Business Joomla Themes by Justhost Reviews
  • Priručnik za rasipanje javnih resursa u 6 lakih lekcija
  • Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • BICA Izveštaj o stanju u Srbiji

Pod lupom

Prev Next

Nedovoljni rezultati u sprečavanju korupcije u policiji i vrhu izvršne vlasti

Od 24 preporuke za sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i policiji, koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine, samo je jedna ispunjena u okviru prvog postavljenog roka. Jedna trećina dodatnog roka od 18 meseci je već protekla, ali ni tokom 2024. nije bilo značajnog napretka. Kao što su pokazali nalazi analize koju je Transparentnost Srbija predstavila, na ovako slab učinak se najviše odrazilo to što ni tokom ove godine nije donet novi Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije. Novi Zakon o unutrašnjim poslovima i podzakonski akti trebalo bi, između ostalog, da smanje politički uticaj kod...

Dokumentacija i dalje nepotpuna

Vlada Srbije je, ovaj put bez promocije, dopunila listu dokumenata koji se odnose na rekonstrukciju novosadske železničke stanice, tako da ih sad ima ukupno 198. Kao što je Transparentnost Srbija ukazala u saopštenju 13.12.2024. objavljena dokumentacija nije bila potpuna, jer su nedostajali ugovor zaključen sa kineskim konzorcijumom o izgradnji pruge od Novog Sada do Kelebije, kao i aneksi od 1-3. Sada je objavljen (pod brojem 34, gde se ranije nalazio drugi dokument), taj ugovor, kao i aneksi (dokumenti 196-198). Međutim, dokumentacija je i dalje nepotpuna. Aneks broj 1, kako se iz njega može pročitati, sadrži i tabelu cena, koja nije objavljena...

Objavljivanje dokumenata o padu nadstrešnice nepotpuno

Državni organi, a pre svih Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, su tokom 40 dana od tragedije u Novom Sadu odbijali zahteve novinara, organizacija i pojedinaca da dostave ugovore, projekte i informacije o nadzoru nad rekonstrukcijom železničke stanice, pozivajući se na zaštitu krivičnog postupka. Vlada Srbije, čijem je predsedniku, Milošu Vučeviću, 11. decembra 2024. ujutro bilo „čudno“ i „nerazumljivo“ to što studenti traže da se objavi dokumentacija i izričito tvrdio da je dokumenta „uzelo tužilaštvo“[1], već sledećeg jutra, a nakon „molbe“[2] predsednika Vučića, donosi odluku o objavljivanju dokumenata. Međutim, već iz same formulacije Vladine odluke se može naslutiti nepotpunost dokumentacije. Naime, Ministarstvu...

Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima

Srbija je još jedan Međunarodni dan borbe protiv korupcije dočekala kao zemlja u kojoj tužilaštvo ne ispituje sve sumnje na korupciju, u kojoj se milijarde evra troše bez primene antikorupcijskih mehanizama i u kojoj ne funkcionišu sistemi odgovornosti i transparentnosti. Po najbitnijim antikorupcijskim parametrima, u Srbiji je stanje sledeće: - Parlament NE kontroliše Vladu: Skupština  ne samo da ne koristi nadzorne mehanizme i služi kao automat za izglasavanje vladinih predloga, već su i Vlada i Skupština u potpunosti potčinjeni predsedniku Republike, mimo zakonskih i ustavnih nadležnosti - Javno tužilaštvo NE ispituje sve argumentovane sumnje na korupciju: Argumentovane i često dokumentima potkrepljene sumnje na...

Predlozi za rešavanje problema oglašavanja javnog sektora

Transparentnost Srbija je dostavila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija ažuriranu analizu problema oglašavanja javnog sektora i drugih vidova ugovora između javnog sektora i izdavača medija (donacije, sponzorstva, poslovno-tehnička saradnja), kao i konkretne predloge mogućih rešenja, kroz dopune Zakona o javnom informisanju i medijima. Iako su problemi u ovim oblastima prepoznati u aktuelnoj i ranijim medijskim strategijama, do sada nije bilo volje da se oni reše. To za posledicu ima rasipanje javnih resursa i kupovinu uticaja u medijima radi raznih vidova promocije nosilaca političke vlasti. Neposredan povod za dostavljanje ovih predloga je informacija prema kojoj je u okviru Ministarstva formirana radna grupa koja priprema...

Nemanji Nenadiću priznanje OEBS-a Ličnost godine

Misija OEBS-a u Srbiji dodelila je nagradu Ličnost godine 2024. Ivani Stevanović, izvršnoj direktorki Fondacije Slavko Ćuruvija, Veranu Matiću, predsedniku Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i članu Stalne radne grupe za bezbednost novinara i Nemanji Nenadiću, programskom direktoru organizacije Transparentnost Srbija, na svečanosti održanoj danas u Beogradu. Nagrada Ličnost godine odaje priznanje za važan doprinos pojedinaca u zalaganju za vrednosti i opredeljenja OEBS-a, u njihovom radu tokom čitave godine. Ivana Stevanović je nagrađena za značajan doprinos u borbi protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima i nepokolebljivu posvećenost promovisanju profesionalnog novinarstva.  Stevanović je dala zapažen doprinos ovom cilju, naročito u ulozi predstavnice civilnog društva...

Javno slušanje o budžetu za 2025. godinu

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da bi bilo smisleno da se država ugleda na svoje opštine koje organizuju javne rasprave i pitaju građane šta da finansiraju budžetom. Na javnom slušanju o predlogu budžeta Srbije za 2025 i izveštaju o završnom računu budžeta za 2023, Nenadić je naveo da neke opštine u Srbiji dnevno ili mesečno objavljuju trošenje budžeta, pa bi to mogla da radi i Vlada Srbije. Nenadić je pozvao poslanike da ne pristanu na objedinjenu raspravu o budžetu i zakonima koji sa njim nisu vezi. Pogledajte celo izlaganje predstavnika TS na našem sajtu. Pogledajte izveštaj i snimak javnog slušanja...

Sa tri na 16 miliona evra: Zašto su poskupeli radovi na Železničkoj stanici Novi Sad?

Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je objavila Nova ekonomija, pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra. Postavlja se pitanje kako je cena u međuvremenu narasla na 16 miliona evra, kako je rekao nedavno uhapšeni bivši ministar Goran Vesić. U vreme kada je sa Kinom potpisan ugovor o finansiranju celog projekta pruge, predračun za Železničku stanicu nije ni postojao. Dakle, najpre je ugovor sklopljen na jedan iznos, pa je tek posle napravljen predračun za radove na stanici, pa je na kraju i ta procena premašena, i...

Novi izgovor za skrivanje informacija?

Transparentnost Srbija ukazala je, na konferenciji za novinare, na opasan presedan - skrivanje ugovora o poslovanju države na osnovu rešenja o Zaštiti konkurencije.  Programski direktor TS Nemanja Nenadić ukazao je da je odavno poznato da javnost podataka o poslovanju državnih organa nije dovoljno dobra. To je poznato i građanima Srbije, i nadležnim kontrolnim institucijama (Poverenik za informacije) ali i Evropskoj komisiji, koja je u skriningu za poglavlje 23 pregovora o pridruživanju naglasila da Srbija mora da poboljša transparentnost podataka o privatizaciji, javnim nabavkama i drugim oblastima koje se odnose na raspolaganju javnom imovinom.

Najnoviji slučaj te vrste je sakrivanje od javnosti ugovora o upravljanju Železarom Smederevo (nasuprot velikoj medijskoj promociji samog potpisivanja ugovora i najava uspešnosti ovog aranžmana). Ne samo da Ministarstvo privrede nije dostavilo ovaj ugovor po zahtevu TS, nego je, što posebno zabrinjava, naveden razlog koji podriva jedinstvo pravnog poretka, a potpuna je novina u praksi netransparentnosti organa vlasti.

Naime, Ministarstvo se pozvalo na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije i član 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Ta odredba je protumačena kao da omogućava da se dokumenta koja razmatra Komisija izuzmu u potpunosti iz primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja! U stvari, bilo bi logično tumačiti ta odredba ima za cilj da zaštiti poverljive podatke iz dokumenata privatnih firmi koje razmatra Komisija. Na primer, Komisija na osnovu ove odredbe ne bi dostavljala ugovor zaključen između dve privatne firme nekom njihovom konkurentu. Međutim, ovde je reč o ugovoru zaključenom između državnog organa (Ministarstvo privrede), državnog preduzeća (Železara) i jedne privatne firme, pa potpunoj tajnosti ne može biti mesta.

Od okolnosti da ugovor nije čak ni delimično dostupan, još više zabrinjava činjenica da je Ministarstvo uopšte tražilo tajnost svih podataka. To predstavlja neprijatno iznenađenje i sa stanovišta dosadašnjeg postupanja državnih organa u vezi sa prodajom Železare (npr. TS je dobila tražene podatke o neuspeloj prodaji pre nekoliko meseci). Na sistemskom nivou problem je još veći – odredba člana 45. je u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, koji je sistemski za tu oblast. Ukoliko ovaj presedan bude prihvaćen, preti opasnost da će mehanizam skrivanja podataka biti korišćen i u budućim situacijama.

Obaveštenje Ministarstva privrede i odgovor Transparentnosti Srbija možete videti na sajtu TS: http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/inicijative-i-analize-ts

 

Izvršni direktor TS Bojana Medenica govorila je o početku primene Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Ona je ukazala da Zakon o zaštiti uzbunjivača za neke od najtežih oblika kršenja njihovih prava ne propisuje ni krivična dela, ni prekršaje. Očigledno je namera bila da se te norme (na primer primer. „neovlašćeno otkrivanje identiteta“, „narušavanje prava uzbunjivača“) propišu izmenom Krivičnog zakonika, ali to nije učinjeno ni uporedo sa donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, kako smo predlagali, ni do početka primene, u poslednjih šest meseci. Iako odsustvo sankcija neće suziti obim zaštite uzbunjivača, ono će, prema našem stanovištu, onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi koji su se osmelili da ukažu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i druge nepravilnosti. 

Primena zakona je odložena na pola godine od usvajanja, kako je objašnjeno, zbog potrebe da se sprovede obuka i stručno usavršavanje sudija za postupanje u zaštiti uzbunjivača, ali i kako bi se državni organi i poslodavci pripremili. Međutim, iako je posebna obuka propisana kao uslov da sudije postupaju u ovim predmetima, programom obuke uopšte nije predviđena individualna provera stečenih znanja, što je potpuno neshvatljivo. Takođe, pre tri meseca je istekao rok koji je Ministarstvo pravde imalo da bliže uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, način određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih. Transparentnost Srbija podseća da u međuvremenu nisu izmenjeni ili dopunjeni ni drugi zakoni koji su značajni za zaštitu uzbunjivača (npr. Zakon o tajnosti podataka) a da je propuštena prilika da se preciznije, izmenama tog zakona, urede položaj i prava lica koja su na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dobili „administrativnu zaštitu“.    

Među drugim nedostacima Zakona na koje smo ukazivali tokom javne rasprave i kroz predloge amandmana, nalaze se i: 1) opasnost da se institut uzbunjivanja trvijalizuje, jer se zaštita ne vezuje za prijavljivanje ozbiljnijih prekršaja; 2) odsustvo pravila o nagrađivanju, za koje smo uvereni da bi mogle doneti korisne efekte kod ostvarivanja javnog prihoda koji bi inače izostao; 3) nepostojanje izričitog prava uzbunjivača da zahteva pravičnu naknadu umesto poništenja akta koji predstavlja odmazdu; 4) odsustvo pravila o nekim specifičnim slučajevima (npr. kada odmadzu ne vrši poslodavac, već treće lice, kada se odmazda vrši prema licima koja su podatke dala u poverljivom odnosu... Budući da je ovo jedan od najvažnijih antikorupcijskih propisa, Transparentnost – Srbija će pažljivo pratiti njegovo sprovođenje, i ukazivati na mogućnosti za unapređenje, između ostalog, korišćenjem iskustava iz rada Antikroupcijskog savetovališta.

Vesti