Prioriteti antikorupcijske politike
Šta treba da budu prioriteti nove Vlade i Skupštine u borbi protiv korupcije
Uvažavajući u punoj meri činjenicu da se političke stranke, koalicije i grupe građana mogu legitimno opredeljivati na različita rešenja u pogledu spoljne politike, uređenja države, ekonomsku i socijalnu politiku ili da zastupaju posebne interese pojedinih društvenih grupa ali i činjenicu da postoji veliki broj mera koje se mogu sprovesti bez obzira na ove razlike, polazeći od toga da bez pravne države ne može biti uspešne borbe protiv korupcije osim selektivne, svim koalicijama i strankama koje će učestvovati u radu Skupštine i Vlade u narednim godinama predlažemo da u svoje delovanje uključe sledeće minimalne standarde i prioritete za delovanje:
- Čuvanje jedinstva pravnog poretka
- Veća javnost i participativnost procesa donošenja odluka
- Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama
- Strateški pristup u borbi protiv korupcije
- Reforma javnog sektora
- Puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije
- Prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava
- Reforma oblasti javnih nabavki
- Regulisanje svih spornih pitanja reforme pravosuđa
- Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije
- Jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu
- Sve političke stranke i koalicije
- Promena Ustava
- Čuvanje jedinstva pravnog poretka: ne bi se smelo dogoditi da Vlada predloži, da Skupština usvoji ili da Predsednik Republike proglasi ni jedan zakon ukoliko su dobili argumentovano upozorenje da je suprotan Ustavu; iz istog razloga ne bi se smelo dogoditi da bude predložen, usvojen ili proglašen ni jedan zakon koji unosi pometnju u pravi poredak time što će biti u suprotnosti sa ranije donetim zakonima, što se do sada dešavalo u oblastima javnih nabavki i pristupa informacijama; Vlada ne bi smela da donese nijednu uredbu koja će biti suprotna zakonu (poput aktuelnih uredbi o poverljivim nabavkama) niti da kroz svoje zaključke uređuje materiju koja se može uređivati jedino zakonom (npr. sadašnje uredbe o „kosovkom dodatku“ ili o naknadama za neizabrane sudije i tužioce).
- Veća javnost i participativnost procesa donošenja odluka: nikada se ne bi smelo dogoditi da Vlada predloži zakon koji nije prošao javnu raspravu, uz razumno vreme za upućivanje predloga, obavezu razmatranja konkretnih sugestija koje su upućene i obrazloženje zbog čega su predlozi prihvaćeni ili ne. Da bi se ovaj cilj postigao trebalo bi dopuniti Zakon o državnoj upravi, Poslovnik Vlade i druge propise. U Skupštini treba prekinuti lošu praksu da se predlozi zakona koji su upućeni kao narodna inicijativa ili od strane opozicionih poslanika uopšte ne razmatraju i propisati rok u kojem se takvi predlozi moraju staviti na dnevni red. Potrebno je zakonski urediti i učiniti javnim lobiranje bilo da je ono usmereno ka izvršnim organima vlasti ili na poslanike i odbornike. Zapisnici i diskusije sa sednica Vlade treba da postanu po pravilu javni, uz odluke o imenovanjima, razrešenjima, postavljenjima i predlaganju kadrovskih rešenja treba davati i obrazloženje a na veb-sajtu Skupštine treba objavljivati amandmane i podatke o glasanju; treba zakonski urediti proces vođenja i javnost informacija u vezi sa zaključivanjem međudržavnih sporazuma i kreditnih aranžmana, kako bi se izbeglo zaključivanje štetnih ugovora ili zaobilaženje propisa o javnim nabavkama.
- Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama. Svaka regulatorna ili finansijska intervencija države, naročito kada utiče na privredu, stvara povećanu opasnost od nastanka korupcije. Zbog toga treba težiti da se ovakve intervencije čine samo kada su neophodne i uporedo obezbediti mere zaštite od korupcije (npr. utvrđivanje jasnih kriterijuma za dodelu sredstava, objavljivanje informacija o odlukama, nadzor nad njihovom primenom). Između ostalog, trebalo bi nastaviti reformu propisa radi otklanjanja procedura koje opterećuju rad privrede i građana, prekinuti praksu privilegovanja privrednih subjekata kroz opraštanje ili preuzimanje njihovih dugovanja i objaviti jasnu računicu eventualnih koristi od finansijskih podsticaja kroz državnu pomoć naspram troškova koje ta pomoć podrazumeva.
- Strateški pristup u borbi protiv korupcije. Vlada i Skupština treba da usvoje nove sveobuhvatne strateške dokumente za borbu protiv korupcije (Strategija i akcioni plan sa precizno određenim rokovima i izvršiocima), ali i da obezbede njihovu primenu kroz uvođenje mehanizma odgovornosti za neispunjenje zadataka. Pored toga, treba obezbediti primenu i drugih značajnih, već usvojenih strateških dokumenata – npr. Strategija razvoja sistema javnih nabavki koji sadrži značajne antikorupcijske mere, Strategije reforme državne uprave i dr. Ne bi smelo da se dogodi da Vlada postupa suprotno strateškim aktima koje je sama donela – ukoliko će one biti tretirane kao neobavezujuće štivo, namenjeno samo za pokazivanje stranoj i domaćoj javnosti, bolje je ne trošiti energiju na njihovo donošenje.
- Reforma javnog sektora treba da obuhvati, između ostalog i sledeće mere: smanjenje broja članova Vlade (npr. ne više od 17, u skladu sa izbornim obećanjima koja su se mogla čuti tokom kampanje); smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru; prestanak prakse povećavanja javnog sektora nepotrebnim izmeštanjem poslova državne uprave u javne agencije i organizacione oblike sa nejasnim pravnim statusom; preispitivanje aktuelnih sistematizacija radnih mesta i njihovo usklađivanje sa stvarnim potrebama organa za ispunjenje zakonskih zadataka a ne sa zatečenim stanjem; uvođenje jasnih i objektivnih kriterijuma za zapošljavanje i napredovanje, kao i mera za rešavanje sukoba interesa kod službenika organa lokalne samouprave, u javnim službama (zdravstvo, školstvo itd.), u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (zdravstveni i penzijski fond, NSZ) i u javnim preduzećima; postavljanje rukovodstva javnih preduzeća i javnih službi na osnovu sprovednih konkursa i kvaliteta predloženog programa rada; jačanje organa koji vrše nadzor unutar izvršne vlasti, a naročito budžetske inspekcije.
- Puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije. Kao jedan od prvih zadataka, novi saziv Skupštine treba da temeljno razmotri godišnje izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (rok je prošao tokom izborne kampanje), da obaveže Vladu da reši probleme na koje se u tim izveštajima ukazuje (npr. nepostupanje po obavezujućim rešenjima Poverenika, nedovoljan prostor za rad Ombudsmana i Poverenika, nedovoljna ovlašćenja Agencije i Poverenika, nepotpuna evidencija o imovini države na šta je ukazala DRI). Između ostalog, trebalo bi usvojiti i predloge izmena Zakona o zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je predložila prethodna Vlada.
- Prekid prakse kupovine medijskog uticaja ili rasipanja javnih sredstava kroz trošenje novca na sponzorstva koja vrše javna preduzeća, promotivne akcije javnih preduzeća ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti. Ovo podrazumeva, između ostalog, zakonsku zabranu sponzorstava i oglašavanja javnih preduzeća – monopolista, jasno zakonsko uređenje načina finansiranja medija od strane bilo kog nivoa vlasti i donošenje Zakona o javnosti medijskog vlasništva.
- Reforma oblasti javnih nabavki kojom treba obezbediti smanjenje korupcije u sve tri faze (planiranje – sprovođenje postupka – izvršenje ugovora). Izmene Zakona o javnim nabavkama i budžetskih propisa, između ostalog, treba da obezbede veću transparentnost postupka i javnost svih podataka koji se tiču nabavki, smanjenje proizvoljnosti pri određivanju šta će se nabavljati i koji će kriterijumi biti uzeti u obzir pri nabavci, jačanje nadzornih mehanizama (uključujući i dodatna ovlašćenja Uprave za javne nabavke), korišćenje elektronskih javnih nabavki, ukidanje nepotrebnih formalnosti i kontrolu sumnjivih situacija (npr. aneksi ugovora, hitne nabavke, diskrimanatorni uslovi i kriterijumi) čak i kada ponuđači iz nekog razloga nisu voljni da pokrenu postupak zaštite prava.
- Regulisanje svih spornih pitanja reforme pravosuđa. Neophodno je, makar i sa velikim zakašnjenjem objaviti na koji način su primenjeni kriterijumi za izbor sudija i tužilaca u svakom konkretnom slučaju (npr. podaci o bodovanju kandidata po propisanim kriterijumima, ukoliko postoje), kako bi i kandidati i javnost mogli da steknu utisak zasnovan na argumentima o tome zašto neki kandidati nisu ispunjavali uslove za izbor na funkciju, odnosno, u čemu su izabrani kandidati bili bolji od drugih. U rad pravosudnih organa Vlada, Skupština i političari ne treba da se mešaju ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni.
- Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije. Budući da je glavni problem borbe protiv korupcije u Srbiji to što mali procenat ovih krivičnih dela bude uopšte prijavljen, potrebno je preduzeti mere da se to stanje izmeni. Pre svega, potrebno je doneti Zakon o zaštiti uzbunjivača, kako bi ljudi koji imaju saznanja o korupciji i drugim problemima o tome obavestili javnost i nadležne organe. U vezi sa tim, takođe je potrebno umesto fakultativnog oslobađanja od kazne, propisati obavezno oslobađanje od krivične odgovornosti davaoca mita koji je na to bio prinuđen i koji slučaj prijavi. Druga neophodna mera jeste aktivniji pristup u ispitivanju korupcije od strane policije, tužilaštva i drugih organa – postojanje moguće korupcije treba ispitivati i pre dobijanja krivične prijave – npr. čitanjem javno dostupnih izveštaja (npr. izveštaji DRI, Saveta za borbu protiv korupcije) ali i na osnovu već utvrđenih obrazaca ponašanja (npr. na osnovu podataka o zloupotrebama sa građevinskim zemljištem u jednom gradu ispitati kakva je praksa u drugom gradu koji primenjuje iste propise). Treći set mera obuhvata dopunu krivičnog zakonodavstva radi efikasnijeg otkrivanja korupcije (npr. uvođenje „nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije), korišćenje mehanizama za unakrsnu proveru imovine i prihoda od strane Poreske uprave, preciziranje ovlašćenja i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije u proveri tačnosti i potpunosti podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera i šire korišćenje posebnih istražnih tehnika u otkrivanju korupcije, u skladu sa zakonom.
- Jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu. Skupština treba da traži od Vlade da svake godine dostavi detaljan izveštaj o svom radu i da razmatra završni račun budžeta nakon obavljene revizije. Vlada treba da brižljivo razmatra planove rada i izveštaje o radu javnih preduzeća i drugih institucija i da rezultate tog razmatranja podeli sa javnošću.
- Sve političke stranke i koalicije treba da na vreme predaju izveštaje o finansiranju kampanje za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, da podrže sprovođenje temeljne kontrole tih izveštaja i sprovođenje zakonskih mera protiv eventualnih prekršilaca.
- Promena Ustava, iako nije prioritetna sa stanovišta borbe protiv korupcije, jeste potrebna, između ostalog, radi sužavanja preterano širokog imuniteta od krivičnog gonjenja, uređenja statusa nezavisnih državnih organa, postavljanja brana za kršenje pravila o raspolaganju javnim finansijama, ukidanje člana 102 st. 2. , boljem uređenju rešavanja sukoba interesa i davanju čvršćih garancija za javnost rada organa vlasti.
Vesti
Korupcija kao glavni problem društva i prioriteti za njeno suzbijanje
Korupcija je ubedljivo naveći problem prema oceni građana (22%), što se dogodilo prvi put za 25 godina kako se rade slična istraživanja – pokazalo je istraživanje koje je danas predstavila…
Istraživanje: Korupcija najveći problem za 22 odsto građana
Istraživanje o odnosu prema korupciji, koje je sprovela Transparentnost Srbija, pokazalo je da je korupcija prvi put u poslednjih četvrt veka najveći problem za građane Srbije. Korupciju je na vrh liste…
Istraživanje: Šta građani Srbije misle o korupciji i predlozi TS…
Organizacija Transparentnost Srbija vas poziva da prisustvujete konferenciji za medije Predstavljanje istraživanja: Šta građani Srbije misle o korupciji danas i predlozi TS o prioritetima za borbu protiv korupcije u ponedeljak, 31. marta 2025. godine, sa…
Ne radimo u petak, 7. marta
U znak solidarnosti sa pozivom studenata u blokadi, koji su kao jedan od svojih zahteva postavili objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na rekonstruisanje železničke stanice u Novom Sadu, što…
Konkurs za izradu novinarskih tekstova u oblasti borbe protiv korupcije…
Transparentnost Srbija raspisuje KONKURS za izradu novinarskih tekstova u oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji TS poziva profesionalne novinare (zaposleni ili angažovani u medijima, slobodni novinari sa novinarskim iskustvom), studente novinarstva i istraživače…
Reakcija NKEU povodom akcije zastrašivanja organizacija civilnog društva
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) osuđuje upad naoružanih pripadnika Uprave kriminalističke policije u prostorije pet organizacija civilnog društva među kojima su i članice NKEU bez odgovarajućeg sudskog naloga. Smatramo…
TS predstavila CPI 2024 - Srbija nastavlja da pada
Srbija je, osmu godinu zaredom, nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. U rangiranju za 2024. godinu indeks je 35, a Srbija je na…
Predsednik Republike da prestane sa targetiranjem predstavnika civilnog društva
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) najoštrije osuđuje javno prozivanje Maje Stojanović i Građanskih inicijativa, koordinatora Međusektorske radne grupe za slobodu izražavanja i medija, od strane predsednika Republike Srbije čije…
Ne radimo u petak, 24. januara
U znak solidarnosti sa pozivom studenata u blokadi, koji su kao jedan od svojih zahteva postavili objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na rekonstruisanje železničke stanice u Novom Sadu, što…
Transparentnost Srbija u 2024. godini
U protekloj godini Transparentnost Srbija bila je veoma aktivna. Pored već redovnih i prepoznatljivih aktivnosti, u oblasti javni hnabavki, monitoringa finansiranja stranaka i izborne kampanje, rada sa lokalnim samoupravama, izrade…
Ključni finansijski podaci o rekonstrukciji i dalje nedostupni
Iako su Vlada Srbije, Infrastrukture železnice i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavili mnoga dokumenta u vezi sa radovima na novosadskoj železničkoj stanici, ključne informacije o finansijskoj strani tog…
Neradni dani kancelarije tokom praznika
Tokom predstojećih praznika Transparentnost Srbija neće raditi od 1.1 do 7.1. 2025. Prvi radni dan je 8.1. 2025.
Nedovoljni rezultati u sprečavanju korupcije u policiji i vrhu izvršne…
Od 24 preporuke za sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i policiji, koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine, samo je jedna ispunjena u okviru prvog postavljenog roka. Jedna…
Objavljivanje dokumenata o padu nadstrešnice nepotpuno
Državni organi, a pre svih Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, su tokom 40 dana od tragedije u Novom Sadu odbijali zahteve novinara, organizacija i pojedinaca da dostave ugovore, projekte i…
Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
Srbija je još jedan Međunarodni dan borbe protiv korupcije dočekala kao zemlja u kojoj tužilaštvo ne ispituje sve sumnje na korupciju, u kojoj se milijarde evra troše bez primene antikorupcijskih…
Predstavljanje prEUgovor Alarm izveštaja o napretku Srbije u Klasteru 1
U sredu 4. decembra u 11 časova u Evropskoj kući (Zmaj Jovina 8, Beograd), koalicija prEUgovor predstaviće najnoviji Alarm – nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u Klasteru 1 (Osnove)…
Ne postoji osnov za tajnost ugovora o rekonstrukciji novosadske železničke…
Informacije o radovima koji su izvedeni pri rekonstrukciji novosadske železničke stanice, o ceni koja je za to plaćena i izvođaču radova, ni po jednom osnovu se ne mogu smatrati tajnim…
Objavljena knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila…
Predstavljanje Indeksa transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2024 - najtransparentnije…
Ambasada Švajcarske u Beogradu - Švajcarska kancelarija za saradnju i Transparentnost Srbija predstaviće 24. oktobra 2024. Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2024. TS je na osnovu 95 indikatora ocenila i rangirala…
Komentar koalicije prEUgovor na Reformsku agendu Vlade Srbije u oblasti…
Vlada Srbije usvojila je na sednici 3. oktobra Reformsku agendu, plan mera koje će preduzeti u narednih nekoliko godina kako bi ostvarila pristup fondovima iz Plana rasta Evropske unije za…
Produžiti javnu raspravu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i…
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 23 poziva Ministarstvo pravde da produži javnu raspravu do kraja godine o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika…
Počinje primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije
Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije koji danas počinje da se primenjuje trebalo bi da donese novi mehanizme nadzora nad preduzećima, ali je nejasno šta…
Dvadeset godina prava javnosti da zna: Pristup informacijama od značaja…
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić učestvovao je na konferenciji “Budućnost slobode informacija” koju su 6. septembra organizovali Partneri Srbija, uz podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) i…
ODIHR nikad jasnije o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa za izbornu…
„Razdvajanje države i partije“ i „nepristrasnost javne uprave tokom kampanje“ veoma je značajna, i s razlogom prva, preporuka u konačnom izveštaju ODIHR o junskim lokalnim izborima, ističe Transparentnost Srbija. Koje pojave…
Antikorupcijska strategija posle pet i po godina – očekivanja i…
Iako je nesumnjivo dobra vest da je Srbija posle pet i po godina od isteka prethodne dobila novu antikorupcijsku strategiju, ovaj planski dokument, čak i ako se bude u potpunosti…
Konferencija: Javni resursi nisu dovoljno zaštićeni
Javni resursi nisu dovoljno zaštićeni. Tamo gde postoji dobra zakonska rešenja, „škripi“ primena ili rasipanje olakšavaju specijalni zakoni i posebni mehanizmi za kojim posežu državni organi, ukazano je na konferenciji "Rasipanje…
Propuštene prilike za prevenciju korupcije u izvršnoj vlasti i policiji
Ocena GRECO-a da je Srbija za dve godine ispunila samo jednu od 24 preporuke iz petog kruga evaluacije dovodi u pitanje postojanje strateškog opredeljenja i volja za suzbijanje korupcije, ali…
Konferencija: Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti
Transparentnost Srbija (TS) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pozivaju vas na konferenciju: Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti Beograd, utorak 9. jul. 2024, 10.00 – 12.00 Envoy kongresni centar, Gospodar Jevremova…
TS predstavila istraživanje: Gradski propisi nedovoljno štite od korupcije
Analiza 60 gradskih propisa pokazala je da svi sadrže koruptivne rizike, a da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini, saopštila je…
Gradski propisi nedovoljno štite od korupcije
Analiza 60 gradskih propisa, koju je sprovela Transparentnost Srbija, pokazala je da svi sadrže koruptivne rizike, i da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom…
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5