupcije

 

Uvažavajući u punoj meri činjenicu da se političke stranke, koalicije i grupe građana mogu legitimno opredeljivati na različita rešenja u pogledu spoljne politike, uređenja države, ekonomsku i socijalnu politiku ili da zastupaju posebne interese pojedinih društvenih grupa ali i činjenicu da postoji veliki broj mera koje se mogu sprovesti bez obzira na ove razlike, polazeći od toga da bez pravne države ne može biti uspešne borbe protiv korupcije osim selektivne, svim koalicijama i strankama koje će učestvovati u radu Skupštine i Vlade u narednim godinama predlažemo da u svoje delovanje uključe sledeće minimalne standarde i prioritete za delovanje:

 

 

  1. Čuvanje jedinstva pravnog poretka: ne bi se smelo dogoditi da Vlada predloži, da Skupština usvoji ili da Predsednik Republike proglasi ni jedan zakon ukoliko su dobili argumentovano upozorenje da je suprotan Ustavu; iz istog razloga ne bi se smelo dogoditi da bude predložen, usvojen ili proglašen ni jedan zakon koji unosi pometnju u pravi poredak time što će biti u suprotnosti sa ranije donetim zakonima, što se do sada dešavalo u oblastima javnih nabavki i pristupa informacijama; Vlada ne bi smela da donese nijednu uredbu koja će biti suprotna zakonu (poput aktuelnih uredbi o poverljivim nabavkama) niti da kroz svoje zaključke uređuje materiju koja se može uređivati jedino zakonom (npr. sadašnje uredbe o „kosovkom dodatku“ ili o naknadama za neizabrane sudije i tužioce).
  2. Veća javnost i participativnost procesa donošenja odluka: nikada se ne bi smelo dogoditi da Vlada predloži zakon koji nije prošao javnu raspravu, uz razumno vreme za upućivanje predloga, obavezu razmatranja konkretnih sugestija koje su upućene i obrazloženje zbog čega su predlozi prihvaćeni ili ne. Da bi se ovaj cilj postigao trebalo bi dopuniti Zakon o državnoj upravi, Poslovnik Vlade i druge propise. U Skupštini treba prekinuti lošu praksu da se predlozi zakona koji su upućeni kao narodna inicijativa ili od strane opozicionih poslanika uopšte ne razmatraju i propisati rok u kojem se takvi predlozi moraju staviti na dnevni red. Potrebno je zakonski urediti i učiniti javnim lobiranje bilo da je ono usmereno ka izvršnim organima vlasti ili na poslanike i odbornike. Zapisnici i diskusije sa sednica Vlade treba da postanu po pravilu javni, uz odluke o imenovanjima, razrešenjima, postavljenjima i predlaganju kadrovskih rešenja treba davati i obrazloženje a na veb-sajtu Skupštine treba objavljivati amandmane i podatke o glasanju; treba zakonski urediti proces vođenja i javnost informacija u vezi sa zaključivanjem međudržavnih sporazuma i kreditnih aranžmana, kako bi se izbeglo zaključivanje štetnih ugovora ili zaobilaženje propisa o javnim nabavkama.
  3. Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama. Svaka regulatorna ili finansijska intervencija države, naročito kada utiče na privredu, stvara povećanu opasnost od nastanka korupcije. Zbog toga treba težiti da se ovakve intervencije čine samo kada su neophodne i uporedo obezbediti mere zaštite od korupcije (npr. utvrđivanje jasnih kriterijuma za dodelu sredstava, objavljivanje informacija o odlukama, nadzor nad njihovom primenom). Između ostalog, trebalo bi nastaviti reformu propisa radi otklanjanja procedura koje opterećuju rad privrede i građana, prekinuti praksu privilegovanja privrednih subjekata kroz opraštanje ili preuzimanje njihovih dugovanja i objaviti jasnu računicu eventualnih koristi od finansijskih podsticaja kroz državnu pomoć naspram troškova koje ta pomoć podrazumeva.
  4. Strateški pristup u borbi protiv korupcije. Vlada i Skupština treba da usvoje nove sveobuhvatne strateške dokumente za borbu protiv korupcije (Strategija i akcioni plan sa precizno određenim rokovima i izvršiocima), ali i da obezbede njihovu primenu kroz uvođenje mehanizma odgovornosti za neispunjenje zadataka. Pored toga, treba obezbediti primenu i drugih značajnih, već usvojenih strateških dokumenata – npr. Strategija razvoja sistema javnih nabavki koji sadrži značajne antikorupcijske mere, Strategije reforme državne uprave i dr. Ne bi smelo da se dogodi da Vlada postupa suprotno strateškim aktima koje je sama donela – ukoliko će one biti tretirane kao neobavezujuće štivo, namenjeno samo za pokazivanje stranoj i domaćoj javnosti, bolje je ne trošiti energiju na njihovo donošenje.
  5. Reforma javnog sektora treba da obuhvati, između ostalog i sledeće mere: smanjenje broja članova Vlade (npr. ne više od 17, u skladu sa izbornim obećanjima koja su se mogla čuti tokom kampanje); smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru; prestanak prakse povećavanja javnog sektora nepotrebnim izmeštanjem poslova državne uprave u javne agencije i organizacione oblike sa nejasnim pravnim statusom; preispitivanje aktuelnih sistematizacija radnih mesta i njihovo usklađivanje sa stvarnim potrebama organa za ispunjenje zakonskih zadataka a ne sa zatečenim stanjem; uvođenje jasnih i objektivnih kriterijuma za zapošljavanje i napredovanje, kao i mera za rešavanje sukoba interesa kod službenika organa lokalne samouprave, u javnim službama (zdravstvo, školstvo itd.), u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (zdravstveni i penzijski fond, NSZ) i u javnim preduzećima; postavljanje rukovodstva javnih preduzeća i javnih službi na osnovu sprovednih konkursa i kvaliteta predloženog programa rada; jačanje organa koji vrše nadzor unutar izvršne vlasti, a naročito budžetske inspekcije.
  6. Puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije. Kao jedan od prvih zadataka, novi saziv Skupštine treba da temeljno razmotri godišnje izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (rok je prošao tokom izborne kampanje), da obaveže Vladu da reši probleme na koje se u tim izveštajima ukazuje (npr. nepostupanje po obavezujućim rešenjima Poverenika, nedovoljan prostor za rad Ombudsmana i Poverenika, nedovoljna ovlašćenja Agencije i Poverenika, nepotpuna evidencija o imovini države na šta je ukazala DRI). Između ostalog, trebalo bi usvojiti i predloge izmena Zakona o zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je predložila prethodna Vlada.
  7. Prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz trošenje novca na sponzorstva koja vrše javna preduzeća, promotivne akcije javnih preduzeća ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti. Ovo podrazumeva, između ostalog, zakonsku zabranu sponzorstava i oglašavanja javnih preduzeća – monopolista, jasno zakonsko uređenje načina finansiranja medija od strane bilo kog nivoa vlasti i donošenje Zakona o javnosti medijskog vlasništva.
  8. Reforma oblasti javnih nabavki kojom treba obezbediti smanjenje korupcije u sve tri faze (planiranje – sprovođenje postupka – izvršenje ugovora). Izmene Zakona o javnim nabavkama i budžetskih propisa, između ostalog, treba da obezbede veću transparentnost postupka i javnost svih podataka koji se tiču nabavki, smanjenje proizvoljnosti pri određivanju šta će se nabavljati i koji će kriterijumi biti uzeti u obzir pri nabavci, jačanje nadzornih mehanizama (uključujući i dodatna ovlašćenja Uprave za javne nabavke), korišćenje elektronskih javnih nabavki, ukidanje nepotrebnih formalnosti i kontrolu sumnjivih situacija (npr. aneksi ugovora, hitne nabavke, diskrimanatorni uslovi i kriterijumi) čak i kada ponuđači iz nekog razloga nisu voljni da pokrenu postupak zaštite prava.
  9. Regulisanje svih spornih pitanja reforme pravosuđa. Neophodno je, makar i sa velikim zakašnjenjem objaviti na koji način su primenjeni kriterijumi za izbor sudija i tužilaca u svakom konkretnom slučaju (npr. podaci o bodovanju kandidata po propisanim kriterijumima, ukoliko postoje), kako bi i kandidati i javnost mogli da steknu utisak zasnovan na argumentima o tome zašto neki kandidati nisu ispunjavali uslove za izbor na funkciju, odnosno, u čemu su izabrani kandidati bili bolji od drugih. U rad pravosudnih organa Vlada, Skupština i političari ne treba da se mešaju ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni.  
  10. Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije. Budući da je glavni problem borbe protiv korupcije u Srbiji to što mali procenat ovih krivičnih dela bude uopšte prijavljen, potrebno je preduzeti mere da se to stanje izmeni. Pre svega, potrebno je doneti Zakon o zaštiti uzbunjivača, kako bi ljudi koji imaju saznanja o korupciji i drugim problemima o tome obavestili javnost i nadležne organe. U vezi sa tim, takođe je potrebno umesto fakultativnog oslobađanja od kazne, propisati obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji je na to bio prinuđen i koji slučaj prijavi. Druga neophodna mera jeste aktivniji pristup u ispitivanju korupcije od strane policije, tužilaštva i drugih organa – postojanje moguće korupcije treba ispitivati i pre dobijanja krivične prijave – npr. čitanjem javno dostupnih izveštaja (npr. izveštaji DRI, Saveta za borbu protiv korupcije) ali i na osnovu već utvrđenih obrazaca ponašanja (npr. na osnovu podataka o zloupotrebama sa građevinskim zemljištem u jednom gradu ispitati kakva je praksa u drugom gradu koji primenjuje iste propise). Treći set mera obuhvata dopunu krivičnog zakonodavstva radi efikasnijeg otkrivanja korupcije (npr. uvođenje „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije), korišćenje mehanizama za unakrsnu proveru imovine i prihoda od strane Poreske uprave, preciziranje ovlašćenja i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije u proveri tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera i šire korišćenje posebnih istražnih tehnika u otkrivanju korupcije, u skladu sa zakonom.
  11. Jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu. Skupština treba da traži od Vlade da svake godine dostavi detaljan izveštaj o svom radu i da razmatra završni račun budžeta nakon obavljene revizije. Vlada treba da brižljivo razmatra planove rada i izveštaje o radu javnih preduzeća i drugih institucija i da rezultate tog razmatranja podeli sa javnošću.
  12. Sve političke stranke i koalicije treba da na vreme predaju izveštaje o finansiranju kampanje za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, da podrže sprovođenje temeljne kontrole tih izveštaja i sprovođenje zakonskih mera protiv eventualnih prekršilaca.
  13. Promena Ustava, iako nije prioritetna sa stanovišta borbe protiv korupcije, jeste potrebna, između ostalog, radi sužavanja preterano širokog imuniteta od krivičnog gonjenja, uređenja statusa nezavisnih državnih organa, postavljanja brana za kršenje pravila o raspolaganju javnim finansijama, ukidanje člana 102 st. 2. , boljem uređenju rešavanja sukoba interesa i davanju čvršćih garancija za javnost rada organa vlasti.  

Vesti

  • EU konvent: Lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju nisu…

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji ocenjuje da lokalni izbori, održani 30. novembra 2025. godine u Negotinu, Mionici i Sečnju, ne mogu biti smatrani ni slobodnim ni fer, jer su bezbednost…

  • Predstavljanje prEUgovor Alarm izveštaja o napretku Srbije u Klasteru 1

    Koalicija prEUgovor predstavlja najnoviji Alarm – nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u Klasteru 1 (Osnove), sa fokusom na političkim kriterijumima i poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24…

  • Izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju – ministri udarnički u…

    Kampanja za novembarske izbore u tri opštine najbolji je pokazatelj da ne postoji namera da se ostvari ključna preporuka ODIHR iz juna 2024. – razdvajanje partijskog od državnog i sprečavanje…

  • Politika - zahtev za objavljivanje ispravke

    ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ д.о.о. Дневни лист „Политика“   УРЕДНИШТВО: в.д. главног и одговорног уредника: Марко Албуновић  Заменик главног и одговорног уредника: Биљана Баковић Политичка: Бојан Билбија ВЕБ РЕДАКЦИЈА: Уредник: Владимир Вуковић (није објављен контакт) Заменик уредника: Ненад Апостоловић (није објављен контакт)  Захтев за објављивање исправке Поштовани г…

  • Autentično tumačenje „zakona“ o Generalštabu – trostruko pravno nasilje

    Autentično „tumačenje“ posebnog „zakona“ za Generalštab, koje je po hitnoj proceduri usvojio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, predstavlja trostruko pravno nasilje i umesto jačanja vladavine prava učvršćuje izgradnju bespravne…

  • Poseban zakon će pored Generalštaba urušiti i pravni sistem …

    Predlog posebnog zakona za parcele bivšeg Generalštaba, koji će Skupština ekspresno staviti na dnevni red, predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima…

More from this category
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prev Next