Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Ključni finansijski podaci o rekonstrukciji i dalje nedostupni

Iako su Vlada Srbije, Infrastrukture železnice i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavili mnoga dokumenta u vezi sa radovima na novosadskoj železničkoj stanici, ključne informacije o finansijskoj strani tog posla i dalje su nedostupne. Vlada Srbije je objavila Aneks 1 ugovora (dokument br. 195)[1], iz juna 2021, ali ne i tabelu cena, iako se navodi da je ona „sastavni deo“ tog aneksa. Ta tabela bi trebalo da pokaže koliko se Vlada obavezala da plati za pojedine deonice pruge i radove na pojedinim železničkim stanicama. Još bitnije, nedostaju informacije o tome na osnovu čega su Vlada Srbije, Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture...

Predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja umanjuju dostignuti nivo prava i otvaraju prostor za dodatne zloupotrebe

U toku je javna rasprava povodom izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pokrenuta od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a koja traje do 26.12.2024. Navedeni cilj izmena Zakona je zakonsko rešavanje problema masovne zloupotrebe prava od strane „malicioznih“ tražilaca informacija i advokata, koji su ovo pravo koristili za dobijanje finansijske dobiti, i time blokirali rad niza institucija, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu Poverenik) i Upravnog suda. Organizacije civilnog društva okupljene u Koaliciji za slobodu pristupa informacijama i Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji prepoznaju probleme u primeni...

Izbor Saveta REM-a: Zakonske rupe za gušenje medijskih sloboda

“I logično je da ćemo mi (Srpska napredna stranka) imati presudan uticaj i tako će biti dok je sveta i veka. Jednog dana kada vi na izborima osvojite vlast, opet ćete vi imati presudan uticaj na izbor članova Saveta REM-a i na rad Saveta REM-a”, poručio je Dušan Marić, poslanik SNS-a tokom konačno održane sednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje sa dnevnim redom razmatranja kandidata za sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, prenosi Javniservis.net. Bagatelisanje nezavisnošću regulatornog tela, jedne od dve najznačajnije tačke prošle godine usvojenih medijskih zakona, a glavne ose osvrta svih međunarodnih organizacija kada govore o slobodi...

Novogodišnja rasveta u Kruševcu: Za „stare“ ukrase iz budžeta grada izdvojeno 15 miliona dinara

Izjava Mione Radovanović, direktorke Javnog komunalnog preduzeća Kruševac, za lokalni medij, da ove godine ništa novo nije kupljeno od novogodišnje rasvete, te da su „sve spekulacije na tu temu neosnovane“ delimično je tačna. Istina je da je dekoracija stara, ali je istina da je javna nabavka za „rasvetnu opremu i električne svetiljke“ ipak sprovedena i da je 4. decembra doneta odluka o dodeli ugovora u vrednosti od 15 miliona dinara firmi MEP–INŽENJERING DOO Beograd (Čukarica). Direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, kaže da se „sa velikom dozom sigurnosti može zaključiti da je javna nabavka novogodišnje rasvete u Kruševcu, koju je sprovelo istoimeno lokalno javno-komunalno preduzeće...

Nedovoljni rezultati u sprečavanju korupcije u policiji i vrhu izvršne vlasti

Od 24 preporuke za sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i policiji, koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine, samo je jedna ispunjena u okviru prvog postavljenog roka. Jedna trećina dodatnog roka od 18 meseci je već protekla, ali ni tokom 2024. nije bilo značajnog napretka. Kao što su pokazali nalazi analize koju je Transparentnost Srbija predstavila, na ovako slab učinak se najviše odrazilo to što ni tokom ove godine nije donet novi Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije. Novi Zakon o unutrašnjim poslovima i podzakonski akti trebalo bi, između ostalog, da smanje politički uticaj kod...

Dokumentacija i dalje nepotpuna

Vlada Srbije je, ovaj put bez promocije, dopunila listu dokumenata koji se odnose na rekonstrukciju novosadske železničke stanice, tako da ih sad ima ukupno 198. Kao što je Transparentnost Srbija ukazala u saopštenju 13.12.2024. objavljena dokumentacija nije bila potpuna, jer su nedostajali ugovor zaključen sa kineskim konzorcijumom o izgradnji pruge od Novog Sada do Kelebije, kao i aneksi od 1-3. Sada je objavljen (pod brojem 34, gde se ranije nalazio drugi dokument), taj ugovor, kao i aneksi (dokumenti 196-198). Međutim, dokumentacija je i dalje nepotpuna. Aneks broj 1, kako se iz njega može pročitati, sadrži i tabelu cena, koja nije objavljena...

Objavljivanje dokumenata o padu nadstrešnice nepotpuno

Državni organi, a pre svih Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, su tokom 40 dana od tragedije u Novom Sadu odbijali zahteve novinara, organizacija i pojedinaca da dostave ugovore, projekte i informacije o nadzoru nad rekonstrukcijom železničke stanice, pozivajući se na zaštitu krivičnog postupka. Vlada Srbije, čijem je predsedniku, Milošu Vučeviću, 11. decembra 2024. ujutro bilo „čudno“ i „nerazumljivo“ to što studenti traže da se objavi dokumentacija i izričito tvrdio da je dokumenta „uzelo tužilaštvo“[1], već sledećeg jutra, a nakon „molbe“[2] predsednika Vučića, donosi odluku o objavljivanju dokumenata. Međutim, već iz same formulacije Vladine odluke se može naslutiti nepotpunost dokumentacije. Naime, Ministarstvu...

Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima

Srbija je još jedan Međunarodni dan borbe protiv korupcije dočekala kao zemlja u kojoj tužilaštvo ne ispituje sve sumnje na korupciju, u kojoj se milijarde evra troše bez primene antikorupcijskih mehanizama i u kojoj ne funkcionišu sistemi odgovornosti i transparentnosti. Po najbitnijim antikorupcijskim parametrima, u Srbiji je stanje sledeće: - Parlament NE kontroliše Vladu: Skupština  ne samo da ne koristi nadzorne mehanizme i služi kao automat za izglasavanje vladinih predloga, već su i Vlada i Skupština u potpunosti potčinjeni predsedniku Republike, mimo zakonskih i ustavnih nadležnosti - Javno tužilaštvo NE ispituje sve argumentovane sumnje na korupciju: Argumentovane i često dokumentima potkrepljene sumnje na...

Početak  Uncategorised  Prioriteti antikorupcijske politike

Prioriteti antikorupcijske politike

Šta treba da budu prioriteti nove Vlade i Skupštine u borbi protiv korupcije

 

Uvažavajući u punoj meri činjenicu da se političke stranke, koalicije i grupe građana mogu legitimno opredeljivati na različita rešenja u pogledu spoljne politike, uređenja države, ekonomsku i socijalnu politiku ili da zastupaju posebne interese pojedinih društvenih grupa ali i činjenicu da postoji veliki broj mera koje se mogu sprovesti bez obzira na ove razlike, polazeći od toga da bez pravne države ne može biti uspešne borbe protiv korupcije osim selektivne, svim koalicijama i strankama koje će učestvovati u radu Skupštine i Vlade u narednim godinama predlažemo da u svoje delovanje uključe sledeće minimalne standarde i prioritete za delovanje:

 

 

  1. Čuvanje jedinstva pravnog poretka: ne bi se smelo dogoditi da Vlada predloži, da Skupština usvoji ili da Predsednik Republike proglasi ni jedan zakon ukoliko su dobili argumentovano upozorenje da je suprotan Ustavu; iz istog razloga ne bi se smelo dogoditi da bude predložen, usvojen ili proglašen ni jedan zakon koji unosi pometnju u pravi poredak time što će biti u suprotnosti sa ranije donetim zakonima, što se do sada dešavalo u oblastima javnih nabavki i pristupa informacijama; Vlada ne bi smela da donese nijednu uredbu koja će biti suprotna zakonu (poput aktuelnih uredbi o poverljivim nabavkama) niti da kroz svoje zaključke uređuje materiju koja se može uređivati jedino zakonom (npr. sadašnje uredbe o „kosovkom dodatku“ ili o naknadama za neizabrane sudije i tužioce).
  2. Veća javnost i participativnost procesa donošenja odluka: nikada se ne bi smelo dogoditi da Vlada predloži zakon koji nije prošao javnu raspravu, uz razumno vreme za upućivanje predloga, obavezu razmatranja konkretnih sugestija koje su upućene i obrazloženje zbog čega su predlozi prihvaćeni ili ne. Da bi se ovaj cilj postigao trebalo bi dopuniti Zakon o državnoj upravi, Poslovnik Vlade i druge propise. U Skupštini treba prekinuti lošu praksu da se predlozi zakona koji su upućeni kao narodna inicijativa ili od strane opozicionih poslanika uopšte ne razmatraju i propisati rok u kojem se takvi predlozi moraju staviti na dnevni red. Potrebno je zakonski urediti i učiniti javnim lobiranje bilo da je ono usmereno ka izvršnim organima vlasti ili na poslanike i odbornike. Zapisnici i diskusije sa sednica Vlade treba da postanu po pravilu javni, uz odluke o imenovanjima, razrešenjima, postavljenjima i predlaganju kadrovskih rešenja treba davati i obrazloženje a na veb-sajtu Skupštine treba objavljivati amandmane i podatke o glasanju; treba zakonski urediti proces vođenja i javnost informacija u vezi sa zaključivanjem međudržavnih sporazuma i kreditnih aranžmana, kako bi se izbeglo zaključivanje štetnih ugovora ili zaobilaženje propisa o javnim nabavkama.
  3. Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama. Svaka regulatorna ili finansijska intervencija države, naročito kada utiče na privredu, stvara povećanu opasnost od nastanka korupcije. Zbog toga treba težiti da se ovakve intervencije čine samo kada su neophodne i uporedo obezbediti mere zaštite od korupcije (npr. utvrđivanje jasnih kriterijuma za dodelu sredstava, objavljivanje informacija o odlukama, nadzor nad njihovom primenom). Između ostalog, trebalo bi nastaviti reformu propisa radi otklanjanja procedura koje opterećuju rad privrede i građana, prekinuti praksu privilegovanja privrednih subjekata kroz opraštanje ili preuzimanje njihovih dugovanja i objaviti jasnu računicu eventualnih koristi od finansijskih podsticaja kroz državnu pomoć naspram troškova koje ta pomoć podrazumeva.
  4. Strateški pristup u borbi protiv korupcije. Vlada i Skupština treba da usvoje nove sveobuhvatne strateške dokumente za borbu protiv korupcije (Strategija i akcioni plan sa precizno određenim rokovima i izvršiocima), ali i da obezbede njihovu primenu kroz uvođenje mehanizma odgovornosti za neispunjenje zadataka. Pored toga, treba obezbediti primenu i drugih značajnih, već usvojenih strateških dokumenata – npr. Strategija razvoja sistema javnih nabavki koji sadrži značajne antikorupcijske mere, Strategije reforme državne uprave i dr. Ne bi smelo da se dogodi da Vlada postupa suprotno strateškim aktima koje je sama donela – ukoliko će one biti tretirane kao neobavezujuće štivo, namenjeno samo za pokazivanje stranoj i domaćoj javnosti, bolje je ne trošiti energiju na njihovo donošenje.
  5. Reforma javnog sektora treba da obuhvati, između ostalog i sledeće mere: smanjenje broja članova Vlade (npr. ne više od 17, u skladu sa izbornim obećanjima koja su se mogla čuti tokom kampanje); smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru; prestanak prakse povećavanja javnog sektora nepotrebnim izmeštanjem poslova državne uprave u javne agencije i organizacione oblike sa nejasnim pravnim statusom; preispitivanje aktuelnih sistematizacija radnih mesta i njihovo usklađivanje sa stvarnim potrebama organa za ispunjenje zakonskih zadataka a ne sa zatečenim stanjem; uvođenje jasnih i objektivnih kriterijuma za zapošljavanje i napredovanje, kao i mera za rešavanje sukoba interesa kod službenika organa lokalne samouprave, u javnim službama (zdravstvo, školstvo itd.), u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (zdravstveni i penzijski fond, NSZ) i u javnim preduzećima; postavljanje rukovodstva javnih preduzeća i javnih službi na osnovu sprovednih konkursa i kvaliteta predloženog programa rada; jačanje organa koji vrše nadzor unutar izvršne vlasti, a naročito budžetske inspekcije.
  6. Puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije. Kao jedan od prvih zadataka, novi saziv Skupštine treba da temeljno razmotri godišnje izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (rok je prošao tokom izborne kampanje), da obaveže Vladu da reši probleme na koje se u tim izveštajima ukazuje (npr. nepostupanje po obavezujućim rešenjima Poverenika, nedovoljan prostor za rad Ombudsmana i Poverenika, nedovoljna ovlašćenja Agencije i Poverenika, nepotpuna evidencija o imovini države na šta je ukazala DRI). Između ostalog, trebalo bi usvojiti i predloge izmena Zakona o zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je predložila prethodna Vlada.
  7. Prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz trošenje novca na sponzorstva koja vrše javna preduzeća, promotivne akcije javnih preduzeća ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti. Ovo podrazumeva, između ostalog, zakonsku zabranu sponzorstava i oglašavanja javnih preduzeća – monopolista, jasno zakonsko uređenje načina finansiranja medija od strane bilo kog nivoa vlasti i donošenje Zakona o javnosti medijskog vlasništva.
  8. Reforma oblasti javnih nabavki kojom treba obezbediti smanjenje korupcije u sve tri faze (planiranje – sprovođenje postupka – izvršenje ugovora). Izmene Zakona o javnim nabavkama i budžetskih propisa, između ostalog, treba da obezbede veću transparentnost postupka i javnost svih podataka koji se tiču nabavki, smanjenje proizvoljnosti pri određivanju šta će se nabavljati i koji će kriterijumi biti uzeti u obzir pri nabavci, jačanje nadzornih mehanizama (uključujući i dodatna ovlašćenja Uprave za javne nabavke), korišćenje elektronskih javnih nabavki, ukidanje nepotrebnih formalnosti i kontrolu sumnjivih situacija (npr. aneksi ugovora, hitne nabavke, diskrimanatorni uslovi i kriterijumi) čak i kada ponuđači iz nekog razloga nisu voljni da pokrenu postupak zaštite prava.
  9. Regulisanje svih spornih pitanja reforme pravosuđa. Neophodno je, makar i sa velikim zakašnjenjem objaviti na koji način su primenjeni kriterijumi za izbor sudija i tužilaca u svakom konkretnom slučaju (npr. podaci o bodovanju kandidata po propisanim kriterijumima, ukoliko postoje), kako bi i kandidati i javnost mogli da steknu utisak zasnovan na argumentima o tome zašto neki kandidati nisu ispunjavali uslove za izbor na funkciju, odnosno, u čemu su izabrani kandidati bili bolji od drugih. U rad pravosudnih organa Vlada, Skupština i političari ne treba da se mešaju ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni.  
  10. Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije. Budući da je glavni problem borbe protiv korupcije u Srbiji to što mali procenat ovih krivičnih dela bude uopšte prijavljen, potrebno je preduzeti mere da se to stanje izmeni. Pre svega, potrebno je doneti Zakon o zaštiti uzbunjivača, kako bi ljudi koji imaju saznanja o korupciji i drugim problemima o tome obavestili javnost i nadležne organe. U vezi sa tim, takođe je potrebno umesto fakultativnog oslobađanja od kazne, propisati obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji je na to bio prinuđen i koji slučaj prijavi. Druga neophodna mera jeste aktivniji pristup u ispitivanju korupcije od strane policije, tužilaštva i drugih organa – postojanje moguće korupcije treba ispitivati i pre dobijanja krivične prijave – npr. čitanjem javno dostupnih izveštaja (npr. izveštaji DRI, Saveta za borbu protiv korupcije) ali i na osnovu već utvrđenih obrazaca ponašanja (npr. na osnovu podataka o zloupotrebama sa građevinskim zemljištem u jednom gradu ispitati kakva je praksa u drugom gradu koji primenjuje iste propise). Treći set mera obuhvata dopunu krivičnog zakonodavstva radi efikasnijeg otkrivanja korupcije (npr. uvođenje „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije), korišćenje mehanizama za unakrsnu proveru imovine i prihoda od strane Poreske uprave, preciziranje ovlašćenja i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije u proveri tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera i šire korišćenje posebnih istražnih tehnika u otkrivanju korupcije, u skladu sa zakonom.
  11. Jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu. Skupština treba da traži od Vlade da svake godine dostavi detaljan izveštaj o svom radu i da razmatra završni račun budžeta nakon obavljene revizije. Vlada treba da brižljivo razmatra planove rada i izveštaje o radu javnih preduzeća i drugih institucija i da rezultate tog razmatranja podeli sa javnošću.
  12. Sve političke stranke i koalicije treba da na vreme predaju izveštaje o finansiranju kampanje za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, da podrže sprovođenje temeljne kontrole tih izveštaja i sprovođenje zakonskih mera protiv eventualnih prekršilaca.
  13. Promena Ustava, iako nije prioritetna sa stanovišta borbe protiv korupcije, jeste potrebna, između ostalog, radi sužavanja preterano širokog imuniteta od krivičnog gonjenja, uređenja statusa nezavisnih državnih organa, postavljanja brana za kršenje pravila o raspolaganju javnim finansijama, ukidanje člana 102 st. 2. , boljem uređenju rešavanja sukoba interesa i davanju čvršćih garancija za javnost rada organa vlasti.  

Vesti

More from this category
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prev Next