Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Znate za slučaj da se novac građana zloupotrebljava? Prijavite nam da istražimo.
  • KORUPCIJA NA VISOKOM NIVOU I ZAKONI KROJENI PO MERI PRIVATNIH INTERESA U SRBIJI
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2021
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • CPI 2021
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji
  • Izborni sajt TS - monitoring izbornih procesa

Pod lupom

Prev Next

Fiskalna transparentnost u Srbiji – izveštaj Stejt deparmenta i detaljnija istraživanja

Ministarstvo finansija je saopštilo, a mediji preneli da je “Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno, odnosno prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac”, prema ocenama iz  ovogodišnjeg Izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta. Ministar Mali je ocenio da su u pitanju “odlične vesti” i da je “izveštaj rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama”, pa je zaključio “da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo...

Preporuke Agenciji za kontrolu izveštaja o troškovima kampanje

Transparentnost Srbija je dostavila Agenciji za sprečavanje korupcije analizu svih objavljenih izveštaja o troškovima kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore, kao i preporuke Agenciji za vršenje kontrole, zauzimanje načelnih stavova i unapređenje obrasca za izveštavanje. Agenciji smo predložili da kontrolu vrši ne samo tako što će porediti izveštaje pojedinačnih stranaka sa drugim izvorima informacija, već i tako što će vršiti poređenje podataka za istu vrstu troškova u izveštajima različitih stranaka. Samo na taj način se može ustanoviti da li su troškovi prikazani realno, ili su iz nekih izveštaja izostavljeni kako bi se prikrio nezakoniti izvor finansiranja, a u izveštajima drugih partija...

Preminula Vesna Crnogorac

  Vesna Crnogorac, doktor informaciono – komunikacionih nauka, umrla je u 62. godini života 21. avgusta u Nišu.   Završila je doktorske studije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (Odsjek za informacijske i komunikacijske znanosti) te odbranila disertaciju na temu prava javnosti na pristup informacijama. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Nišu, radila kao direktor Narodne biblioteke u Gadžinom Hanu i sekretar Bibliotekarskog društva Srbije u Beogradu. Bila je članica Lokalnog antokoruocijskog foruma Niš od novembra 2013. godine do maja 2016. godine. Od novembra 2015. do maja 2016. godine bila zamenica koordinatora LAF-a.   Jedan od osnivača i upravnik Centra za integritet Niš (udruženje građana, osnovano 2017.) Crnogorac...

ODIHR u završnom izveštaju o izborima u Srbiji – ozbiljni problemi u vezi sa zloupotrebom javnih resursa i finansiranjem kampanje i preporuke za njihovo rešavanje

Transparentnost Srbija ukazuje da su u završnom izveštaju posmatračke misije ODIHR o aprilskim izborima, potvrđeni nalazi i upozorenja koje je TS dala tokom poslednjeg postupka izmene izbornog zakonodavstva  i monitoringa izborne kampanje. Završni izveštaj, koji je za sada objavljen samo na engleskom jeziku na sajtu ODIHR, sadrži sveobuhvatne nalaze o proteklim izborima, kao i devet prioritetnih i 17 ostalih preporuka koje Srbija treba da ispuni kako bi sledeći izbori bili održani pod uslovima koji odgovaraju demokratskim standardima. ODIHR ocenjuje da su i pored poštovanja osnovnih prava, „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuće partije...

Tajni kandidati za v.d. direktora javnih preduzeća

Izjava beogradskog gradonačelnika Aleksandra Šapića o tome da imena kandidata za vršioce dužnosti direktora “namerno nisu bila saopštena unapred”, već su dostavljena odbornicima tek na samoj sednici, kako bi se oni ““zaštitili“ od medija koji bi ih „ocrnili“ pre nego i stupe na funkciju”, već na prvi pogled je suprotna logici. Reč je o vršiocima dužnosti javnih preduzeća i javnih ustanova, čiji je osnivač grad Beograd, pa stoga za sve što se tiče njihovog rada važi pretpostavka da podaci treba da budu dostupni. Taj isti princip bi trebalo da važi i za gradsko veće i gradsku skupštinu.pod lupom Za objavljivanje imena i kvalifikacija...

Nelogični i manjkavi izveštaji o troškovima izborne kampanje

Za kampanju za predsedničke i parlamentarne izbore potrošeno je više od dve milijarde dinara, od čega samo 6,5% potiče od priloga pojedinaca i firmi, a analize pojedinačnih izveštaja koje je objavila Transparentnost Srbija ukazuju na brojne nelogičnosti i manjkavosti u finansijskim izveštajima koji su do sada podneti. Više od milijardu dinara, odnosno približno polovina ukupnih troškova kampanje, odnosi se na listu SNS i njenog predsedničkog kandidata, SPS, koja nije imala predsedničkog kandidata, potrošila je 236 miliona dinara, UPS za obe vrste izbora 164,5 miliona, a koalicija NADA 109 miliona.  Još četiri politička subjekta (Moramo, Zavetnici, DVERI i SRS) potrošila su između...

Spoljni interes za korupciju u Srbiji

Nakon decenija stagniranja u borbi protiv korupcije u Srbiji, i neispunjenih kriterijuma Evropske unije (EU) Srbiji kao kandidatu za članstvo, grupa američkih senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila je početkom avgusta nacrt zakona za borbu protiv korupcije, podršku ekonomskom razvoju i trgovini na Zapadnom Balkanu. "Novi dvostranački zakon jača trgovinu i investicije između Sjedinjenih Američkih Država i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajućih aktera. Sve to otvara put širim evroatlantskim integracijama". To je navela demokratska senatorka Džejn Šahin (Jeanne Shaheen), predsednica Podkomiteta za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, koja je zajedno sa...

Transparentnost Srbija: Odluka o „nacionalnim frekvencijama“ bez ocenjivanja obaveznih kriterijuma

Odluka Saveta REM o dodeli „nacionalnih frekvencija“[1] sporna je zbog neprimenjivanja jednog od obaveznih zakonskih kriterijuma – „poštovanje propisa i etičkih medijskih standarda“, ali i zbog načina na koji Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik REM uređuju odlučivanje na konkursu.   Na osnovu člana 92. Zakona o elektronskim medijima iz 2014, kriterijumi za odlučivanje o dodeli frekvencija moraju biti, između ostalog i „merljivi“. Na osnovu Pravilnika REM iz 2016[2], izričito je predviđeno da Regulator ocenjuje ispunjenost četiri kriterijuma[3]. Stvar je u tome da ni Zakon ni Pravilnik REM nisu predvideli proceduru ocenjivanja, već samo to da se odluke donose većinom glasova...

Vesti